U moru sjajnih napadača, Fabio Kvaljarela je neko ko izaziva nostalgiju i čije ime i danas izaziva strah odbrane protivničkih ekipa. 

Fabio nikada nije imao status superzvezde poput Totija, Del Pjera ili Ibrahimovića, ali uprkos tome što je ostao upamćen kao legenda, uz njegovo ime veže se i afera zbog koje je dugo nosio epitet izdajnika, ali i tragičnog junaka dostojnog antičkih epova.

Fabio je rođen 31. januara 1983. godine u Kastelmare di Stabiji, gradiću u zalivu Napulja i od malih nogu je pokazivao ljubav prema fudbalu. Odrastao je u okruženju gde je klub kakav je Napoli religija. Njegov san bio je da obuče dres voljenog kluba i postane idol svog naroda. U detinjstvu njegov idol bio je Diego Armando Maradona, a Fabio je želeo da bude baš to. Novi heroj Napulja, siromašnog juga i da se kao Don Kihot suprotstavi dominaciji klubova sa severa. 

Iako dete juga, karijeru je započeo u Torinu, ali se u redovima "bikova" nije ustalio, iskustvo je skupljao na pozajmicama u Fiorentini i Kjetiju. Potom Kvaljarelu put vodi u Askoli i Sampdoriju, gde je počeo da pokazuje svoj puni potencijal. Prvi mandat u Doriji bio je uspešan, što mu je  donelo transfer u Udineze gde je činio ubojiti napadački tandem sa Di Nataleom i status jednog od najtalentovanijih italijanskih napadača.

Upravo godine provedene u Udinama Kvaljarelu će preporučiti brojnim italijanskim ekipama, pa će 2009. godine Kvaljarela dobiti priliku o kojoj je sanjao. Napoli ga je doveo u svoje redove. Na prvi pogled, činilo se da je sve idealno. Nosio je sveti dres, postizao golove i igrao u rodnom gradu. Publika u Napulju dobila je lokalnog heroja. Koliko je bio omiljen u svom gradu, govori i legenda da je i lokalna mafija, Kamora bila oduševljena njegovim dolaskom. Ipak, iza kulisa, njegov život se pretvarao u košmar. Dobre partije na terenu, bile su sušta suprotnost onoga što je proživljavao van njega. Počeo je da dobija anonimne pretnje. Svakodnevno su mu stizale poruke u kojima su mu pretile nepoznate osobe, omalovažavali su njegovu porodicu i prijatelje. Pisma sa slikama njegovih najbližih, lažne optužbe, pa čak i pretnje smrću postale su njegova svakodnevica. Situacija je postala toliko neizdrživa da je odlučio da napusti klub i pređe u Juventus 2010. godine. Napuljski navijači su ga proglasili izdajnikom. Među svojim ljudima bio je žigosan kao plaćenik i izdajnik. No, kompletan Napulj, nije znao pravu istinu, njih je povredio odlazak u omraženi Juve.

Tek godinama kasnije, otkriveno je da je iza svih pretnji stajao, policajac. Rafaele Pikolo, čovek koji je radio kao službenik u odeljenju za kompjuterski kriminal, bio je taj koji je terorisao Kvaljarelu i njegovu porodicu. Ironično, bio je i osoba kojoj se Fabio poverio i tražio pomoć.

Sa Juventusom je osvojio tri skudeta u četiri sezone, postigao neke važne golove za “staru damu” ali to nije bio pravi Kvaljarela. Nakon četvorogodišnjeg mandata u crno-belom delu Torina, vratio se tamo gde je sve počelo. U Torino, ali ni drugi mandat u dresu “granate” nije završen slavno. Doneo je prvu pobedu Torinu u gradskom derbiju nakon 20 godina, ali sukob sa navijačima Torina, jer nije želeo da proslavi pogodak protiv Napolija, doneo mu je prvo pozajmicu, a onda i transfer u Sampdoriju. Upravo drugi dolazak u Đenovu doneo je pravi procvat u poznim fudbalskim godinama. U sezoni 2018/19, sa 36 godina, postao je najbolji strelac Serije A, nadmašivši Kristijana Ronalda.

Kvaljarela je u Doriji ostao do kraja karijere, odnosno 2023. Godine kada se povukao u suzama. I danas par godina kasnije, Kvaljarela je legenda mlađeg kluba iz Đenove, ali i simbol profesionalizma i tragične borbe protiv nepravde. Njegovu karijeru nije obeležio samo fudbalski dar, već i priča o delimično ispunjenom dečačkom snu. 

https://x.com/sampdoria/status/1301077636119171073?s=46 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— Sampdoria (@sampdoria) December 7, 2023