Odbrana sa ugovorom za stalno

O životu fudbalera nakon fudbala nekada se veoma malo znalo. Šta ko radi nakon kačenja kopački o klin nije bilo lako saznati. Danas je baš suprotno, sve je dostupno zahvaljujući internetu, pa tako mnoge nekadašnje velike face sa terena redovno možemo i dalje gledati i slušati u nekim novim ulogama. Ne baš sve, ali dobar deo njih. Nikad nije bilo lakše održati kontakt sa publikom i pojedini to odlično rade. I kakve sad ovo veze sve ima sa suštinom ovog teksta koji bi trebalo da kaže nešto o Mančester junajtedu?

Pa eto, neki bivši fudbaleri, izuzetno velika imena, danas su domaćini ili gosti velikog broja podkasta i TV programa kroz koje ih možemo upoznati još bolje nego li dok su igrali fudbal. Tada smo znali kako i šta rade na terenu, danas znamo kako gledaju na fudbal i šta misle o manje-više svemu. Posebno su inspirativni nastupi ekipe oko Gerija Nevila, čoveka koji je nekako isplivao kao pravi medijski magnat i „obrnuo“ igricu u tom smislu. Često je sa njim Roj Kin, poznat po sličnim stvarima je i Rio Ferdinand, Patris Evra je omiljeni gost mnogima, a i Nemanja Vidić je znao da se pojavi u sličnim formatima.

Baš njih četvorica, kada su bili na terenu zajedno, predstavljali su simbol stabilnosti Junajteda, odbranu od granita koju je teško nadigrati, protiv koje nije lako osvojiti prostor. Rivali su često bili u nemilosti i nekako se Junajted prepoznavao po momcima koji su bili pravi ratnici. Danas sve to budi čežnju, sećanja na neka stara vremena kada je Junajted bio dominantan. Eto, sada ista ta ekipa dominira po internetu u formatima koji osvajaju svet.

Carrick Out, Pochettino In. Can Anybody Save Man United? | Stick to Football EP 157 Watch on YouTube

Da se vratimo sada u realnost. Da li bi aktuelni defanzivci mogli za 10-ak ili 15 godina da budu dobri „podkasteri“ ili ne, sada ne možemo znati, ali ono što je sigurno, momci koji poslednjih godina drže poslednju liniju kluba sa Old Traforda, u igračkom smislu, teško da bi mogli da vežu pertle onima koje smo spomenuli na početku teksta.

Početkom ove sezone, tačnije u drugom kolu Premijer lige, na meču Junajted – Ipsvič, nakon objave startne postave, neko se setio da na društvenim mrežama podseti sve da je poslednja četvorka koju je izveo Majkl Kerik identična onoj koju je izveo Erik Ten Hag kada je debitovao kao menadžer u sezoni 22/23. Dakle, pune četiri godine i sve je isto. Dalot desno, Megvajer i Martinez centralno, Šo levo. Prosto neverovatno.

Svaki od te četvorice igrača tokom svog boravka u Mančesteru imao je mnogo više loših nego dobrih perioda. I svi su i dalje tu, praktično prve opcije na svojim pozicijama. Još jedan od bisera društvenih mreža prethodnih dana, a nakon utakmice sa Aston Vilom, bila je konstatacija da niko nikada nije čuo kako je Diogo Dalot produžio ugovor sa klubom ili da mu uskoro ističe. Rekli bi kod nas, možda je dobio za stalno. Baš kao i ostala trojica.

I stvarno, Luk Šo je nekako, hteo ili ne, postao simbol ovog perioda „patnje“. Momak koji je kao tinejdžer došao u klub iz Sautemptona, za veliki novac, sa planom da bude taman novi Patris Evra. Istresao je Mančester leta 2014. godine za njega oko 40 miliona funti, ali je Šo za četiri sezone od tog momenta odigrao samo 33 utakmice u Premijer ligi. Naravno, tu fazu karijere su mu obeležile povrede i možda bi se o njemu danas pričalo u drugačijem tonu da nije imao „staklene“ noge. Ovako, koliko god se trudio i radio, Šo je bio deo sivila u Mančesteru koje nikako da prođe od onog dana kada je otišao veliki Fergi.

Menjalo se dosta menadžera od tada, sada će tu biti Poketino, i svi su videli i želeli zdravog Šoa. Jer on jeste mogao da bude jedan od najboljih levih bekova planete, ali je ostao daleko od tog statusa kako su godine prolazile, a povrede dolazile. Danas su navijači od svih defanzivaca najmanje kritički nastrojeni prema njemu. Bilo je i nekih dobrih momenata, ali to je retkost. Jednostavno, tim pati godinama, a sa njim i Luk Šo.

