Zauvek znači zauvek

Zauvek ću duvati balončiće
Lepe balončiće koji lebde u vazduhu
Lete tako visoko, gotovo da dosegnu nebo
A onda kao moji snovi izblede i umiru

Tako glase stihovi pesme koju navijači Vest Hema glasno i ponosno pevaju već decenijama dok njihovi puleni izlaze na teren svog stadiona. Ali po prvi put posle 14 sezona fudbaleri „čekićara“ će kroz zavesu balončića na travnatu podlogu izlaziti predvođeni sudijom koji u rukama nosi loptu sa logom Čempionšipa umesto Premijer lige.

West Ham v Seville 60000 Hammers fans singing Bubbles, what an atmosphere Watch on YouTube

Poleteli su navijači londonskog kluba visoko 2023. kada su pod vođstvom Dejvida Mojesa osvojili Ligu konferencije. Postali su razmaženi i poželeli više od devetog mesta u ligi i četvrtfinala Lige Evrope u sezoni koja je usledila. Nije im se više sviđao stil fudbala koji ih je za četiri i po godine pod vođstvom Škota ustalio u gornji deo tabele i doneo trofej. Smatrali su da kao šampioni evropskog takmičenja moraju da igraju atraktivnije.

Pritisak je tada urodio plodom. Njihov stav postao je i stav čelnika Vest Hema koji nisu ponudili nastavak saradnje najuspešnijem menadžeru kluba u novijoj istoriji. Mislili su da je vreme da posegnu za novim koji bi ih podigao na nove visine. Ali ispostaviće se da ih je svaki sledeći stručnjak, u kombinaciji sa lošim procenama sportskog sektora u dovođenju igrača, spustio – ili bolje reći vratio – na stari nivo.

Snovi su im, kao balončići, brzo izbledeli. Sredina tabele u sezoni koja je trebalo da bude iskorak ka nečemu većem, a onda i ispadanje iz Premijer lige u prošloj, vratili su ih u realnost i podsetili ih ko su zapravo. Oni su klub istočnog Londona i lokalnog identiteta, a ne evropski gigant. Oni su klub radničkog porekla koji je, kao i ljudi koji su ga osnovali i navijaju za njega, navikao da se muči, a ne da bude dominantan i osvaja trofeje.

I sigurno da navijačima nije drago što će se sada ponovo mučiti, i to u najzahtevnijoj ligi na svetu. Verovatno su čak i ljuti. Jer kako piše na onoj ilustraciji koja je postala internet mim gde dekica, iako vidno ljut, s jedne strane klupe na drugoj drži kišobran svojoj ženi da ne bi pokisla, tako su pristalice Vest Hema rekreirale tekst koji prati taj mim – samo zato što sam ljut ne znači da mi više nije stalo.

A stalo im je, zaista jeste. I neće dopustiti da igrači ovog tima pokisnu u oluji Čempionšipa. Baš zato su već skoro mesec dana pre prvog kola prodali preko 50.000 sezonskih karata – više nego u prethodne dve premijerligaške sezone – oborivši tako rekord ove lige. Prošle godine je bilo 46.000 prodatih sezonskih ulaznica, njih 45.000 ih je sada obnovilo, a još nekoliko hiljada ljudi ih je kupilo. Logika i ovdašnji stereotipi kažu da je ta brojka trebalo da opadne kada su ispali, ali logika i ljubav nikada nisu išle zajedno.

Jer ljubav treba pokazati onda kada je najteže. Lako je voleti kada je sve kako treba. Ljubav je podrška i podrška je ljubav, a oni su spremni da podrže svoju ekipu i kod kuće, ali i u gostima širom Engleske. Ne smeta im što su je „do juče“ davali na gostovanjima u Leverkuzenu, Briselu ili Bačkoj Topoli četvrtkom uveče. Davaće je utorkom i sredom po kišnim noćima u Linkolnu, Reksamu i Midlsbrou.

Na prvo ovosezonsko gostovanje, na derbi meč prvog kola protiv Barnlija, u okolinu Mančestera se uputilo njih 2.200, a bilo bi ih verovatno i više da to nije maksimalan broj karata koji ovaj klub daje gostujućim pristalicama. Suvišno je reći da su iste već rasprodate i za Vikaridž Roud, pošto je Votford nadomak Londona.

Prvom domaćem meču u sezoni na stadionu London, čiji je kapacitet 62.000 mesta, u Karabao kupu prisustvovalo je 53.369 navijača i time je postavljen rekord prve runde od kada postoji ovo takmičenje. Svi oni videli su pobedu svog tima nad Portsmutom i dominaciju Džeroda Bouena, čoveka koji se oženio Vest Hemom, kako jednom napisah.

Koliko su fanovi „čekićara“ pokazali ljubav i vernost, toliko je to uradio i kapiten kada je produžio ugovor nakon ispadanja. Svi znamo da zaslužuje da igra u elitnom rangu, i to u nekom od boljih klubova, ali je doneo odluku da ostane i vrati klub tamo gde mu je mesto, s obzirom na to da se na prste jedne ruke mogu nabrojati sezone u kojima nije bio deo Premijer lige od njenog osnivanja.

Navikli su navijači na taj komfor najvišeg ranga engleskog fudbala, ali su sada dobili dobar podsetnik da ne smeju ništa uzimati zdravo za gotovo. Himna Vest Hema sa pomenutim balončićima je pesma o prolaznosti svega i neizbežnom razočaranju, međutim, izgleda da su oni to zaboravili nakon jednog od najvećih uspeha kluba pre tri godine.

No, sada znaju, sada dobro znaju da je sve prolazno i da sve lepo može lako da se rasprši kao mehur od sapunice. Sada znaju da je prolazan i taj Čempionšip i zato neće dopustiti da njihovi miljenici sami prolaze kroz njegove krugove pakla. I znaju i pokazuju da samo jedna stvar nije prolazna – prava ljubav. Zato će oni, ma u kojoj god ligi bili, zauvek duvati balončiće.