Ber Ševin srpski Zlatan

Srpski fudbaler sa najviše nastupa u Ligi šampiona je Dejan Stanković. Ako računamo grupnu, tj. glavnu i eliminacionu fazu, Dejan Stanković sakupio je 87 mečeva u elitnom takmičenju. Pre deceniju i po, sa Interom se popeo na krov Evrope u čuvenoj sezoni kada je osvojena tripleta. Na klupi je bio Žoze Murinjo. Sada, 15 godina kasnije, Stanković je trener već nekoliko godina, pre par dana napustio je Crvenu Zvezdu, po drugi put kao šef struke, nakon neuspešnog pokušaja da se prvi put kao trener plasira u najjače Uefino klupsko takmičenje. Bila je to četvrta neuspešna misija popularnog "Dekija" da uvede crveno bele u Ligu šampiona kao trener. Još jednom su mu presudili Izraelci, ovog puta Hapoel Ber Ševa. Zato je Stanković sada bivši trener, a Albert Rijera novi šef u "Ljutice Bogdana".

Pored Stankovića, lideri po broju utakmica u Ligi šampiona, među srpskim fudbalerima, su Branislav Ivanović, Predrag Đorđević, Aleksandar Kolarov. Naravno, videla je Liga šampiona Nemanju Vidića, Nevena Subotića, Nemanju Matića, Dušana Tadića i mnoge velike srpske fudbalere. Imena od kojih bi zastao dah svakom navijaču. To su ljudi koje je znala kompletna fudbalska zajednica. S druge strane, bilo je onih koji nisu tako velika imena, koji su nekim zaobilaznim putevima dolazili do reflektora Lige šampiona. Koliko bi ljubitelja fudbala u Srbiji znalo da je tokom prošle sezone u Ligi šampiona nastupao Jug Stanojev? Nekadašnji polaznik Zvezdine škole igrao je pet utakmica za Kairat, svaki put ušao sa klupe, ali može se pohvaliti da je bio rival igračima Real Madrida, Sportinga, Kopenhagena, Briža i Pafosa. Za momka koji je najveći deo karijere proveo u srpskim klubovima, bio je to veliki iskorak. Danas je član rumunske Univerzitatee iz Kluža.

Pisali smo ranije na Skautu o nekim junacima, tihim i manje poznatim, koji srpski fudbal makar tokom kvalifikacija za Uefina takmičenja stave u vrh raznih listi. Nikola Petković iz Žalgirisa i dalje je prvi strelac Lige konferencija, dok je Veljko Simić najbolji golgeter kvalifikacija za Ligu šampiona. Petković je porazom od Hajduka iz Splita završio evropsku sezonu, a Simićeva će da traje još dugo, jer Sabah igra plej of Lige šampiona i sve da izgubi igraće grupu Lige Evrope, mada u Azerbejdžanu svi žele Ligu šampiona. Rival Sabaha biće navijačima Zvezde, ali i Dejanu Stankoviću, otvorena rana koja uveliko krvari. Hapoel Ber Ševa.

Srpski fudbal imaće i ove sezone igrače u najjačem klupskom takmičenju. A dvomeč između Ber Ševe i Sabaha odlučiće da li će to biti Veljko Simić ili Igor Zlatanović. O Simiću smo već pričali dosta, ali je Zlatanović prilična nepoznanica poslednjih godina. Reč je o momku koji odavno igra u inostranstvu i nije baš da je bio pod svetlima neke velike pozornice iz ugla srpske javnosti, tj. nije ni da su mediji baš previše pisali o njemu. Kako god, onog momenta kada je Zvezda saznala da će igrati protiv Izraelaca, bilo je jasno da će Zlatanović dobiti svojih pet minuta prostora i da će se pričati o njemu kao Srbinu koji igra za Zvezdinog rivala. Na sve to, Zlatanović je dete Partizana, pa je to dodatna težina cele priče.

Igor Zlatanović ima 28 godina i uspeo je ono što često veoma teško ide. Kada mlad napustiš matičnu državu zna da bude "čupavo", da period aklimatizacije traje predugo, da nema rezultata i da se onda pojavi opcija povratka kući. Zlatanović je to nekako sve prevalio i došao do praga Lige šampiona. Za razliku od npr. Stanojeva koji je ulazio sa klupe i bio džoker, Zlatanović bi baš kao i Simić bio jedan od glavnih igrača svog tima u duelima sa velikim evropskim timovima. U četiri kvalifikacione utakmice Ber Ševe, Zlatanović je postigao gol i upisao asistenciju. Pogodak na stadionu "Rajko Mitić" sigurno će pamtiti tokom čitave karijere. Takođe, pogotkom u Beogradu, nekadašnji napadač Radnika iz Surdulice ušao je u krug igrača koji su tresli mreže večitih rivala. U nekoliko navrata je pogađao protiv Partizana u Superligi, sada je matirao i Zvezdu.

