Prošlog ljeta, pred sam kraj prelaznog roka, navijači Crvene zvezde tužnim su objavama po društvenim mrežama se opraštali od In-Beoma Hvanga. Korejanac je bio motor Zvezdinog veznog reda i brzo je pobrao simpatije tribina koje su mu čak i spjevale stihove o „Brusu Liju“. U isto vrijeme, tiho je stiglo zvučno pojačanje kao njegova zamjena – Rade Krunić, bivši fudbaler Empolija, Milana, Fenerbahčea i reprezentacije Bosne i Hercegovine.

Kroz proteklu sezonu, kako na domaćim tako i na evropskim terenima, Rade Krunić se isprofilirao kao jedan od ključnih igrača drugog mandata Vladana Milojevića u Crvenoj zvezdi. Između senatora (Aleksandar Katai, Mirko Ivanić) i mladih snaga (Andrija Maksimović, Veljko Milosavljević), te pojačanja iz inostranstva, Krunić je postao spona i jedan od najuticajnijih igrača i na terenu i u svlačionici. Milojević je razvio ogromno povjerenje u njega toliko da mu je čak znao i povjeriti ulogu štopera u nekim utakmicama proljetos, ne bi li donosio sigurnost Zvezdinoj igri makar iz pozadine.

Dvije krucijalne stvari koje Krunić donosi Zvezdinom veznom redu jesu stabilnost (defanzivno i u kontroli lopte) i racionalan doprinos u napadačkim akcijama kroz pokrivanje terena. Defanzivni zadaci koje Krunić obavlja prije svega su zahvaljujući njegovom pokrivanju terena i odličnom pozicioniranju. On nije klasični defanzivni vezni ali njegovo zatvaranje linija za protivničke napade je od velike koristi odbrani. Pri kontroli lopte i pod pritiskom, Krunić je igrač koji se odlično snalazi i traži najbolje rješenje.

Što se tiče napadačkog doprinosa, Krunić pokriva veliki dio terena i izbjegava rizik. Njegova procjena kada se treba pridodati i zaprijetiti iz drugog plana a kada ostati da štiti prostor od potencijalne kontre jeste ono što ga je krasilo kroz karijeru. Za vrhunski evropski fudbal to je dakako standard, za klubove na našim prostorima to čini razliku u odnosu na protivnika. Taj dodir klase u veznom redu je ono što gradi Zvezdinu igru i diže nivo igre i samopouzdanje saigrača, pogotovo Elšnika.

Kvalifikacije za Ligu šampiona pokazale su koliki uticaj na igru Crvene zvezde ima vezista iz Foče. Dok su protiv Leha „crveno-beli“ u potpunosti kontrolisali utakmice, prvi meč protiv kiparskog Pafosa otkrio je sve nedostatke strukture Zvezdinog tima.

Na utakmicama protiv poljskog šampiona Zvezda je izgledala, možda i neočekivano, nadmoćno. Posebno je to bilo vidljivo na prvom duelu u Poznanju koji je beogradski tim riješio u svoju korist – 1:3. Milojević je izveo tim bez „osigurača“ ispred odbrane, odnosno klasičnog zadnjeg veznog (Mamadu Bađo u tom trenutku još nije bio opcija), već odlučio da pritisne rivala sa Brunom Duarteom kao „desetkom“ iza Šerifa Endijajea. Ispostavilo se da je to bio odličan potez, jer se Bruno odlično snašao u novoj ulozi, a ozbiljnijih defanzivnih problema, izuzev pred kraj prvog poluvremena nije ni bilo.

Krunić i Elšnik su preorali teren u Poznanju i u tandemu potpuno kontrolisali tok utakmice. Krunićevo pozicioniranje i pravovremene odluke dale su krila saigračima, posebno spomenutom Duarteu te često osporavanom Felisiju Milsonu. Gol za vođstvo 1:0 postigao je Krunić a upravo je Milson učestvovao u kreiranju izvrsne akcije. Bila je to odlično izvedena kombinacija nekoliko igrača i na djelu se moglo vidjeti kakva opasnost može da bude Krunić iz drugog plana.

Neigranje Rade Krunića na prvoj utakmici plej-ofa za Ligu šampiona protiv Pafosa na stadionu „Rajko Mitić“ mnogi su odmah prepoznali kao potencijalno ozbiljan problem za Crvenu zvezdu. Nažalost po navijače „crveno-belih“, strijepnje su se pretvorile u neprijatnu stvarnost. Već nakon 37 sekundi igre, kiparski prvak je došao u vođstvo. Bio je to šokantan udarac za Milojevićev tim ali nije prvi put da su se sretali sa primljenim golom u Evropi pa ga nadoknadili kroz strpljivu i tečnu igru.

