Rijera i Elšnik - ima neka tajna veza

Izdanje Crvene Zvezde protiv Viktorije Plzenj oduševilo je fudbalsku javnost. Već se priča o pečatu Alberta Rijere, mada je pitanje koliko je mogao da uradi za samo par dana. Ipak, bilo je vidljivo da su se desile promene, pre svega taktičke. Pomeranja igrača bila su drugačija, ekipa se transformisala mnogo brže u tranziciji, pojedini momci dobili su šansu od starta, poput Čama, dok su drugi, u zavisnosti od protoka lopte, pokrivali više pozicija, poput Krunića i Lukasena. Zvezda je bolja ekipa od Viktorije i sada je na korak od plasmana u Ligu Evrope. Na kraju, možda je to takmičenje i prava mera za ovaj sastav.

Postoje treneri koji vole određene igrače. Znalo je često da se desi da određeni šef uvek sa sobom povede i ponekog igrača u novi klub. Onog u kojeg je imao najviše poverenja. Možda je to teško uraditi na top nivou, praktično nemoguće, ali na ovom manjem jeste izvodljivo. Mogli bi naći dosta primera u regionu kako su treneri, menjajući klubove, uvek želeli da sa sobom dovedu i nekog "svog" pulena. Pošto Albert Rijera baš i nema vremena i prostora da sad dovodi neke njemu omiljene igrače, jer nije selektirao ekipu, u Beogradu ga je sačekao jedan njegov i već na prvom meču pokazao da će biti pravi vojnik španskog stratega. U pitanju je Timi Maks Elšnik.

Reprezentativac Slovenije delovao je kao preporođen na travnjaku stadiona "Rajko Mitić". Meč je završio sa dve asistencije i kao jedan od najzaslužnijih igrača za trijumf Crvene Zvezde. Dva različita dodavanja, jedna lopta koja cepa odbranu rivala i jedan centaršut iza leđa odbrane protivnika. Oba puta je Mirko Ivanić odlično reagovao i valorizovao ideje Elšnika. A o vezisti iz Slovenije zaista se dosta pričalo otkako je došao u Beograd, a evo je počela treća sezona. Lete vreme, a sada leti i Elšnik po terenu. Bilo je vidljivo da mu je prijala promena, bio je mnogo slobodniji, imalo ga je i levo i desno, bio je siguran na lopti. Ako je protiv Ber Ševe delovao pogubljeno, sada je bio onaj pravi. Ono što su svi videli je da je često bio prvi na "ničijoj" ili drugoj lopti. I to je momenat koji je napravio razliku u percepciji Timijeve partije.

Naravno, karijera Alberta Rijere, ona trenerska, dominantno je vezana za Sloveniju, odnosno Olimpiju i Celje. S drugima je napravio veliki evropski iskorak, Celje je, možemo reći, Rijerin klub, ali je u Olimpiji napravio prve krupne korake. Kada je imenovan u leto 2022. godine, Rijera je počeo jako, iste sezone osvojio je duplu krunu sa ekipom iz Ljubljane. Kapiten te generacije koju je Rijera doveo do dva trofeja bio je niko drugi do Elšnik. I odatle potiču koreni njihove veze koja je sada, tri leta kasnije, nastavljena u glavnom gradu Srbije. Nije osvajanje titule u Sloveniji sa Olimpijom izmišljanje tople vode, ali je Rijera tada pokazao da ima nešto, neki trenerski instinkt. I to se najbolje videlo na Elšniku.

Baš tu šampionsku sezonu sa duplom krunom, Timi Maks Elšnik kasnije je naplatio dolaskom u Crvenu Zvezdu. Nakon Rijerinog odlaska u Celje, vezista je odigrao još jednu godinu u Stožicama i preselio se u crveno-beli dres. Uoči Elšnikovog dolaska u Beograd, znalo se da sledi rekonstrukcija veznog reda i da će se nešto veliko menjati. Dolazak Radeta Krunića nagovestio je tektonska pomeranja, a potom je izbor za njegovog parnjaka na sredini pao na reprezentativca Slovenije. Elšnikov stil igre drugačiji je od Krunićevog. Nepisano je fudbalsko pravilo da onaj koji igra levom nogom uvek ima makar promil talenta više u odnosu na ostale. Vidi se to i kod Elšnika, pogotovo kod asistencija na meču sa Viktorijom. Možda Zvezdin broj "21" ne emituje energiju lava ili ratnika kao Rade Krunić, ali može itekako biti čovek od zadatka. Tehnički je odličan, pregled igre nije sporan, ima i trku, samo je nekad znao da deluje pomalo sporo za najveći nivo. Ali možda je to samo bila sporadična pojava u oscilacijama koje je doživljavao, pogotovo prethodne sezone.

