Dani koji se nisu desili nakon "Pavkovdana"

Svakog petog oktobra ko gleda jutarnje programe na srpskim televizijama ili čita novine i portale, sluša radio, ima priliku da „uživa“ u komentarima raznih govornika, iz različitih sfera, o tome da li je Srbiji ikada svanuo šesti oktobar. Je li ili nije, zavisi koga slušate i kome ste ukazali poverenje tog jutra u mega pluralnom srpskom medijskom tržištu.

Jedno čitavo punoletstvo kasnije desio se šesti novembar 2018. i duel Crvene zvezde i Liverpula na „Marakani“. Utakmica koju će navijači crveno-belih nositi u srcu dugo vremena, a posebno mesto imaće Milan Pavkov, strelac dva gola, u pobedi 2:0.

Kakva je uopšte povezanost petog oktobra i Milana Pavkova koji je tada imao tek šest godina? U praksi je nema, ali bi mogla da se povuče paralela i postavi pitanje da li se visokom napadaču iz Begeča desio dan posle, odnosno u njegovom slučaju sedmi novembar? Jer bio je kreator najveće pobede Crvene zvezde u 21. veku. I tu bi moglo biti podeljenih mišljenja baš kao i o petom oktobru, ali je u slučaju tadašnje Zvezdine devetke bliži odgovor da Pavkov nije iskoristio svojih pet minuta slave da na njima izgradi bolju karijeru.

Sedam godina kasnije, nakon čuvenog duela sa ekipom Jirgena Klopa, u Kupu Srbije, u šesnaestini finala, pre nekoliko dana desio se duel Borca iz Čačka i Čukaričkog. Borac je fenjeraš u drugoj ligi. Ipak, nije ih to sputalo da eliminišu ekipu sa Banovog brda koja je jedva izborila penale. A u seriji udaraca sa bele tačke, Čačani su bili bolji, a pomogao im je junak ove priče – Milan Pavkov, koji je promašio jedanaesterac. Dakle, od dominacije nad Virdžilom Van Dajkom do promašenog penala u Kupu protiv drugoligaša. Ali nije taj penal suština, desi se svakome – pa i Mesi i Ronaldo su ih promašivali. Milan Pavkov, nekada želja klubova iz TOP pet liga, već nekoliko godina je u silaznoj putanji, daleko od forme i velike pozornice na kojoj je nekada bio. A u februaru će „tek“ okrenuti 32. krug oko sunca. Očekivalo se da će makar do tog zrelog doba biti na većem nivou. Jer nakon meča sa Liverpulom sve je išlo ka tome. Nije moglo da se završi samo na jednoj noći slave.

Pavkov je rođen u Begeču, dvadesetak kilometara od Novog Sada, i tu će napraviti prve fudbalske korake. Nastupaće za ekipu koja se zove isto kao i grad, kasnije za nekoliko niželigaša, da bi privukao pažnju nastupajući za ČSK Čelarevo, ekipu iz trećeg ranga srpskog fudbala. Dakle, put mladog Pavkova do Crvene zvezde išao je preko vojvođanskih timova u kojima nije imao status profesionalca. Ipak, kao mlad i talentovan momak iz vojvođanske ravnice stigao je do ponosa Novog Sada – Vojvodine. Ipak, ispostavilo se da mu igre u dresu tog kluba nisu previše legle, pa je sreću potražio na jugu, u Nišu. Biće to jedna od najboljih odluka u njegovoj karijeri. A baš se čini da je kasnije napravio pogrešan izbor i sebi skratio rok trajanja na najvećoj sceni.

Iz Crvene zvezde su ga primetili u dresu Radničkog – postoje i intervjui na tu temu, pričao je Zvezdan Terzić da mu je „napunio oči“ tokom jedne utakmice na kojoj je bio da gleda drugog igrača, a dopao mu se baš Pavkov. A kada Zvezda odluči da nekoga hoće, pogotovo iz domaćeg fudbala, onda tu nema mnogo problema, pa klub iz Beograda kapariše Pavkova tokom 2017, ali ga brzo vraća u Niš na pozajmicu.

U međuvremenu kreće rezultatska revolucija u Ljutice Bogdana – dolazi Vladan Milojević, i u leto 2017. i danas aktuelni trener Zvezde u meču sa Florijanom uvodi Pavkova u igru u sudijskoj nadoknadi umesto Ričmonda Boaćija. Bio je to prvi Milojevićev meč na čelu stručnog štaba. Ipak, procenjeno je da Pavkov ide na već pomenutu pozajmicu u Radnički, gde će pokazati sav golgeterski potencijal i raskoš koji ga krasi. Postigao je 23 gola u šampionatu, ali nije bio najbolji strelac lige jer je dva više dao Aleksandar Pešić. Pavkov je prvu sezonu Zvezdinog povratka na evropsku scenu gledao sa juga Srbije. Ali se znalo da nakon takvih partija za narednu sezonu mora biti tu.

