Čair spreman za sirtaki i(li) sambu

Grčka i Brazil nemaju nekih dodirnih tačaka. Daleko su geografski, još dalje kulturološki, a „eksperiment“ u Nišu trebalo bi da pokaže mogu li njihove tradicionalne igre biti kompatibilne. Naravno, neće se na Čairu tancati sirtaki, mada nije isključeno da sa razglasa pre utakmica Radničkog u nastavku sezone u Superligi odzvanja neka melodija uz koju bi pojedinci mogli da zaigraju kao Šurda, koji je u obližnjem Vlasotincu pre gotovo pola veka sanjao Grčku, ali je uspeo da „dobaci“ samo do ujke u Beogradu. Još je manje realno da se na tribinama, sa jedne strane prilično oronulog stadiona na adresi bez broja u ulici 9. brigade, zapleše samba jer za nju su, valjda, potrebni pesak, dobra atmosfera i Sunce, a ničega od toga gotovo da nema ove jeseni u Nišu.

Da se razumemo, nije Ivica Tončev angažovao orkestre sa dva različita meridijana kako bi oraspoložio masu, ako se stotinak zanesenjaka na svakoj utakmici mogu tako nazvati, već je odlučio da okrene novi list u klupskoj politici. Istina, kada je prethodni put doveo trenera iz inostranstva, ta saradnja je bila kraća od letnjeg pljuska. Austrijanca Petera Pakulta su na toj funkciji svi zaboravili, a ako ga se stariji zaljubljenici u „bubamaru“ i sećaju kao kroz maglu, to je zbog titule najboljeg strelca u Zvezdinoj šampionskoj sezoni u Kupu šampiona, kada je igrajući za „veštački“ klub nazvan Svarovski Tirol postigao šest pogodaka i sa Žan-Pjer Papenom „podelio“ Zlatnu kopačku.

Sada je za rešenjem posegao u bratsku nam Grčku, odakle je „iz naftalina“ izvukao Takisa Lemonisa, nekada odličnog trenera koji je četiri puta vodio Olimpijakos do titule prvaka, trenirajući Rivalda, Đovanija, Kristijana Karembea, Predraga Đorđevića, Darka Kovačevića, Marka Marina. Na uspešne periode u Pireju, dodao je i duplu krunu na Kipru sa Omonijom. Ali, to je i stručnjak koji je, za malo, punih osam godina u fudbalskoj penziji. Ako je i pratio dešavanja na travnatom tepihu, verovatno je to bilo u nekim lokalnim tavernama Atine, sa drugarima iz detinjstva, uz koju kriglu piva.

Činjenica je da je, ako mu je za verovati – a nema razloga da nije tako, pažljivo pogledao prethodnih 12 utakmica Radničkog. Pritom, duel sa Čukaričkim pratio je sa tribina Čaira i time pokazao spremnost da ekipu preuzme istog trenutka jer rasipanje bodova, makar to bilo i u samo dve preostale utakmice ove jeseni, nije i ne sme biti dozvoljeno. Baš zato je odlučio da se posla lati odmah, a ne tek od januara i priprema u Turskoj.

Vrlo brzo videćemo da li je i koliko ispratio trend modernih dešavanja u svetu fudbala, mada je činjenica da je aktuelni sastav Radničkog daleko ne samo od evropskog već i srpskog krema, kao i od onog, nekadašnjeg „Reala sa Nišave“. Ako mu veze nisu zastarele, ako se kroz njih može čuti jasan glas aktiviranog penzionera bez ikakvih šumova, možda bi bilo dobro da od Nove godine u dresu njegovih omiljenih boja zaigraju i neki od fudbalera sa kojima je sarađivao u ranijim fazama karijere. Oni bi sada, sasvim sigurno, doneli iskustvo, mir i sigurnost na terenu, a baš te konstante potrebne su trenutnoj generaciji.

Transfer politiku će, verovatno kroz saradnju sa Sir Takisom, kako ga oslovljavaju kolege u Grčkoj, voditi Goran Stojiljković, nekadašnji napadač Radničkog, Crvene zvezde i nekoliko španskih klubova, ali što je mnogo važnije već godinama alfa i omega – podudarnost baš sada sa prvim i poslednjim slovom grčkog alfabeta je slučajna – lokalnog Reala, kluba poznatog po hiperprodukciji mladih talenata. Valjda će se neki novi klinci tu nametnuti, a fudbalski procvetati na Čairu.

I tu baš dolazimo do brazilske sambe. Kako? Pa, tako što je kum novog sportskog direktora Radničkog, ni manje ni više nego – Dejan Petković. Nekadašnji saborci u dresovima niškog i beogradskog crveno-belog kluba već dugo sarađuju na zajedničkom projektu u Realu, a sada bi popularni Rambo mogao da preporuči neke brazilske talente i za seniorsku ekipu lokalnog superligaša. Ako samo neko od njih sa sobom ponese i magiju sa Kopakabane, slavljeničke će se pesme pevati na Čairu.

Do tada, Radnički će morati ozbiljno da se pomuči u preostala dva susreta sa Novim Pazarom i Železničarom, ne bi li se udaljio od začelja tabele i u koliko-toliko boljoj atmosferi dočekao nastavak sezone. A da li će se na proleće igrati sirtaki ili samba, uporedo ili odvojeno, pokazaće vreme.