Zlatanovićev proboj ka seniorskom fudbalu krenuo je karakteristično za mnoge mladiće u Partizanu. Preko Teleoptika. Tokom sezone 15/16 igrao je Srpsku ligu Beograd sa "optičarima" i njegove dobre partije primetili su na jugu Srbije, u Surdulici. Odlazak u taj mali grad ispostavio se kao pun pogodak za napadača koji želi da se dokazuje. Zlatanović nije naravno klasični napadač, tj. devetka, već može da igra i po krilu, u zavisnosti od taktičke zamisli trenera. U Surdulici je imao stabilnost, minute i poverenje. Prvi gol u plavom dresu dao je baš svom Partizanu, u porazu 3:1 bio je jedini strelac. Tokom tri sezone u klubu posebno je bio efikasan u drugoj i trećoj. Postigao je po 13 golova, a kada to uradite u klubu ranga i profila Surdulice sigurno da upadate u oči.

Igrači iz srpskog fudbala mnogo su se lakše uvek prodavali preko dva najveća rivala, Zvezde i Partizana, ali u poslednje vreme i to se menja. Previše je napredovao srpski fudbal infrastrukturno i finansijski da bi od transfera pare uzimali samo Zvezda i Partizan. Primer je i poslednje leto kada milionski transfer pravi Javor koji je ispao u drugu ligu, Železničar je takođe odlično unovčio svoje igrače, a praktično da nema kluba koji nije napravio ozbiljan izlazni transfer ili da nema nekog mladog fudbalera koji će napuniti klupsku kasu u skorijem periodu.

Prema dostupnim podacima, u leto 2019. godine Majorka je ubrizgala veliku injekciju novca u kasu Radnika iz Surdulice. Plaćeno je više od milion evra za slobodu Igora Zlatanovića. Ipak, dres Majorke nije ni obukao, odmah je prosleđen Numansiji na pozajmicu. Tako je njegova španska priča krenula iz Segunde. Godinu u Numansiji, godinu u Kasteljonu, takođe kao pozajmljen igrač. U tom periodu Zlatanović nije ubedio ljude iz Majorke pa je usledio transfer. I to najbolji mogući za njega. Odlazak u Izrael i država u kojoj je fudbalski opet prodisao, baš kao svojevremeno u Superligi. Makabi Netanja je 2021. ugrabio momka rođenog u Užicu i dobio napadača koji će biti nekoliko godina zaredom najbolji golgeter ekipe. Tokom četiri sezone postigao je 45 golova za Makabi Netanju i asistirao 10 puta.

Negde u jeku dobrih partija u Izraelu, kroz srpske medije počela je da se provlači priča o tome kako večiti rivali prate Zlatanovićeve partije i da razmišljaju da ga vrate u Srbiju. Ipak, zaustavilo se sve na medijskim natpisima, u crveno i crno belim dresovima dolazila su razna imena sa strane, pregršt krilnih i centralnih napadača, ali Igor Zlatanović nije. Ne znači da neće nekad u budućnosti, ali je izgleda sreću pronašao u Izraelu. Mogli bi napraviti analizu koliko je samo Crvena Zvezda dovela fudbalera u poslednjih 5 godina na pozicijama koje pokriva Zlatanović, koji sigurno platom košta mnogo manje od većine Milsona, Babika, Silasa i Pume. Isto važi i za Partizan koji je znao itekako da promaši sa strancima u poslednje vreme.

Možda Zlatanoviću nije suđeno da igra za dva najveća srpska kluba, možda nije dovoljno veliko ime kao Marko Arnautović, ali je trenutno sigurno u boljoj formi nego reprezentativac Austrije koji je protiv Ber Ševe izgledao dosta loše. Pride ima višemilionsku zaradu u Beogradu. A to Zlatanović sigurno nema u Izraelu. Dakle, u plej ofu Lige šampiona gledaćemo okršaj Igor Zlatanović vs. Veljko Simić. I jedan i drugi su zaslužili tu da budu, s tim da Simić već ima iskustvo iz perioda dok je nastupao za Zvezdu.

Iz Zlatanovićevog primera može se zaključiti da nekad i ne treba previše čekati šansu u velikom klubu, već kroz manje sredine krčiti sebi put ka glavnoj sceni. A sada je baš blizu. A ako tamo zasija, možda mu Izrael bude mali.