Od Lige šampiona do Lige konferencije: Zvezda je sama sebi skresala krila

Nadala se Ligi šampiona, Ligu Evrope videla kao pravi nivo, ali će Liga konferencija biti Zvezdina realnost.

Nadanje o elitnom evropskom takmičenju je isprva sve više prerastalo u realno očekivanje. Nikad povoljniji žreb za plasman u isto, sa rivalima iznad Zvezdinog istorijskog, igračkog i finansijskog renomea, učinio je da navijači kluba iz Ljutice Bogdana već nakon što su izvukli Hapoel Ber Ševu bacaju pogled na velikane iz prvog šešira Lige šampiona koje bi mogli da ugoste.

Izraelci su, pak, imali drugačije planove i ne samo da su bili bolji od Zvezde, nego su joj napravili i pravi haos u kući sa odlaskom Dejana Stankovića kao epilogom. Hitno je kao zamena dovedena stara želja – Albert Rijera. Čovek koji je i sam živa vatra došao je da ugasi vatru.

Vremena za promene, s obzirom da su se evropske utakmice igrale svakog četvrtka, bilo je premalo, ali je promena bilo i previše. I to velikih.

Jasno je da španski trener ima potpuno drugačiji pogled na fudbal od Stankovića. Jasno je i da želi da mu se fudbaleri drugačije kreću i imaju neke nove uloge na terenu. Ali nikome nije jasno kako je, pobogu, moguće da Crvena zvezda u tako važan dvomeč za plasman u Ligu Evrope uđe značajno oslabljena i kako nije moglo da se sačeka sa nekim prodajama.

Najpre je 18. avgusta, dva dana pre prvog meča sa Viktorijom iz Plzenja, Nair Tiknizjan zvanično postao novi fudbaler Olimpijakosa, čime je beogradskim „crveno-belima“ skresano jedno krilo. U redu, profil jermenskog beka se ne uklapa u filozofiju Rijere koji voli da se bekovi uvlače u sredinu. Elšnik je popunio to mesto i sve je delovalo bajkovito posle 3:0 na stadionu Rajko Mitić.

Bez jednog krila se nekako i može leteti, ali bez oba nikako. A drugo su čelnici Zvezde sami sebi skresali kada su odlučili da aminuju prodaju i drugog beka – Jung-vua Seola, koji je na dan revanša predstavljen u Augzburgu. Tako je ovaj tim, koji je ionako već godinama poprilično tanak kvantitetom na bekovskim pozicijama, ostao bez ijednog pravog seniorskog beka. Epilog? Epska bruka i poraz od 5:1 u Češkoj.

Postavlja se jasno pitanje – da li zaista njihove prodaje nisu mogle da sačekaju još nedelju do deset dana? Jer niti je Tiknizjan bio neophodan Olimpijakosu za njegov evropski dvomeč koji se igrao u isto vreme kad i Zvezdin protiv Čeha, niti je Seol bio potreban Augzburgu čija sezona počinje tek ovog vikenda.

Da li je nadobudnost usled domaće dominacije poprimila tolike razmere da se prenela i na Evropu? Jer, iako 3:0 jeste veliki rezultat, Viktorija nije niti Radnik, niti Mačva, da se u meč sa njom uđe bez oba beka koja su godinama donosila sigurnost i sa stavom „lako ćemo“ i „ovo je rešeno“. Sigurnost bi doneli (ili doneo) i sada za lakši prolaz dalje bez tumbanja celog tima i adaptaciju na nove pozicije za samo nedelju dana.

Zanimljivo je da su Delije tokom prvog meča protiv Viktorije istakle transparent na kojem je pisalo „Mnogi su hteli da sruše nam sve“. Ispostaviće se da je je Zvezda srušila samu sebe. Nije je niko drugi srušio, niti pokušao.

Greške u vođenju transfer politike Crvene zvezde se, utisak je, gomilaju tokom svakog novog prelaznog roka i deluju sve veće. Umesto da decenijsku dominaciju nadograde i učine klub standardnim učesnikom Lige šampiona, veliki novac koji je zarađen od Evrope i prodaje igrača troši se na pojačanja koji ne donose kvalitet, a videli smo i u kojim trenucima se odlučuju da svoje najpouzdanije fudbalere puste da odu.

Na kraju, neće Zvezdu i zvezdaše finansijski zaboleti ispadanje od Viktorije i igranje u trećem po kvalitetu evropskom takmičenju jer su razlike između njega i Lige Evrope mizerne. Kada se već ne igra Liga šampiona (a mogla ili morala je lako!), onda je svejedno.

Ali zaboleće ih ovaj šamar jer ih je probudio iz iluzije da je u njihovom klubu sve bajno i da se radi bez greške. Da, možda će u slabijem takmičenju dogurati dalje, možda i do same završnice, ali niko ne može da ih pogleda u oči i kaže im da je Liga konferencije ono što Zvezda zaslužuje. Ne posle svega.