Priča o ostaloj trojici, koji evo godinama imaju status startera, mogla bi da stane i u nekoliko rečenica. Opet, Lisandro Martinez je svetski prvak sa Argentinom i dvostruki osvajač Kopa Amerike. Hari Megvajer je vicešampion Evrope sa Engleskom. Diogo Dalot je osvajao Ligu nacija sa Portugalom. Svi oni imali su, neki i dalje imaju, prilično bitne uloge u reprezentacijama, ali sve što rade u Junajtedu je pod znakom pitanja. Izjave Lisandra Martineza pre 20-ak dana o (ne)odgovornosti svih struktura u klubu za aktuelno stanje dosta govore o svemu što se dešava godinama u ovom gigantu.

Lisandro Martínez EXPECTS MORE from Man United board in HEATED interview 😳🗣 Watch on YouTube

Što je najgore od svega, Junajted nikada nije štedeo u plaćanju obeštećenja za defanzivce. Jedan takav slučaj je i Leni Joro. Momak koji je toliko bio impresivan u dresu Lila da se u njega zaljubio Real Madrid. Ali je mladi Francuz pre dva leta izabrao ostrvo, a ne Pirineje. Vodio se verovatno mišlju da bi u Junajtedu mogao imati mnogo bitniju ulogu nego li u kraljevskom klubu. I sada, dve sezone kasnije, niti je Joro pokazao neki ekstra kvalitet, niti je Junajted iskoristio njegove mogućnosti. Utisak je da su i jedna i druga strana odradile posao ispod očekivanja.

Istog leta kad i Joro, na Old Traford stigao je Matijas De Liht. Još jedan igrač koji je kao mlad dominirao terenom, bio kapiten Ajaksa u onoj čuvenoj sezoni kada je klub iz Amsterdama u Ligi šampiona došao do polufinala, a samo ih je partija karijere Lukasa Moure sprečila da dođu do finala. Međutim, godinama kasnije, za razliku od Jora, De Liht je u Junajted stigao kao igrač koji je u najmanju ruku u fazi stagnacije karijere, a više je to ličilo na ozbiljan pad.

Nije to smetalo Ten Hagu i saradnicima da ga dovedu i plate preko 40 miliona. De Liht nije vratio ništa. Ispodprosečne partije, nije pravio razliku u odnosu na one koji su tu već i bili, često mu se zameralo da je spor i neokretan za Premijer ligu, a potom se desila i povreda koja ga je dugo držala van terena.

Tog leta 2024. u procesu rekonstrukcije odbrane doveden je De Lihtov saigrač iz Ajaksa i Bajerna, Nusair Mazraui. Ako ništa, Marokanac je pokazao da je verovatno jedan od najuniverzalnijih defanzivaca na planeti. Nametnulo mu se to, želeo on ili ne, pogotovo dok je Ruben Amorim bio menadžer. Desni bek, levi bek, desni spoljni, levi spoljni, jedan od tri štopera, a kod Ten Haga je jedne prilike stigao i do pozicije iza napadača. Koliko god ostao u Junajtedu, uglavnom će se pamtiti po stalnim šetnjama između pozicija, nego li po uspesima. Za njega, De Lihta i Jora klub je za jedno leto dao oko 120 miliona. Dodajmo njihove plate za taj period i iznos postaje znatno veći.

Na meču sa Vilom, Junajted je spasio Patrik Dorgu, još jedan momak kojeg je klub doveo u sezoni 24/25, kao želju Amorima da mu reši pitanje levog boka u formaciji sa tri pozadi. Dorgu je plaćen Lećeu oko 30 miliona, ali nije pokazao sposobnost da bude igrač koji pravi razliku. I mogli bismo nabrajati do sutra ko je sve dovođen od defanzivaca u postfergijevoj eri i koliko malo njih je bilo makar „pristojno“ za standarde nekadašnjeg Junajteda.

Ipak, teško je reći da fudbaleri koje Junajted dovodi nemaju kvalitet. Možda zaista jeste glavni problem van terena, u strukturama kluba i atmosferi koja vlada. Da li bi neko mogao da tvrdi da bi neki igrači iz Fergijeve ere, poput Džona O'Šeja, Vesa Brauna ili mladog Džonija Evansa, u današnjim uslovima fudbala i u ovakvom klubu bili bolji igrači od Megvajera, Jora, Martineza i De Lihta? Možda su oni sami imali sreću da budu u klubu kada je sve bilo sređeno i kada su ispred sebe imali dvojicu od najboljih štopera svoje generacije, Vidića i Ferdinanda.

Junajted je znao da prelazne rokove radi striktno po jednoj liniji tima. Ako su 2024. neuspešno rekonstruisali odbranu, ovog leta su dovodili isključivo centralne vezne igrače. Balebu, Tilemansa i Andreja Santosa. Hoće li oni proći kao i štoperi... nije da su baš blistavo krenuli. U svakom slučaju, vreme je da se oni koji vode klub malo zapitaju i razmisle o svojim odlukama i ulogama. Možda je i tu idealan momenat za promene. Jer očigledno je da trenerska i igračka vrteška ne rade posao.