Mačva je bogatstvo Superlige

Lepo je danas živeti u Šapcu. Ovako je 4. maja glasio početak objave FK Mačva na društvenim mrežama. Jer, dan ranije, nakon pet godina obezbeđen je povratak u Superligu. Mačva je čekala i dočekala, pa će naredne sezone Šabac ponovo biti jedan od domaćina u najjačem rangu srpskog fudbala.

E sad, pre svega, glavni utisak o plasmanu Mačve ipak se vezuje za stadion u Šapcu. Jer ta majska noć pokazala je koliko se voli fudbal u tom gradu i koliko je Mačva voljen klub. Prema procenama, na tribinama na meču protiv Voždovca bilo je oko 6000 ljudi, što je za drugoligaški karavan i više nego impresivna brojka. Baš kao i za većinu timova i stadiona iz Superlige.

Mačva je ove sezone borbu za plasman u viši rang vodila do pretposlednjeg kola. Tada im je na noge došao Voždovac. Ekipa iz Beograda imala je ove godine dosta dobrih momenata, ali je na kraju pala u Šapcu. Bio je to meč u kojem su se lomila koplja, odnosno rešavalo pitanje ko će uz Zemun u Superligu. Meč viner bio je Luka Pejović, koji je lepim pogotkom trasirao Mačvi put do sna.

A Mačva odavno nije bila u društvu najboljih srpskih klubova. I zato je sada pred upravom kluba veliki zadatak da učini ekipu konkurentnijom, spremnijom i boljom za izazove koje nosi Superliga. Naredne sezone biće 14 klubova, a ispašće četiri. Čak osam igra plej aut. U najavi je, ne samo za Mačvu već za sve klubove srednjeg i donjeg ranga Superlige, najteža sezona ikada. Poslednji put Šapčani su igrali u najjačem takmičenju u sezoni 20/21.

Zapravo, ne bi to bila poslednja sezona da se nije desila korona. Jer te pandemijske sezone, Mačva i Rad, iako su na terenu pokazali najmanje i bili u zoni koja vodi korak nazad, odlukom saveza nisu ispali, već su svi klubovi ostali. Ipak, i naredne godine Mačva se našla u lošoj poziciji i usledila je selidba u niži rang.

Dakle, pola decenije kasnije, Mačva je još jednom tu. Mnogo kraće su čekali na promociju nego kada se ona desila 2017. Tada je klub iz Šapca obezbedio plasman u najjači rang srpskog fudbala nakon 65 godina. Sada je za povratak trebalo znatno manje vremena.

Ono što je karakteristično za Mačvu jeste oslanjanje na domaće snage ili lokalni patriotizam. Pejović, koji je dao gol Voždovcu za pobedu i plasman u Superligu, iz Šapca je. Dete kluba, prošao je mlađe kategorije i sada dočekao da vrati svoj tim tamo gde svi žele da ga vide. I nije Pejović jedini u klubu koji nosi mačvansku krv u sebi, ima ih još dosta.

Po mnogo čemu je Mačva ove sezone specifična. Došli su rezultati kao posledica sistematičnog i planskog rada. Ako pogledamo Superligu i koliko je samo promena trenera bilo, Mačva ima kontinuitet sa mladim stručnjakom Nemanjom Glušicom. Strateg ekipe iz Šapca praktično je na početku trenerske karijere, tek mu je 40 godina, a već ima jedan veliki rezultat.

I on se odlično uklopio u lokalpatriotsku priču Mačve jer je desetak godina radio u sistemu Zemuna, sa decom i mladima. A ako se negde oseća taj naboj pripadnosti mestu u kojem živiš, to je Zemun. Tako su se Glušici poklopile kockice sa Šapčanima. O vernosti klubu, dresu i gradu, i koliko je to bitno za sve, govori i činjenica da je na čelu kluba, kao predsednik, Filip Pejović, čovek koji je simbol kluba sa više od 25 godina igračkog staža u njemu. Nekada je predvodio ekipu do plasmana u Superligu nakon šest i po decenija, a sada je kao predsednik bio tu da ispiše novu istoriju.

I sam grad prepoznao je značaj Mačvinog uspeha, pa je za igrače, stručni štab i rukovodstvo organizovan prijem u Gradskoj kući. A tada je predsednik kluba Filip Pejović poručio da se plasmanom u Superligu ne završavaju ambicije kluba, te da će nastaviti da rade istim tempom i ostvaruju nove ciljeve. Plasman u Superligu sigurno je obeležio ovu sezonu, ali nije jedini momenat po kojem će se pamtiti fudbal u Šapcu. Jer, Mačva je napravila i malo čudo u Kupu Srbije.

Krajem oktobra 2025. nagovešteno je da bi ovo zaista mogla biti sezona Mačvinog rasta.

U Šabac dolazi Partizan, šesnaestina finala kupa. I u koliko god lošem momentu bili crno beli, imali su ulogu favorita i to ozbiljnog. Međutim, Krtolica i njegovi izabranici očitali su lekciju Partizanu i vratili ih u Beograd sa dva gola u mreži. Ergelaš i Nikolić doneli su prvi trijumf Mačve nad Partizanom, a i tada se pričalo o ambijentu na stadionu gde se okupilo oko 5000 ljudi. Taj ambijent pripada Superligi. Mačva je na neki način uticala i na stanje u beogradskom velikanu, pošto je nakon tog poraza klupa Srđana Blagojevića toliko zaljuljana da je niko nije mogao zaustaviti.

Da Mačva ove sezone ima kvalitet nije pokazao samo meč sa Partizanom. Ukupan utisak iz kup takmičenja jeste da u klubu ima i te kako materijala za superligaško takmičenje. Jer, Mačva nije bila daleko od polufinala kupa. Nakon eliminacije Partizana, pred Šapčanima je oružje položio IMT i to posle penal serije. Potom, u sličnom raspletu, Mačva nije uspela da izbaci Grafičar i zakaže polufinale sa Vojvodinom.

Provincijski Urugvaj vraća se na veliku scenu Superlige, donosi novu dimenziju, pre svega vraća publiku na stadion, a videćemo hoće li i rezultatima ispratiti sve što se dobro desilo ove sezone. Ono što mora biti cilj jeste da se ostvari opstanak i izgradi pozicija stabilnog superligaša. Neće biti lako, ali očigledno sistem i plan rada postoje, vidi se to po mnogo čemu.