Još jedna gorka pilula

I opet je gorak ukus u ustima. Nije kao u Plzenju – o, valjda se gorčina tamošnjeg piva više nikada neće ponoviti. Nije ni kao u Luganu jer se tada koncept dobre igre srušio kao kula od karata u samom finišu. Sada je za nijansu bolje, jer je Crvena zvezda osvojila bod u meču drugog kola ligaške faze Lige konferencija sa Kopenhagenom (2:2). On, svakako, nije dovoljan za potpuno zadovoljstvo posle dve utakmice, ali mogao bi da bude nagoveštaj berićetnije jeseni.

Trener crveno-belih Albert Rijera ostao je dosledan svojoj filozofiji, što uopšte ne čudi jer smo već shvatili da je svojeglav – što opet nužno ne mora da bude loše – ali je za ovu priliku odlučio da pored ideje iskopira i startnu postavu iz Švajcarske. Od početka je poverenje ponovo ukazao starterima iz prethodnog susreta, ali su oni, kao i tada, napravili nekoliko grešaka koje su ih skupo koštale. To je, očito i nedvosmisleno, škola koju ovaj tim u izgradnji mora da plati.

Svi važni statistički parametri bili su na strani srpskog šampiona. Te cifre su najbolje pokazale da je većina startova bila pravovremena, da je najveći broj dodavanja unapred bio tačan, kao i da su udarci ka golu rivala bili brojniji i precizniji. Ko zna ove brojke pravilno da pročita, lako će zaključiti da su one plod automatizama u igri koji još nisu uspostavljeni u potpunosti, ali koji su iz meča u meč sve vidljiviji i postojaniji.

Znam, mnogi su (s pravom) zamerili španskom stručnjaku što je u prošlom meču Mateja Gaštarova smestio u poslednju liniju, a te kritike će sada biti još izraženije, pogotovo posle auto-gola kojim je mladi Makedonac odškrinuo vrata novom porazu svog tima na međunarodnoj sceni. Baš u toj situaciji, kada mu je lopta došla sa boka u trenutku kada je na pristojnoj udaljenosti iza sebe imao protivničkog igrača, odreagovao je očajno.

Van dometa zakona fizike, loptu je poslao iza leđa golmana svog tima, što je u datim okolnostima bio najteži potez za izvesti. Činjenica je da dugim korakom sa te pozicije može da organizuje napad, na čemu Rijera i insistira. Takođe, upornošću i požrtvovanjem pokušava da nadomesti neiskustvo u direktnim duelima sa najisturenijim igračima rivala, ali se čini da bi bio korisniji da je pozicioniran jednu liniju napred. Šutevima sa distance, na kojima Španac takođe gradi svoju napadačku filozofiju, pokazao je u nekim od prethodnih utakmica da može ugroziti protivnički gol, a sa mesta na kojem je odigrao dva poslednja evropska meča gotovo da ne može ni da dođe u takvu situaciju.

Međutim, opravdanje od navijača za ovakav potez – mada ga on neće ni tražiti – Rijera bi mogao da dobije nakon što se pokazalo da je u veznom redu napravio pravi izbor pošto su sa distance pokušavali i pogađali, što je mnogo važnije, oni kojima je to u četvrtak uveče i bilo u opisu posla. Ono što je Rade Krunić učinio sedam dana ranije, sada su sa još više osećaja ponovili Timi Maks Elšnik i Vasilije Kostov.

Prvo je Slovenac sa vrha kapice šesnaesterca doneo izjednačenje, a samo sedam minuta kasnije mladi reprezentativac Srbije je od prečke loptu smestio u malu mrežu. I nije slučajno da je Zvezda ekspresno preokrenula vodu na svoju vodenicu šutevima sa distance, jer je Rijera i ranije govorio da njegovi fudbaleri imaju slobodu da “raspale” po lopti kad god osete da ima prostora za tako nešto.

Da se Vladimir Lučić, koji je opet odigrao na visokom nivou, nije okliznuo u 70. minutu, možda do argentinsko-brazilskog duela ne bi ni došlo. Ovako, Kariso je gađao milimetarski precizno u trenutku kada je Mateus bio pokriven pa je Kopenhagen odneo nezaslužen bod iz Beograda, što je potvrdio i trener gostiju Bo Svenson odmah po okončanju meča.

Slaba je to uteha za Zvezdu. Slaba je uteha i to što je Bamba Dijeng još jednom demonstrirao izvanredno razumevanje igre kada je dva puta uhvaćen u ofsajd zamci i još toliko puta glavom gađao van okvira gola. Slaba je uteha i to što je opet uspela da se vrati iz minusa i dođe do prednosti jer ponovo nije znala da je sačuva.

Ako je ovo proces, a morao bi biti, onda Zvezda nije na stranputici. Naprotiv. Ako je Rijera dobio grejs period do kraja sezone da oformi tim koji i kakav želi, onda se mora razumeti i njegova odluka da ne uvede u igru ni Aleksandra Kataija ni Mirka Ivanića ni Marka Arnautovića. Smatrao je da mu u ovakvom meču nisu neophodne njihove usluge i to je potpuno validno.

Navijačima to, sigurno, nije pravo, ali mislim da Španca to uopšte ne tangira. On nije došao u Beograd da bi se nekome svideo ili ne, već da sastavi ekipu koja će sledećeg leta slaviti ulazak u Ligu šampiona, a onda u njoj biti i ravnopravan konkurent za mesto u nokaut fazi. Nadam se da će ga svaki korak unazad na tom putu dodatno ojačati kako bi na cilj stigao tačno na vreme.