San koji niko nije sanjao

Na krajnjem jugu Švedske, tamo gde se talasi Baltičkog mora odbijaju o kopno i tako sviraju najlepšu simfoniju za lokalno stanovništvo, desilo se čudo. Čudo koje nije, što ga čini još čudnijim, potpomognuto novcem bogatih šeika sa Bliskog istoka ili rizičnih kapitalista iz Amerike. Desilo se čudo kreirano u vlastitoj fudbalskoj „kuhinji“, sazdano od produkata sopstvene akademije, uglavnom sačinjeno od lokalnih momaka koji ovaj klub doživljavaju kao neodvojivi deo sebe. Nošen vetrom promena od 2015, kada je za predsednika izabran Magnus Emeus, biznismen koji se vratio u region nakon višegodišnjeg rada sa kompanijama širom Evrope, fudbalski klub Mjelbi dosegao je visine koje ni najveći optimisti nisu mogli da predvide. Tri kola pre kraja sezone u Alsvenskanu obezbedio je prvi trofej u klupskoj istoriji – postao je prvak Švedske, a pre samo devet godina u hijerarhiji švedskog fudbala zauzimao je 47. mesto. 

https://x.com/MenInBlazers/status/1980350934741041476 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— MenInBlazers (@MenInBlazers) December 7, 2023

Ako je neki hazarder, jer kako drugačije nazvati onoga ko je ovo mogao da predvidi, na početku sezone uložio jednu krunu, sada je posle osvajanja titule prvaka zaradio 150. Takvog poteza ni najveći svetski ekonomisti ne bi se postideli.

- Nikada nisam mislio da će se ovo desiti – izjavio je odmah po okončanju meča sa Geteborgom Jakob Bergstrem, strelac prvog gola u pobedi od 2:0 kojom je Mjelbi obezbedio naslov prvaka. 

https://x.com/MenInBlazers/status/1980326875911319945 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— MenInBlazers (@MenInBlazers) December 7, 2023

Žuto-crni sa krajnjeg juga poraženi su tek jednom ove sezone, a ukoliko u preostala tri meča osvoje samo dva boda postaviće novi rekord švedskog šampionata. Malme je 2010. imao 67 bodova, koliko i AIK osam godina kasnije, a Mjelbi je trenutno na 66. Ko se sada sme kladiti da na kraju sezone neće imati 75?

- Ovo je ostvarenje sna. Teško je opisati rečima kako se osećam. Ovo je apsolutno najveća stvar koja mi se dogodila u karijeri – iskren je bio Tom Peterson, strelac pet pogodaka u sezoni.

- Poslednji put kada sam se u Geteborgu borio za nešto, igrao sam u baražu za mesto u Prvoj diviziji. I nisam uspeo – prisetio se kapiten Jesper Gustavson kroz kakve je sve teškoće prolazio sa jedinim timom za koji je igrao u profesionalnoj karijeri. 

S obzirom na to da klupski muzej ne postoji jer do sada nije bilo potrebe za tim, ne bi bilo iznenađenje da pehar šampiona, bar za početak, bude izložen u Ribarskom muzeju, koji je otvoren pre nepunih 50 godina. Pa, kakav drugi muzej je moguće da ima maleno naselje Helevik, u kojem je svako od oko 800 stanovnika godinama bio upućen isključivo na otvoreno more i ribolov? Geografski položaj je takav da je malo dečaka tražilo, a još manje pronalazilo drugi i drugačiji životni put.

Čovek sa vizijom

Međutim, ono što Emeus predstavlja za Mjelbi u modernom dobu, to je bio Aksel Bengtson uoči početka Drugog svetskog rata. Čovek sa vizijom. Daleke 1939. godine odlučio je da, od dva postojeća, formira jedan fudbalski klub, da spajanjem Listersa i Heleviksa napravi jedno bolje i efikasnije udruženje. Kao i gotovo svi revolucionari kroz istoriju, imao je većinu stanovnika Helevika protiv sebe, ali je koristeći veštine dobrog govornika ubedio neodlučne i razuverio dovoljan broj skeptičnih pa je 1. aprila osnovan Mjelbi. Možda mu je u tome pomogao baš Svetski dan šale, možda ga mnogi nisu smatrali ozbiljnim.

