Decenijski deža vi – srećom, ima i taj plej-aut, ne dele se bodovi...

Prošla je decenija od kada je Nikola Ninković pred kraj regularnog dela sezone 2015/16 imao kultnu izjavu suprotnu naslovu ovog teksta kada je Partizan zaostajao 24 boda za Crvenom zvezdom. Tim iz Ljutice Bogdana bio je više nego dominantan, pre svega, zahvaljujući maestralnim partijama Aleksandra Kataija, koji je bio najbolji strelac lige sa 21 golom. Uz deljenje bodova, Partizan je ostao 14 bodova iza njih.

Bila je to jedna od najnezanimljivijih sezona od samostalnosti Srbije, ali nisu samo večiti rivali zaslužni za to. Ostali timovi se nisu baš puno potrudili da unesu kompetitivnost i ligu bar malo učine zanimljivom.

Tada je Čukarički bio siguran na trećem mestu, te je jedino uzbuđenje bila borba za četvrto mesto između novosadske Stare dame, koju je pred kraj jesenjeg dela preuzeo Nenad Lalatović, i niškog Radničkog, na čijoj klupi je sedeo tada talentovani trener Milan Rastavac. Na kraju je Voša bila ta koja je uspela da ugrabi poslednje mesto koje vodi u evropske kvalifikacije.

Preostale ekipe koje su se našle u top 8 te sezone nisu mnogo talasale, već su na izboreni plej-of gledale kao na znak da mogu da se potpuno opuste. Bili su to čačanski Borac, Voždovac i Radnik iz Surdulice. U donjem domu gotovo da nije bilo borbe za opstanak jer su dva sigurna putnika u niži rang bili OFK Beograd i Jagodina.

Ove sezone, u ovom trenutku, crveno-beli imaju „samo“ četiri boda, koji se ne dele kao tada, prednosti, ali zbog razlike u kvalitetu i ozbiljnosti dva kluba, subjektivni osećaj nije mnogo drugačiji nego u trenutku Džigijevih utešnih reči. Najbolji igrač lige i najbolji strelac je, pogađate, Aleksandar Katai sa 17 golova trenutno na svom kontu. Tada je posle tih partija otišao u Alaves i Ameriku, a posle ovih može samo u legendu, što mu sigurno ne smeta.

Ali nije to jedino što je slično. Kada pogledamo ostatak lige, stanje na tabeli i jasnoća u plasmanu ostalih klubova poprilično podseća na pomenutu takmičarsku godinu.

Ove sezone bi Vojvodina trebalo da bude gotovo zasigurno treća, osim ako se deterioracija Partizana ne nastavi. Lalatović je ponovo na istoj misiji da izbori četvrto mesto i ima isti put, pošto je usred sezone seo na klupu Novog Pazara, dok bi izazivač trebalo da bude Železničar, predvođen još jednim talentovanim trenerom u vidu Radomira Kokovića. Trenutno samo bod razdvaja ove dve ekipe koje deluju mnogo ozbiljnije od preostalih timova od kojih najbliži njima zaostaje šest bodova. Na začelju su, maltene, već prežaljeni Napredak i Spartak.

I onda dolazimo do jedine, ali bitne razlike koja bi ovu sezonu trebalo da spasi kompletnog deža vija spomenute nezanimljive sezone, a to je skraćenje lige. Ono što je odavno bilo potrebno srpskom fudbalu nije moglo doći u boljem trenutku pošto će odluka da sada ispadaju četiri kluba doneti potrebnu kompetitivnost.

Po starim propozicijama kada su ispadala samo dva kluba, a još dva igrala baraž sa nejakim drugoligašima, trenutno stanje sa pet nedostižnih timova na vrhu i dva koja su zakucana za dno omogućilo bi klubovima u toj komfor zoni između da ostatak sezone mogu da odrade na autopilotu. Ovako, moraće dobro da zasuku rukave kako ne bi baš oni bili dodatna dva kluba koja se direktno sele u niži rang.

