Po notama „Bremenskih muzikanata“

Znali su u Vojvodini kakav dragulj imaju u svojim redovima i pre nego što je leta 2022. postigao gol u svakoj od pet utakmica na prvenstvu Evrope za igrače do 17 godina. Znali su i da neće imati mehanizam da ga zadrže čim neko od evropskih velikana zakuca na njihova vrata. I baš to se i desilo.

Znali su u Partizanu da ga uzimaju „na oročeno“, ali su ga početkom prošle godine oberučke prihvatili jer im je bio urgentno potreban, baš kao i crno-beli njemu. Znali su da će ga dobre partije, kojih je bilo na sreću svih zainteresovanih strana, brzo vratiti tamo odakle je došao – u Bundesligu. I baš to se i desilo.

Zna i selektor fudbalske reprezentacije Srbije Veljko Paunović da radi sa mladima – zar to nije dokazao 2015. na Novom Zelandu? – pa će sigurno znati i kako da iskoristi kvalitete 190 centimetara visokog Čačanina, koji je sinoć zaigrao već za peti klub u profesionalnoj karijeri iako mu je tek 20 navršenih godina. Nije to posledica fudbalskog traženja i traganja za sredinom koja će ga prihvatiti, jer nigde nije bio odbačen, čak naprotiv, već je to postala normalna stvar u životu mladog Balkanca koji se otisnuo u svet i pre nego što su brkovi počeli da mu rastu.

Kada se početkom prošle godine Jovan Milošević vratio u Superligu Srbije, mada ne u crveno-beli dres matičnog Borca ili novosadskog superligaša, mnogi su zaključili, nadamo se prerano, da će biti samo jedan od mnogih. Od onih koji su trajali samo jedno leto, o kojima se pisalo tek mesec ili dva, čiji se prvi golovi u karijeri i danas premotavaju na raznim društvenim platformama jer novih, jednostavno, nema.

Iskusni fudbalski radnici, pogotovo oni koji su trenirali puno talentovane dece, vole da kažu da je u inostranstvu drugi ugovor mnogo važniji od prvog jer je on potvrda da je neko na pravom putu. Milošević je pre nekoliko dana stavio paraf upravo na jedan takav, koji mu je „boravak“ u Štutgartu produžio za još dve godine, do leta 2029. Boravak je namerno ostao pod navodnicima jer je odmah sa juga poslat na krajnji sever Nemačke po minute u Bundesligi. Ali, što je mnogo važnije, sa povratnom kartom već na kraju sezone jer u Štutgartu veruju da im može biti od pomoći u Ligi šampiona, koju ciljaju za sledeću takmičarsku godinu.

Sinoć je Jovan dobio minute, svoje premijerne u dresu Verdera i to pred „žutim zidom“ u Dortmundu. Tim iz Bremena je vezao i šestu utakmicu bez pobede, ali je mladi srpski napadač dobio pozitivne kritike za 25 minuta provedenih na terenu. Uzorak je jako mali, naravno, da bi se izvukao ispravan sud, ali hrabri to da nije imao pogrešnih dodavanja, da se nije skrivao od saigrača iz poslednje linije i veznog reda već da je tražio loptu i da je pokušavao kad god je mogao, mada se to nije često dešavalo, da se probije ka golu domaćina.

Takav pristup krasio ga je još kao 14-godišnjeg dečaka na turniru „Trofej BIP“ u njegovom rodnom gradu, kada je zapao za oko ljudima iz Vojvodine, koji su učinili sve da ga na licu mesta ne „snime“ i kolege iz Crvene zvezde. Istina, nekoliko godina ranije proveo je kratak period u Partizanu, ali mu se, na sreću novosadske „Stare dame“, kockice nisu složile.

Majka je, kao i svaka majka, odigrala ključnu ulogu u odlasku sa zapada ka severu Srbije, gde je već u pionirskoj selekciji postigao 37 golova u polusezoni. Kratko se zadržao u kadetskom timu jer je brzo prebačen među omladince, a za seniore Vojvodine debitovao je sa navršenih 17 godina kada mu je Milan Rastavac pružio šansu u 65. minutu u duelu sa Napretkom.

Tada je već iza sebe imao titulu najboljeg strelca šampionata Evrope za igrače do 17 godina, na kojem je vodio Srbiju do polufinala. Pogađao je po jednom protiv Belgije, Turske, Španije, Danske i Holandije, a koliko je bio fizički i psihički spreman svedoči i podatak da je odigrao svaki minut u svakoj utakmici.   

Već tada je njegovo ime upisano u beležnice brojnih skauta, a najkonkretniji bili su ljudi iz Štutgarta, koji su ga kaparisali već na zimu, početkom 2023, kako bi ga doveli u svoje redove čim na leto postane punoletan. U Bundesligi je sakupio 30 minuta u pet utakmica pre nego što je pozajmljen Sent Galenu, za koji je postigao pet golova u 22 meča.

Dolazak u Partizan pokazao se kao pun pogodak, iako je u drugoj polovini prošle sezone muku mučio sa povredama. Ipak, proteklog leta i posebno jeseni fudbalski je „eksplodirao“ sa 19 golova u 30 nastupa zbog čega je potez sportskog sektora u Štutgartu da ga iz redova jesenjeg prvaka Superlige prebaci u Verder potpuno opravdan.

Na zatvaranju neuspešnih kvalifikacija za mesto na šampionatu sveta ove godine, Paunović mu je omogućio da debituje za seniorski nacionalni tim u duelu sa Letonijom, a nema sumnje da će ga, ukoliko ga zdravlje posluži, povesti i u Dohu krajem marta na pripremne mečeve sa selekcijama Katara i Saudijske Arabije, odnosno u junu u Meksiko.

Da bar ispratimo one koji će se u junu i julu predstaviti svetu sa željom da se to generaciji, čiji bi predvodnik mogao biti Jovan Milošević, više ne ponovi.