Međutim, Zvezdi je nedostajao upravo igrač Krunićevog profila da bi igra bila strpljiva i tečna. Iako je pritiskala i prijetila, Zvezda je izgledala haotično i nepovezano u sredini. Prave opasnosti po gol Pafosa je nedostajalo i zbog odluke Milojevića da Bruno Duarte počne na klupi. Zvezdin strateg je svoju pogrešnu procjenu brzo prepoznao i već prije poluvremena uveo Brazilca da kreira napade i poveže pokidane linije sredine sa isturenim krilima i Šerifom u špicu.

Za Krunića pak, Milojević nije imao pravu alternativu. To se posebno osjetilo na igri Elšnika koji je morao da krpi mnogo više prostora, što zbog neiskustva Mamadua Bađa što zbog „livade“ koju su na lijevoj strani iza sebe ostavljali Tinkizjan i Olajinka. Takođe, mora se istaći da Slovenac još nije pronašao svoju formu iz prošle sezone i trebaće mu još utakmica da se vrati u ritam nakon što je bio duže odsutan zbog povrede. I sam Elšnik je nakon poraza od Pafosa jasno rekao kako je izgledala igra Crvene zvezde:

„Bili smo previše distancirani, veliki je bio razmak između napadača i veznog reda. Moramo to dobro da analiziramo jer smo ostavili mnogo prostora za njihove kontre. Moramo da znamo gdje su svi igrači, treba da imamo riješenje prije prijema lopte. Bili smo prespori i na tome moramo da radimo.“

Iako je Krunić nesumnjivo nedostajao Elšniku koji je bio jedan od tragičara prve utakmice sa Pafosom, nije ni reprezentativac Bosne i Hercegovine igrač bez mane. Štaviše, sam je kumovao svom izostanku sa duela na „Marakani“. Zbog pomalo i bespotrebno grubih startova je zaradio žute kartone na Gibraltaru i u revanšu sa Lehom, dok je u Poznanju zaradio žuti karton zbog prigovora. Takve nesmotrenosti se ne smiju dešavati iskusnom fudbaleru njegovog ranga. 

Nije zaboravljeno ni kakve je skoro početničke greške Krunić pravio u Ligi šampiona prošle sezone koje su Zvezdu koštale i nekih bodova, posebno protiv Benfike i intera. Stvar je u tome da je Krunić prije kluba iz Ljutice Bogdana 1a igrao za Milan i Fenerbahče, a u tim klubovima, iako je igrao bitnu, nije imao ključnu ulogu koja mu je namijenjena u Milojevićevom sistemu. Kikseve tog tipa bi tamo imao ko da pokupi i pokrije, ali u Zvezdi na evropskim utakmicama te se mrve ne kupe. 

Vladan Milojević takođe snosi dio odgovornosti zbog Krunićevog izostanka u utakmici koja može da odluči sezonu. Rođeni Fočak je svoj treći karton kojim je zaradio suspenziju dobio u 80. minutu revanš utakmice sa Lehom. U tom trenutku, Zvezda je imala nedostižnu prednost i zdrav razum bi nalagao da se igrač čiji nastup bi mogao biti ugrožen zamijeni. Izdržali bi „crveno-beli“ bez Krunića taj meč do kraja, ali bi imali jači tim da se suprotstave Pafosu. Ovako, Leh je svakako dao gol do kraja a Krunić propustio duel sa kiparskim predstavnikom.

Povratak Krunića za revanš na Kipru je dobra vijest za Zvezdine navijače. On bi pak morao da osim kvaliteta koji posjeduje pokaže i viši nivo odgovornosti na terenu, prije svega disciplinski, jer se to od njega i očekuje kao jednog od najiskusnijih na terenu. Njegov povratak, kao i defanzivca Rodriga, uz nadu da će se na teren vratiti i atraktivni dvojac Arnautović – Radonjić, učiniće Zvezdu daleko opasnijom po protivnika. Učešće u Ligi šampiona je još u igri, Pafos je pokazao da je jako dobra ekipa, ali Milojević je maher za kvalifikacije i uz pravi doprinos Krunića i saigrača na terenu 1:2 iz Beograda nije nenadoknadivo.