Lemonise, tako je to u Nišu

U srpskom fudbalu počinje završni deo šampionata. Igra se plej-of, odnosno plej-aut. Ta podela tabele na dve ima svoje pobornike i protivnike, baš kao što je nekada bilo i sa deljenjem bodova. Ali, kako god, zna se da je titula Zvezdina, za drugo mesto vodiće borbu Partizan i Vojvodina, a za četvrto Železničar i Novi Pazar.

Mnogo će ipak biti zanimljivije u borbi za opstanak, jer zbog skraćenja lige naredne sezone na 14 timova, ove će čak četiri superligaša u niži rang. Jedan je tamo i matematički, to je Napredak. Po ivici ponora, koji će verovatno i pasti, hoda Spartak. E sad, za preostala dva mesta je šest kandidata. Od prvog u plej-aut zoni, IMT-a, do 13. Radničkog iz Niša je samo pet bodova.

Od šest klubova koji će se boriti za opstanak, čak tri će u plej-autu imati novog trenera. Dva Radnička i TSC. Nišlije su angažovale Marka Neđića, tim iz Bačke Topole blizu je dogovora sa Tomislavom Sivićem, dok se čeka da Kragujevčani izađu javno sa zamenom za Bandovića. Dakle, trenerska vrteška opet radi.

Najveće iznenađenje sigurno je odlazak Takisa Lemonisa iz Niša. Makar za javnost koja nema uvid u dešavanja u klubu. Grk, čije je angažovanje zimus privuklo veliku pažnju, jer je reč o čoveku koji je nekada vodio Olimpijakos u Ligi šampiona, kratko se zadržao na Čairu, iako je sve izgledalo bajkovito unazad mesec dana. Lemonis je u potpunosti promenio DNK ekipe, od letargičnog tima napravio gledljivu družinu koja je delila lekcije tokom pet rundi prolećnog dela šampionata.

Sve je počelo remijem sa Partizanom, u kojem se videla Lemonisova ruka, odnosno iskustvo. Da Kanute nije rano dobio crveni karton, možda bi Lemonis upisao tri boda odmah na startu polusezone. Potom su padali redom Radnički Kragujevac, Napredak, IMT i Javor. U seriji je zamalo završio i Radnik iz Surdulice, koji se izvukao iz čeljusti Lemonisove ekipe u poslednjih 20 minuta. I tu je zapravo počeo Grkov kraj. Najavio ga je Martin Novaković sa dva gola za Radnik.

Iako se na taj način sigurno nije razmišljalo nakon Radnika, jer je reč o ekipi koja ima odličnu sezonu, onda je potpuni krah Radničkog i Lemonisa bio meč sa Spartakom i debitantom na klupi, Savom Pavićevićem. Spartak je tada razotkrio sve mane Nišlija i lagano ih savladao 2:0. Bile su to utakmice koje je Radnički lako rešavao na startu drugog dela, to su zapravo ekipe sa kojima će opet igrati u plej-autu. A kakav je raspored bio nakon Spartaka, mirisalo je na negativnu seriju. Zvezda, OFK Beograd i Vojvodina – tri poraza koja su Lemonisa odvela iz Niša. Grk na kraju, iako je dan ranije pričao o meču sa Novosađanima, nije ni bio na klupi tima, već je sve puklo.

Tako je ona čuvena sekvenca iz „Tesne kože“, u kojoj Nikola Simić čeka rezultate za sportsku prognozu, a „kec u Nišu“ mu donese veliku radost, prestala da važi za Lemonisa nakon što je vezao tri keca. Četvrtog nije bilo i nastao je problem. Možda je za Radnički i uopšte upravu kluba najlakše reći da su sve ove sezone odradili za keca, ali ne onog Simićevog kladioničarskog, već školskog, kojeg vam upiše nastavnik kad nemate znanja ni za dovoljan uspeh.

Problemi Radničkog ne mogu se nikako vezati za Lemonisa, jer su pre njega bila već dva trenera – Slavko Matić i Tomislav Sivić. Lemonis je pokušao tokom zimskih priprema nešto da promeni. Dovedena su dva dobra igrača, koja će biti zalog u borbi za opstanak. Šestjuk je više nego dobar špic za standarde kluba, a odličan utisak ostavio je i krilni napadač Arijibi, jedan od najboljih asistenata lige u kratkom periodu u Srbiji.

