Da li je „Jugoslavija“ slepo crevo evropskog fudbala?

Svakog leta ista priča. Očekivanja, nade, želje. Malo ko pogleda u realnost, a ona je takva da se vrlo brzo vratimo na fabrička podešavanja. Plasman samo pet ekipa sa prostora bivše, velike Jugoslavije u ligašku fazu evropskih klupskih takmičenja predstavlja ozbiljan udarac od kojeg moramo brzo da se podignemo i oporavimo. Inače nas u godinama koje dolaze neće ni biti na mapi.

Jer, tih pet klubova dolazi iz četiri fudbalske federacije, dok preostale tri nemaju više svoje predstavnike na međunarodnoj sceni. A, imaju li čemu da se nadaju? Teško, jako teško, jer su i ovog leta pokazali da im je svaki izlet van državnih granica prilično turbulentan i bolan. Kada se podvuče crta, region će u Ligi Evrope predstavljati zagrebački Dinamo i Celje, u Ligi konferencija igraće Crvena zvezda, banjalučki Borac i splitski Hajduk, dok u evropskoj eliti drugu godinu zaredom nećemo imati kome da udelimo svoje simpatije.

Najbliži konačnom cilju, jasno je, bili su u redovima prvaka Hrvatske i Slovenije. Dinamo je u kvalifikacijama Lige šampiona bio bolji od Tuna i Kauno Žalgirisa, ali je u plej-ofu zastao pred Vikingom. Celje je eliminisalo Egnatiju i Ararat, ali je Slovan iz Bratislave bio preveliki zalogaj. Čini se da su na papiru oba tima imala veće šanse od svojih rivala da se domognu ligaške faze, ali znamo da papir trpi sve. U stvarnosti su šampioni Norveške i Slovačke bili neprelazna prepreka. Neki će sigurno ove eliminacije pokušati da predstave kroz nedostatak sreće, ali valjalo bi zagrebati po površini i pronaći neki razlog na svom imanju. Možda se negde sakrio, ispod prašine.

Vrlo brzo i jedni i drugi moći će da pokažu šta ih je iz prvog prebacilo u drugi evropski rang – manjak kvaliteta ili splet nesrećnih okolnosti. Dinamo će to raditi protiv Bajera, Anderlehta, Šturma i NEC-a iz Najmehena kod kuće, odnosno AZ Alkmara, Rena, Sanderlenda i Hapoela iz Ber Ševe u gostima. Na prvi pogled, Celje je možda imalo malo više sreće na žrebu jer će za rivale imati Olimpijakos, Red Bul Salcburg, Omoniju i NEC na svom, odnosno Bajer, Ferencvaroš, Šturm i Ararat na gostujućem terenu.

Još je više razočarala Crvena zvezda kojoj je, bar je tako izgledalo, bio otvoren auto-put do ligaške faze Lige šampiona, a na kraju je završila u trećem kupeu sa brojnim evropskim anonimusima. Crveno-beli su ovog leta uspeli samo da eliminišu Larn iz Severne Irske, nakon čega su se sapleli o Hapoel iz Ber Ševe i Viktoriju iz Plzenja. Mnogi su smatrali da će šampion Izraela, a potom i Sabah, biti samo usputne stanice ka konačnom cilju, ali oni nisu ni stigli do prvaka Azerbejdžana. Razloga je mnogo, a najveći deo njih leži na crveno-beloj strani Topčiderskog brda. Ako tamo prihvate probleme i objektivno sagledaju stanje stvari, mogu se nečemu nadati u Ligi konferencija, pošto su imali prilično sreće na žrebu. Čak i plasman u nokaut fazu nakon duela sa Kopenhagenom, Trabzonom i Inter Eskaldesom iz Andore na stadionu „Rajko Mitić“ i gostovanja u Gentu, Luganu i Tbilisiju, gde će se sastati sa Iberijom, svakako ih neće učiniti presrećnim. Ali, u suprotnom, razbiće se u paramparčad, o još jedan evropski zid.

Borac je realnost sagledao u prvoj rundi kvalifikacija za evropsku elitu, u kojoj nije bio dostojan protivnik Levskom iz Sofije, ali je uspeo da se izbori sa sebi ravnima u kvalifikacijama Lige konferencija. Moldavski Petrokub, beloruski Vitebsk i islandski Vikingur arhivirani su na pravi način pa će Banjalučani drugi put u tri sezone biti deo ligaške faze. To bi se, možda, moglo nazvati kontinuitetom, ali samo njegovim početkom. Ovoga puta za rivale će imati Atalantu, KuPS i Rigu na Gradskom stadionu, kao i Panatinaikos, Harts i Mjelbi u gostima.

Uspešan prolaz Hajduka kroz kvalifikacije ne bi trebalo da predstavlja neku posebnu vest, ali definitivno jeste jer se to dogodilo prvi put posle 16 godina. Nakon što je eliminisao Žilinu u prvom kolu kvalifikacija Lige Evrope, Pafos ga je preusmerio u treći razred, u kojem je bio bolji od Žalgirisa i Rakova za veliko slavlje u čitavoj Dalmaciji. Da li će se ono „preliti“ i na proleće, znaće se posle utakmica sa Ajaksom, Sint Trojdenom i Nordsjelandom na Poljudu, odnosno Midtjilandom, Linkolnom i Tunom na strani.

A šta je sa ostalima? Ostali su ostali ispod crte, gde je najvećem broju timova realno i mesto. Neki su uspevali da zabeleže po koju pobedu, ali su samo Partizan, Rijeka i Drita zaustavljeni na korak od plasmana u najmlađe evropsko takmičenje. Svi ostali su se ranije predali, sa borbom ili bez nje, ali svakako spoznajući da još kaskaju i za evropskim prosekom, a kamoli najboljim timovima. Statističarima može biti zanimljivo, ali svakako ne i onima kojima su ovi klubovi prirasli za srce, da nijedan tim od njih 17 koji su takmičenje počeli u kvalifikacijama Lige konferencija nije stigao do ligaške faze. To što su tamo završili Crvena zvezda, Borac i Hajduk znači da su tokom leta skrenuli sa svog primarnog puta. Pojedini i u dva navrata.

I to je podatak koji mora da izazove glavobolju. Možda su Jugosloveni nekada bili „evropski Brazilci“, ali izgleda da se raspadom njihove države raspala i ta sintagma. Dovodimo strance sumnjivog igračkog kvaliteta, a svoje ponajbolje junoše žurimo da prodamo što pre, kako bismo uzeli koji evro više i tako, samo privremeno, zakrpili još po koju rupu. Jer, kada brod iz godine u godine sve dublje tone, jako ga je teško ostaviti na sigurnom. Ako prihvatimo da mu iz vode viri samo jarbol, možda možemo nekako da se izvučemo. U suprotnom, pašćemo na dno sa kojeg nam neće biti povratka. Bojim se, godinama...