Karijera Timija Elšnika je izuzetno zanimljiva, ili bolje reći njen put. Mogla bi se uzeti za primer jedne "Football Manager" karijere. Kao mlad momak napustio je Sloveniju i otisnuo se na "Ostrvo". Potpisao je za Derbi i nastupao za mladu ekipu. Potom sledi selidba na pozajmice i to u klubove poput Svindona, Mansfilda i Nortamptona. Sve tri ekipe igrale su u momentima kada je Elšnik tamo bio Ligu 2, odnosno četvrti rang engleskog fudbala. Ono što bi mogao da pamti iz Engleske sigurno je momenat kada je sa Derbijem zaigrao u Liga kupu protiv Liverpula. To mu je jedna od tri utakmice u belom dresu. Uveo ga je tada Najdžel Pirson u igru umesto Andreasa Vajmana u porazu od tima s Enfilda 3:0.

Iako povratak kući za igrače sa ovih prostora često takmičarski znači korak nazad, za Elšnika je bio pun pogodak. Kad već nije mogao do minuta u Derbiju, pravi potez bio je dolazak u Ljubljanu i potpis ugovora sa Olimpijom. Za četiri sezone osvojio je dva prvenstva i jedan kup, postao kapiten ekipe i ono što je za njega najvažnije, neizostavni član slovenačke reprezentacije. A srpska javnost mogla je baš dobro da upozna Elšnika tokom leta 2024. godine kada je odigran poslednji EURO. Slovenija i Srbija sastale su se 20. juna u drugom kolu grupne faze i odigrale nerešeno 1:1. Meč u Minhenu ispostaviće se da je doneo mnogo više Slovencima nego Srbima. Igrao se 69. minut kada je Elšnik, baš kao protiv Viktorije, sa leve strane zavrnuo loptu unutra, a ona iza leđa statične srpske odbrane došla na drugu stativu do Žana Karničnika, koji je ubacio u mrežu Predraga Rajkovića. Slovenija je na tom takmičenju prošla grupu sa tri remija, ali je potom ispala od Portugala nakon izvođenja penala. Slovenci su promašili sva tri koja su stigli da izvedu.

Nisu Timiju Elšniku uvek cvetale ruže otkako je došao u Beograd. Bio je uvek pod budnim okom osetljive publike i navijača. Jer kad si stranac, od tebe se očekuje da napraviš razliku i opravdaš novac koji je uložen u transfer i platu. Vezista iz Slovenije lako je sada mogao biti bivši fudbaler Crvene Zvezde, samo da se prošlog leta nije izjalovio već dogovoreni transfer u turski Trabzon. Iako se već pričalo o pet miliona evra i završenom poslu, došlo je do promene, pa je Elšnik odlukom rukovodstva Zvezde ostao u klubu. I sam Elšnik kasnije je priznao da je sve bilo gotovo 99%, da je bio praktično spakovan i spreman za put u Tursku. U istim danima, Zvezda je prošlog leta angažovala Tomasa Handela koji je trebalo da zameni Elšnika, ali je na kraju ipak uglavnom gledao slovenačkog reprezentativca sa klupe. I to je jedna od pobeda Elšnika koji je uspeo da se izbori sa novom konkurencijom. Ni Handel, a ni Mamadu Bađo nisu mnogo poremetili status i uticaj Timija Elšnika.

Sada kada je dobio jedno poznato lice na klupi, čoveka čije trenerske kvalitete i zahteve dobro zna, Elšnik bi mogao biti jedan od glavnih igrača Crvene Zvezde ove sezone. Možda će se u strukturama tima još nešto menjati, možda bude odlazaka i dolazaka, ali Timi Maks Elšnik trebalo bi da bude zaštitno lice Rijerinе Zvezde. Od zamalo bivšeg do potencijalno jednog od glavnih, u fudbalu je baš kao i u životu sve moguće. Veza Rijera - Elšnik bila je plodonosna u Ljubljani, nadaju se da će biti i u Beogradu, i to na mnogo većem, evropskom nivou.