Opet taj Sivić - specijalista za opstanak u Bačkoj Topoli

Nekada je san svakog čoveka bio da radni vek provede u istom preduzeću. Od prvog do poslednjeg dana. Bila je to socijalistička ideja koja se brzo širila. Danas tek u prolazu, ponegde naiđe neko od nekadašnjih pionira koji su pred zalaskom karijere provedene na istom poslu u istom kolektivu.

Preslikano na sport, danas je teško naći nekog Frančeska Totija, Rajana Gigsa ili još uvek aktivnog Igora Akinfejeva. Tržište se promenilo, postalo je globalnije, sportski radnici imaju mnogo više mogućnosti. Tako je i u Srbiji, pa i regionu, nemoguće naći nekoga ko je baš čitavu karijeru posvetio jednom timu.

A kakvu je samo karijeru, i to trenersku, napravio Tomislav Sivić. Stručnjak iz Subotice ovih dana je još jednom podelio fudbalsku javnost od severa do juga i od istoka do zapada u diskusijama tipa "Ima li iko drugi" do "Sivić je odličan". I teško je sada priznati jednoj ili drugoj strani, argumenata ima dosta za koje god tumačenje se uhvatili.

Sivić je predstavljen kao novo rešenje na klupi TSC-a. Iako je izgledalo da je nakon epizode u Radničkom iz Niša "završio" za neko vreme, Sivić se ekspresno vratio i to ponovo u ulozi vatrogasca, spasioca, mesije. Ako je nekad maštao da vodi TSC, sada mu se to ostvarilo u izuzetno zahtevnom momentu. A kako bi drugačije bio tu. Da je sve idilično, Sivić bi bio posmatrač.

Potez TSC-a ima međutim logike. Klub je u problemima, nakon sezona u vrhu, na redu je borba za opstanak. Od proleća u Evropi do borbe za život kratak je put Topolčana. I onda kada ne ide, dajte neko kratkoročno rešenje sa iskustvom u Superligi. Radnički iz Kragujevca setio se Slavka Matića, a TSC Sivića.

Nije ovo prvi put da Sivić dolazi kao spasilac ili trener koji treba da izbori opstanak. Imao je dosta uspeha u tim misijama, počevši od Spartaka, preko Železničara, do Lučana i Novog Pazara. Tako je izgradio status u koji se uzdaju u Bačkoj Topoli. Sivić najbolje radi kad je klubu najteže i kad je na kratkoročnim angažmanima. Ovaj je dogovoren do kraja sezone uz produžetak na još jednu, ako se izbegne ispadanje.

Siviću ovo nije prvi posao tokom aktuelne sezone. Tokom avgusta je u ranoj fazi preuzeo Radnički iz Niša baš od Slavka Matića koji je sada u Kragujevcu. A u Nišu je Sivić imao baš dosta problema. Na 15 mečeva samo četiri pobede i ono gde je poklekao, ispadanje u Kupu od drugoligaša Grafičara 3:0. Tadašnji trener Grafičara, Marko Neđić, pre par dana je promovisan u stratega niškog Radničkog.

Pitanje imenovanja Sivića je i pitanje opstanka TSC-a na velikoj sceni. Prosto deluje nestvarno da jedan takav klub doživi ogroman pad za kratko vreme, a sve uz izvanrednu infrastrukturu, uslove. Zapravo, slika TSC-a najbolje se vidi kroz trenersku vrtešku tokom skoro dve godine.

Kada je Žarko Lazetić otišao, nestala je i prepoznatljivost TSC-a. Od tada su se menjali Dean Klafurić, Jovan Damjanović, pa opet već dva puta pomenuti Slavko Matić. Aktuelnu sezonu kao treneri su proveli Darije Kalezić i Nemanja Mijanović.