Ono što je, pre svega, sjajno jeste činjenica da je posle 24 kola razlika između 6. i 14. tima na tabeli samo šest bodova. Stoga će se, najpre, voditi ozbiljna borba za ulazak u plej-of i mirne vode, posle čega će tri tima koja u tome uspeju, sada razumljivo i zasluženo, moći da se opuste do kraja sezone. Sva je prilika da bi, kao pre deset godina, to ponovo mogao biti Radnik.

Iako su na sve načine predstavnici klubova pokušavali da ubede čelnike lige da zadrže stara pravila, ostalo se pri odluci koja bi trebalo da pomogne ozdravljenju srpskog fudbala. Zato bi se u problemu vrlo lako mogli naći i klubovi koji su prethodnih sezona igrali u evropskim kvalifikacijama, poput kragujevačkog Radničkog, TSC-a i Čukaričkog, a koji ove ne rade kako treba i potrebno im je hitno buđenje iz ušuškanosti u sigurnost sredine tabele.

U preostalom delu sezone će, dakle, igrači devet klubova morati da se rastrče kako bi izborili plej-of, ali još zanimljivije će biti u plej-autu kada će se, sva je prilika, nekoliko klubova grčevito boriti za opstanak. Istina je da mnoge ne zanima ništa što nema veze sa večitim rivalima, ali će do kraja samo donji dom, uz Lalatovićeve i Kokovićeve ekipe, igrati na apsolutnom maksimumu.

Najdosadnije će sigurno biti Napretku, koji može da pravi planove za ekspresan povratak u Superligu, i Crvenoj zvezdi. I jedni i drugi bi najradije, kao u fudbalskim igricama, najradije odabrali opciju „simuliraj meč“ kako bi preskočili igranje utakmice i dobili instant rezultat. Crveno-beli bi, nakon ispadanja iz Evrope, „premotali“ sve do mečeva u kupu, čijim bi osvajanjem osigurali šestu duplu krunu zaredom, kao i do tog preostalog Večitog derbija, gde bi još jednom potvrdili svoju nadmoć. Ako ništa drugo, Zvezda će do kraja sezone moći da razigrava svoje talentovane klince, obezbedi im više minuta i iskustva, te im tako još više digne cenu.

A dok njenoj deci cena raste, na drugoj strani brda ona pada jer je njihov napredak nakon odlaska Blagojevića naglo zaustavljen. I umesto da se period do kraja sezone iskoristi za pronalaženje trajnog, kvalitetnog rešenja za klupu Partizana, a ekipa polako uigrava za bitne evropske kvalifikacije, na njoj će ponovo u privremenoj ulozi sedeti trener(i) bez iskustva.

Dakle, još jedna ekipa kojoj ostatak prvenstva neće značiti baš ništa. I zato, ako bi Zvezda rado „preskočila“ mečeve do kupa i derbija, Partizan bi mirne duše mogao da „skipuje“ ceo ostatak sezone jer su iz kupa ispali, novi derbi na stadionu Rajko Mitić je poslednje što im treba, a postojeći stručni štab, valjda, neće obavljati istu funkciju kada krenu letnje pripreme. Time bi bar svoje navijače spasili novih razočaranja.

Malo je, dakle, falilo da posle 10 godina imamo još jednu bila-ne ponovila se sezonu. Stoga, hvala kome god da je odlučio, a onda i ostao pri toj odluci, da se ove sezone radikalno skrati liga.

U suprotnom bi njeno postojanje do kraja iste bilo potpuno besmisleno , a ekipe su komotno mogli da pošalju na prevremeni raspust. Jedino bi se za to četvrto mesto mogao organizovati dvomeč između Novog Pazara i Železničara, pa da se onda i oni pridruže kolegama na odmoru.

Ovako, odmor će za tri najbolja tima na toj mini-tabeli od 6. do 14. mesta početi za šest kola, nakon čega pale autopilota u plej-ofu, dok će strepnja za preostale trajati i tokom tih sedam kola u plej-autu. Za njih odmora nema.