Simićev pohod na Ligu šampiona

Kada je početkom 2003. godine u Podgorici tadašnja Srbija i Crna Gora dočekala Azerbejdžan, sa sve Dejanom Savićevićem kao selektorom, malo ko je u glavnom gradu Crne Gore bio upoznat sa fudbalerima koji dolaze sa istoka. U tom periodu azerbejdžanski fudbal delovao je baš daleko svima, praktično je bio apsolutna nepoznanica. Ipak, tog popodneva, na Gradskom stadionu u Podgorici svi su zapamtili ime jednog čoveka, koji će postati personifikacija klupskog uspona azerbejdžanskog fudbala. Naravno, reč je o Gurbanu Gurbanovu, apsolutnoj legendi te zemlje.

Dve i po decenije kasnije, promenilo se mnogo toga. Država Srbija i Crna Gora je davno prestala da postoji, fudbalska reprezentacija Srbije igrala je na nekoliko velikih takmičenja, Crna Gora nije nikada. Baš kao ni Azerbejdžan, čiji je nacionalni tim i dalje na marginama kvalifikacionih ciklusa za evropska i svetska prvenstva. Međutim, na klupskom nivou, potpuno druga priča. Azerbejdžan je postao destinacija gde se rado ide, pa je veliki broj igrača sa ovih prostora rado birao tamošnje klubove kao stanice u karijeri. A jedan srpski fudbaler, koji igra u Azerbejdžanu, trenutno je najbolji strelac kvalifikacija za Ligu šampiona. Reč je o igraču Sabaha, Veljku Simiću.

Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde doživljava drugu mladost u dresu azerbejdžanskog Sabaha i trenutno je prvi strelac kvalifikacija za Ligu šampiona. Nakon pet odigranih utakmica, Simić ima četiri pogotka. Njegov Sabah već je obezbedio evropsku jesen, jer su prošli dva kola u najjačem Uefinom klupskom takmičenju. Na pogon Veljka Simića, Sabah je do sada eliminisao velški TNS i finski KuPS. Možda nisu neka velika imena evropskog fudbala, ali nije to ni Sabah. Od dvomeča u plej ofu i igre za glavnu fazu Lige šampiona, Sabah deli još revanš sa danskim Orhusom, koji ih je savladao 2:1 u prvoj utakmici, a jedini gol za azerbejdžanskog šampiona dao je upravo Veljko Simić. Revanš je zakazan za naredni utorak i nema dileme da će Simić i saigrači pokušati od starta da nametnu svoj ritam i da dođu do preokreta.

Sabah, što bi u prevodu značilo zora ili svitanje, jedan je od najmlađih klubova pod krovom Uefe. Osnovan je 2017. godine i za manje od decenije stigao je do krova azerbejdžanskog fudbala i do predvorja Lige šampiona. Prethodne sezone osvojena je prva, istorijska kruna, a uz to je stigao i trofej Kupa, drugi uzastopni. Ovo su godine Sabaha koji je uspeo da svrgne Karabag nakon duge dominacije. Sabah je tek drugi klub koji je od 2012. godine svrgnuo Karabag sa trona. Pre njih to je uspeo samo Nefči 2021. Karabag je prošle godine igrao Ligu šampiona, postavio je visoko lestvicu očekivanja i ako bi ove sezone to uradio i Sabah, azerbejdžanski fudbal napravio bi još jedan krupan korak u očima evropske fudbalske javnosti. Prema Uefinim koeficijentima, tamošnja liga trenutno varira oko 25. mesta.

Laganim pogledom na sastav Sabaha u evropskim utakmicama dolazimo do zaključka da su primenili recept koji često žele treneri sa ovih prostora. To je da ekipa ima kvalitetne strance koji mogu da naprave razliku u odnosu na domaće fudbalere. Jer kad već dovodiš stranca, poenta je da bude bolji od onoga što ti je kod kuće. U startnih 11 protiv Orhusa, trener Sabaha, Valdas Dambrauskas, koji je i sam stranac, odlučio se za samo dva domaća fudbalera, štopera Dašdamirova i desetku Isajeva. Sve ostalo, stranci. Uključujući Veljka Simića.

Uloga koju Veljko Simić ima u Sabahu je izuzetno važna. Reč je o igraču koji je sposoban da pokrije više pozicija u veznom redu, uglavnom onih ofanzivnih, dok po potrebi može da glumi i lažnog napadača, nije da to nije radio tokom karijere. Dolazak u Sabah očigledno je bio dobra odluka, i za njega i za klub, jer to kako je igrao prošle sezone i šta radi na startu aktuelne, najbolji su argumenti za tezu da je zajedničkom saradnjom svanulo i jednoj i drugoj strani. Simić je dobio prostor da igra u kontinuitetu, a Sabah je od toga i te kako profitirao. Ukoliko bi stigli do glavne faze Lige šampiona, to bi bila neverovatna finansijska injekcija. Nisu igrači koje Sabah ima preterano poznata fudbalska imena. Nije to ni Simić, kojeg osim poznavalaca prilika u srpskom fudbalu teško da poznaju u nekim širim okvirima. Najbolji strelac ekipe Mikels je momak iz Ruande koji godinama igra u Azerbejdžanu, Kahim Paris je najbolje partije imao u slovenačkom Kopru, a od letos član Sabaha je Ksander Severina, nekadašnji fudbaler Partizana.

U takvoj atmosferi i odnosu snaga, Simić ima ulogu jednog od lidera ekipe. I utisak je da mu Dambrauskas veruje. Litvanski strateg stigao je u Sabah prošlog leta i odmah napravio istorijski uspeh osvajanjem duple krune. Dambrauskasa i Simića, po fudbalskoj biografiji, spaja kiparska Omonija. Simić je tamo bio igrač, a Litvanac trener. I jedan i drugi došli su na istok nakon perioda u kojem im nisu bile idealne pozicije. Simić je u Sabah stigao pre godinu dana kao pozajmljeni fudbaler turskog Sivasa, a ovog leta su ga otkupili nakon fantastičnih partija. Dambrauskas je kao trener dosta lutao poslednjih godina, nije se mnogo zadržavao nigde otkako je napustio matični Baltik i počeo karijeru u inostranstvu. Gorica, Ludogorec, Hajduk Split, OFI, Omonija, Diošđer i sada Sabah. Osvojio je bugarsku ligu i hrvatski kup.

Računica za Sabah u revanšu je jednostavna. Dva gola razlike i sigurni su učesnici plej of runde. Sigurno da imaju kvalitet da se nadigravaju sa Orhusom, pokazali su to i u prvoj utakmici iako su izgubili. Međutim, ekipa ima potencijal da preokrene. A motiv bi mogao za Sabah da bude i naredni potencijalni rival. Jer pobednik dvomeča sa Orhusom ide na boljeg iz okršaja Crvena zvezda i Hapoel Ber Ševa. Iako su i Sabah i Zvezda izgubili u prvim utakmicama, i dalje je realna opcija da se baš te dve ekipe sastanu u narednoj fazi.

Sigurno da bi takav scenario najviše voleo Veljko Simić jer bi se vratio na stadion gde je igrao neke velike mečeve u crveno belom dresu. Igrao je baš Ligu šampiona sa Vladanom Milojevićem, a imao bi priliku da na neki način pošalje i poruku Dejanu Stankoviću, tokom čijeg je prvog mandata u Beogradu napustio stadion Rajko Mitić.

Simić i Zvezda, drugi deo, možda veoma brzo.