TSC je nekako došao od kluba koji razdvaja Zvezdu i Partizan na završnoj tabeli do situacije u kojoj se javljaju sećanja na period 2017/2019. i drugi rang takmičenja, takozvanu Prvu ligu Srbije. Lazetić je posao u TSC naplatio ugovorom u Izraelu i jasno je da je prerastao sredinu. Teško da ćemo ga skorije gledati u Srbiji. Možda je najviše nade dao Jovan Damjanović koji je vodio ekipu do evropskog proleća, ali je patio zbog izuzetno ofanzivnog pristupa koji je često znao da TSC učini ranjivom ekipom.

A šta bi mogao da dobije TSC od Sivića. U pitanju je trener starijeg kova, kojeg ne bi mogli definisati kojoj školi pripada. Nije ofanzivan kao Damjanović, nije pravio rezultate kao Lazetić, ali u ovom momentu mogao bi iskustvom i poznavanjem prilika u srpskom fudbalu da napravi razliku. Kada su ga imenovali za novog šefa u Bačkoj Topoli, srpski mediji su izračunali da je ovo jubilarni 30. angažman tokom 30 godina karijere. Zaista impresivne brojke za Sivića. Nije to bilo u 30 klubova, u nekima je radio i više puta, ali mogao bi biti jedan od trenera koji su vodili najviše klubova u karijeri, ne samo u Srbiji već u evropskim ili svetskim okvirima.

Sivićev početak trenerske karijere preklopio se sa završetkom igračke. I to ni manje ni više nego na Farskim ostrvima gde je fudbal pre 30-ak godina bio čist amaterizam i ljubav. Tako je krajem 20. veka bio igrač trener u nekoliko tamošnjih klubova, između ostalih, tu ulogu je imao u danas evropskom fudbalu dobro poznatom Klaksviku. Prema dostupnim podacima, prvi trenerski angažman u Srbiji imao je 1999. u Spartaku. Tada sa 33 godine.

Ime Tomislava Sivića ipak je dominantno u srpskom medijskom prostoru postalo tek poslednjih par godina, makar ako gledamo kontinuitet. Jer 2022. počinje Sivićev rolerkoster kroz superligaše. U periodu rane trenerske karijere Sivić je gradio ime u Mađarskoj, u Kečkemetu koji je vodio skoro 100 utakmica, a ta konstantnost nije ga krasila kasnije. Ispunio je Sivić i selektorski san, radio je u mlađim kategorijama, ali i vodio mladu reprezentaciju.

I bio je uspešan kao trener nacionalnog tima. Sivić se može pohvaliti plasmanima na EURO sa više generacija. Samo što je ostao kratak za selektorski posao na EURU, jer iako je prolazio kvalifikacije, ne bi ostao za glavno takmičenje. O odnosima sa Slavišom Kokezom, nekadašnjim predsednikom Fudbalskog saveza Srbije, Sivić je pričao više puta, a i danas je ostalo nejasno zašto je Kokeza odmah želeo Sivićevu smenu sa U21 klupe. Spominjala se utakmica u Sloveniji, optužba da je neko drugi sastavljao tim, što je Sivić uvek opovrgavao.

Nego, zanimljiv je Sivić lik, sarađivao je sa većinom srpskih fudbalskih "gazda", pa ga uvek treba uzeti za ozbiljno. Malo ko ima toliko iskustva u Superligi. A do dolaska u TSC, iskustvo je dolazilo iz svih krajeva Srbije. Taj povratak u srpski fudbal 2022. desio se u Pazaru, misija uspešno obavljena, saradnja završena i prelazak na klupu niškog Radničkog koji tog leta igra evropske kvalifikacije. Preselo je niško sunce Siviću brzo jer je Gzira bila bolja u dvomeču, a i u prvenstvu je slabo išlo. Potom je počeo da se hvata aktuelni ritam. Pančevo, dva puta Lučani, ponovo Pančevo, povratak u Pazar, Spartak i Radnički Niš. TSC je deseti posao Siviću u poslednje četiri godine.

Pred TSC-om je borba za opstanak. A u nju kreću protiv najslabije ekipe ove sezone, Napretka. Tri boda su imperativ za Sivića i Topolčane. Trenutno imaju samo jedan bod više od zone koja znači povratak u niži rang.