Radnički sa Lemonisom, osim meča sa Partizanom i Radnikom, nije uspeo da parira drugim rivalima iz plej-of zone. Da li je to bilo očekivano? Jeste, pogotovo za duele sa Zvezdom i Vojvodinom. Grk nema čarobni štapić, iako je delovalo da ga možda krije u rukavu. Lemonis je imao jedan od najboljih startova kao strani trener u Srbiji i već se pričalo o znanju i autoritetu koji je stigao sa strane i utegao sve linije letargičnog tima. E sada, Radnički je sa njim dobio sve rivale iz plej-aut zone osim Spartaka, koji je sada prežaljen. Da li je bilo logično da sada Lemonis ode, kada klub očekuje sedam mečeva sa rivalima sličnog kvaliteta, a Lemonis ih je sve upoznao?

Uglavnom, u Radničkom nikada nije dosadno. Zato i ne iznenađuje da su već dogovorili četvrtog trenera u sezoni. I to 30 godina mlađeg od Grka. Ako je Lemonis doneo iskustvo, Marko Neđić bi trebalo da predstavlja eru mladosti. Reč je o treneru rođenom 1990. godine, najmlađem u Superligi. Da li je to pravo rešenje sportskog sektora, znaćemo kroz mesec dana.

Marko Neđić daleko je od Lemonisa po iskustvu, ali predstavlja novi talas srpske trenerske škole, pa možda to bude prijalo Nišlijama nakon grčkih metoda. Povezanost Neđića i Lemonisa ne leži samo u tome što je jedan došao na mesto drugog, već i u tome što je Neđić indirektno zaslužan za dolazak Grka na klupu Radničkog. Kao trener drugoligaša Grafičara, Neđić je u Kupu Srbije eliminisao niški Radnički i „skinuo glavu“ Tomislavu Siviću, koji je bio Lemonisov prethodnik. Sada je Neđić došao da zameni Grka. Fudbal je nekada kreator izuzetnih raspleta.

Razlika između Neđića i Lemonisa ima dosta. Prvo, doskorašnji strateg Grafičara nikada nije radio u prvoligaškom karavanu. Do sada je bio zadužen za mlađe kategorije i kasnije prvi tim Grafičara. To je u ovako delikatnom momentu mač sa dve oštrice. Druga stvar je što Neđića odavno prati glas da u njemu čuči ozbiljan trener u nastajanju.

Ovo je situacija kada nema vremena za potvrđivanje takvih predviđanja, jer je situacija kao u vulkanu i treba izneti pritisak na koji nije navikao. A kad smo već kod pritiska, Neđić je poznat kao trener koji razvija talente, radi sa mladima. U Zvezdinom prvom timu ih je dosta, a bilo ih je i ranije – punili su klupsku kasu izlaznim transferima. Radničkom je u ovom momentu potreban trener takmičar i to je još jedan izazov za mladog stručnjaka.

Ono što se može čuti jeste da je Neđić dobio odrešene ruke, pa je u Niš poveo i kompletan stručni štab. Ovo bi moglo da bude tridesetak dana u kojima će se videti od čega je sazdan kao trener. Ako zadrži klub u ligi, sigurno ćemo ga tu gledati i na startu naredne sezone, a ako ispadne, verovatno će završiti misiju. Ugovor je potpisan na duže staze, ali to u Nišu, baš kao i u srpskom fudbalu, ne znači baš ništa.

Radnički je sa Lemonisom u jednom momentu bio glavna tema srpskog klupskog fudbala. Ipak, zamerano mu je da je previše defanzivan, da se uglavnom oslanjao na individualne učinke pojedinaca, te da je neke mečeve dobio srećno. Sve i da je to istina, u 10 mečeva na klupi osvojio je više bodova nego Sivić i Matić zajedno pre njega.

Nišlije će u prva četiri od sedam duela u plej-autu igrati sa imenjakom iz Kragujevca, Javorom, IMT-om i Napretkom – ekipama koje je Lemonis dobio, srećno ili ne. Verujemo da će na tom istom uzorku niška javnost, ali i uprava kluba, izmeriti puls novom šefu, Marku Neđiću.