I eto kako je u fudbalu moguće za kratak period preći veliki put. Sa nestrpljenjem se čekao žreb za grupnu fazu Lige šampiona u sezoni 18/19, nakon infarkt završnice dvomeča sa Salzburgom. Kuglice kažu: Napoli, Liverpul, PSŽ.

Nakon što je u trećem kolu meč na Enfildu presedeo na klupi, Pavkov je u Beogradu bio starter i učinio sebe besmrtnim. A te noći pokazao Virdžilu Van Dajku da će za status najboljeg štopera na planeti, koji mu je u narednim godinama neformalno dodeljen od fudbalske javnosti, morati dobro da se namuči, te da, ako mu se desi još neki Pavkov, biće u problemu. Van Dajk je početkom te godine došao u Liverpul iz Sautemptona za više od 80 miliona evra.

To je prva sezona Milana Pavkova u Crvenoj zvezdi – sa 24 godine dao je dva gola Liverpulu koji će osvojiti upravo to izdanje Lige šampiona. Pavkov je srušio evropskog prvaka i kasnijeg osvajača Premijer lige, samo godinu nakon toga.

Nakon što se slegla prašina posle utakmice, počeli su i hvalospevi na račun Pavkova, počela i nagađanja da bi Zvezda mogla mnogo na njemu da zaradi – pominjali su se razni klubovi iz najjačih evropskih liga, ne oni najveći poput Liverpula ili Napolija, ali neka Đenova ili sličan kalibar. Delovalo je to kao realnost za ovog napadača, koji je ubrzo dobio i poziv da zaigra u nacionalnom dresu. Debitovao je u martu 2019. u prijateljskom meču sa Nemačkom i tu se sve završilo. Bio je još dva puta na klupi, ali će se pisati samo jedan nastup.

Ako se često potencira priča da igrači iz Srbije ili regiona rano odlaze u inostranstvo, pa se tamo ne snađu, fudbalski izgube, pa traže ritam povratkom kući, Pavkov je, sve su prilike, u srpskom fudbalu ostao previše dugo. Proći će četiri godine od dominacije nad Van Dajkom do njegovog odlaska iz Zvezde.

Tokom tih sezona imaće pristojan učinak u Superligi Srbije. Postigao je 49 golova, najviše u sezoni 20/21 – 14. U Ligi šampiona više nije davao golove, ostao je na dva protiv Liverpula, postigao je jedan i u Ligi Evrope. Govorimo o glavnoj fazi.

Nije Pavkov tokom boravka u Crvenoj zvezdi uvek bio prvi izbor na mestu devetke – prodefilovalo je Beogradom mnogo drugih napadača tokom njegovog mandata, ali kad je igrao, on je vraćao golovima. Nekoliko puta je bio blizu da napusti klub, izgledalo je kao da više ne mogu zajedno, ali se čekalo do leta 2022, kada je otišao konačno – ali ne u neku od jakih evropskih liga, već u Saudijsku Arabiju, kod nekadašnjeg trenera Partizana, Vuka Rašovića. U tom momentu za Al Fejhu je branio Vladimir Stojković.
Od tog momenta Milan Pavkov prestao je da bude ubojiti strelac. Nestvarno zvuči podatak da je od odlaska iz Crvene zvezde tokom više od tri godine postigao samo četiri gola. U Saudijskoj Arabiji su ga čekali nekoliko meseci da postigne prvi i jedini pogodak. Bilo je jasno da Pavkov i Arabija nisu dobitna kombinacija.

I onda, ona dobro poznata – gde god pođi, kući dođi. Vratio se u Srbiju, u Beograd, ali na Banovo brdo, u Čukarički. Iako već tada u ozbiljnoj silaznoj putanji, Pavkov je u srpskim medijima predstavljen pod naslovom „Bomba na Banovom brdu“. Ali odjeka nije bilo na terenu, jer nije previše ni igrao – ispostavilo se da je više mentor mlađima od sebe nego glavni oslonac na borbenom polju. Pavkovu ugovor sa „Čukom“ ističe krajem godine.

Šta god nakon toga uradio, da ode u inostranstvo ili ostane u Srbiji, njegovo nasleđe će večno živeti. Jedna utakmica vinula ga je među besmrtne – dobio je i svoj dan. Šesti novembar u zvezdaškoj i fudbalskoj javnosti Srbije poznat je kao Pavkovdan.

Ostaje samo da se pitamo: šta bi bilo da je otišao ranije ?