Spala knjiga na sedam slova

Fudbaleri Crvene zvezde još jednom nisu uspeli da se plasiraju u Ligu šampiona tako da je broj srpskih fudbalera koji će nastupiti u ovom takmičenju u sezoni 2026/27 opet jednocifren. Njihov udeo u partijama svojih timova se razlikuje, ali deluje da je mnogo više onih koji neće dogurati ni do osmine finala, a kamoli da se nešto pitaju u borbi za trofej.

Srbija je u 21. veku imala samo četvoricu osvajača “ušatog pehara”, a zanimljivo je da će se jedan od njih za njega boriti i ove sezone. Nakon što je Nemanja Vidić bio deo Mančester junajteda 2008, isti uspeh ponovili su Dejan Stanković sa Interom dve godine kasnije i Branislav Ivanović sa Čelsijem 2012. Ovaj spisak “zatvorio” je Luka Jović, koji je u šampionskoj 2021/22 sezoni Reala dobio 115 minuta u tri susreta od Karla Anćelotija. Dovoljno da upiše svoje ime na ovu prestižnu listu.

Luka će sada, u društvu Mijata Gaćinovića, igrati za AEK, koji se posle osam sezona vratio u društvo najboljih. Do ligaške faze sa klupe ga je predvodio Marko Nikolić, koji je samo nastavio putem kojim je u prošloj sezoni stigao do naslova prvaka Grčke.

Jović je do sada zabeležio 12 nastupa u evropskoj eliti. Igrajući za Benfiku, Real i Milan sakupio je 331 minut, ali još čeka na prvi gol u ovom takmičenju. Gaćinović će imati priliku da debituje u Ligi šampiona, u kojoj je Nikolić vodio moskovsku Lokomotivu na šest utakmica u sezoni 2020/21. U konkurenciji Bajerna, madridskog Atletika i Red Bul Salcburga ostvario je skor od po tri remija i poraza tako da sada priželjkuje prvi trijumf u borbi za bodove. Istina, neće mu biti lako jer će mu rivali biti Real, Mančester siti, Roma, Borusija Dortmund, Galatasaraj, Šahtjor, LASK i Komo.

Dvojicu igrača sa srpskim pasošem ima i Slovan iz Bratislave, koji je preko Celja u plej-ofu kvalifikacija došao do konačnog cilja. Priliku da debituju u društvu najboljih imaće Svetozar Marković i Aleksandar Popović, koji su pre četiri sezone bili saigrači i u Partizanu. Marković je u Bratislavu stigao prošle zime i standardan je bio u kvalifikacijama u poslednjoj liniji kod novog trenera Jaje Turea, dok je Popović prvi izbor u šampionatu Slovačke, ali je izgubio mesto među stativama u Evropi.

Filip Kostić, povratnik u reprezentaciju Srbije, vratio se ovog leta i u Holandiju, jer je zadužio opremu PSV-a iz Ajndhovena. Na početku svoje inostrane karijere nastupao je za Groningen, a kasnije je bio saigrač sa Jovićem i Gaćinovićem u Ajntrahtu. Sa njima bi sada mogao da se sastane samo u nokaut fazi. Rođeni Kragujevčanin je sakupio 495 minuta u 11 utakmica u dve sezone u dresu Juventusa. U tim mečevima nije postigao gol, ali je upisao jednu asistenciju.

Najveću minutažu od srpskih igrača, koji će ove sezone moći da je uvećaju u evropskoj eliti, ima Aleksandar Stanković, koji je prošle sezone bio standardan u sastavu Briža. Bio je starter u svakoj od 10 utakmica belgijskog predstavnika u Ligi šampiona tokom kojih je sakupio 876 minuta. Protiv Kairata i Marseja je bio i strelac, a u pobedi nad ekipom sa Velodroma učestvovao je i sa dve asistencije.

Veljko Simić je odigrao 208 minuta u pet utakmica u dresu Crvene zvezde pre osam sezona u evropskoj eliti, a sada je imao veliki uticaj na igru i rezultate Sabaha, koji će debitovati u društvu najboljih. Prvak Azerbejdžana je eliminisao četiri rivala najviše zahvaljujući srpskom internacionalcu, koji je sa šest golova bio najbolji strelac u kvalifikacijama. S obzirom na to da je u golgeterskoj formi, očekujemo njegov prvenac i u ligaškoj fazi.

I tu bi negde priča o srpskim igračima u Ligi šampiona mogla da se završi. Istina, pred golom Rome je Mile Svilar, ali on je odlučio da ne nastupa za “orlove” već čeka dozvolu – ako je ikad bude dočekao – da debituje za selekciju Belgije.

Vanja Milinković Savić je na platnom spisku Napolija, ali s obzirom na to da ga novi trener Masimilijano Alegri ne vidi kao startera, neće biti iznenađenje ukoliko promeni sredinu do kraja prelaznog roka. Andrija Maksimović je na početku priprema imao značajnu minutažu u Red Bul Lajpcigu, ali mu Martin Demikelis nije pružio šansu u jedinoj takmičarskoj utakmici, na startu Kupa Nemačke. Istu sudbinu za sada deli i Lazar Jovanović u Štutgartu, zbog čega bi obojica mogli važniju ulogu da potraže u nekim drugim klubovima.

Prelazni rok je još u toku zbog čega je moguće pomeranje u oba smera, ali čini se da se broj srpskih igrača u ekipama koje će se boriti za bodove u Ligi šampiona neće uvećavati. Sada je povećan kvantitet u odnosu na šestoricu prošlosezonskih predstavnika Srbije, ali je pitanje da li je popravljen i kvalitet. Nešto, već godinama, radimo loše. Odnosno, budimo politički korektni, nedovoljno dobro. Došlo je krajnje vreme da stavimo prst na čelo i zasučemo rukave, inače ćemo biti izbrisani sa evropske fudbalske mape, bar kada je reč o najvažnijim događajima.