Realizacijom ove ideje, nije prestao da sanja. Naprotiv. Nastavio je dalje. S obzirom na to da su fudbaleri Mjelbija svoje utakmice kao domaćini igrali na njegovom zemljištu, odlučio je da ga proda za simboličnu sumu, kako bi klub imao svoj teren. Dobio je skromnih 2.250 kruna, dodatni godišnji zakup od 150 i besplatan ulaz na sve domaće utakmice do kraja života. To mu je bila veća nagrada od novca. Stadion je dobio ime Štrandvalen, odnosno Zid na plaži, što je najbolje oslikavalo njegovu poziciju tik uz more. Njegovo proširenje trajalo je duže od tri godine, a kraj renoviranja potvrđen je utakmicom sa nemačkim timom Germanija Ler. Taj susret, odigran 28. juna 1953. godine, dobio je Mjelbi sa 4:1, nakon što je posle pola sata igre morao na kratko biti prekinut. Razlog su bile kune, koje su preplavile teren. Pronicljivi Bengtson i još nekolicina njegovih prijatelja odlučili su da ulože u uzgajanje ovih životinja pa su fudbal i kune, ruku pod ruku, promenili sliku o Heleviku za 180 stepeni. Interesovanje za ovo mesto je poraslo kako u Švedskoj tako i u okolnim zemljama i ono je postepeno preraslo u primorsko odmaralište.

 Konačno u društvu najboljih

Posle uspešno rešenih problema u obezbeđivanju boljih životnih uslova za kune, postalo je jasno da postoji i dobra finansijska potpora za napredak Mjelbija, koji je za pet godina, počev od 1975, prešao put iz četvrtog ranga takmičenja do Alsvenskana. Prvu utakmicu u društvu najboljih odigrao je 1980. protiv Kalmara pred još uvek rekordnim brojem gledalaca – toga dana na tribine Štrandvalena došlo je 8.438 gledalaca. Aksel Bengtson je još jednom bio ponosan na slogan koji je smislio u teškim danima: Zajedno činimo nemoguće mogućim. 

Mjelbi nije preživeo prvu sezonu u eliti, na kratko se u društvo najboljih vratio tri, odnosno pet godina kasnije, a onda je čak 25 godina tavorio po nižim ligama. Pet sezona, počev od 2010. opet je bio u društvu najboljih pa je opet krenuo nizbrdo. I tada je u timu bio aktuelni kapiten Gustavson, koji je odigrao više od 300 utakmica u žuto-crnom dresu. Na početku karijere zarađivao je kao drvodelja pomažući ocu u privatnoj firmi. Na trening bi, neretko, posle napornog rada tokom prepodneva, dolazio s piljevinom u kosi.

- Igrao je u utakmici u kojoj se Mjelbi spasio ispadanja u četvrtu ligu i bio na putu da bankrotira. Sada igra za najbolji tim – sa ponosom je podsetio trener Anders Torstenson. 

 

Milojević formirao okosnicu šampionskog tima

Do naredne promocije u Superligu, ostvarene 2019, Mjelbi je sa klupe vodio Miloš Milojević, bivši trener Crvene zvezde i aktuelni strateg Šardže, kluba iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Milojević je došao u Mjelbi krajem 2017. godine, nakon što ovaj klub nije uspeo kroz baraž da se domogne druge lige. Najpre je bio na poziciji direktora Omladinske škole, ali je brzo zauzeo i mesto pomoćnog trenera u stručnom štabu Jonasa Andersona, koji je vodio seniorsku ekipu. Juna 2018. Anderson je napustio klub, a Milojević promovisan u šefa stručnog štaba. Pod njegovim vođstvom, Mjelbi je bio najbolji u trećoj, a odmah sledeće sezone i u drugoj ligi.

Tekuća sezona je šesta uzastopna, a četrnaesta ukupno za ovaj klub u eliti. Najbolji plasman do ove ostvario je 2020. i prošle godine, kada je bio peti na tabeli sa klupskim rekordom od 50 bodova. Prvi trofej u klupskoj istoriji izmakao mu je maja 2023. kada je u finalu nacionalnog Kupa poražen od Hekena 4:1. 

- Taj nam je poraz, ispostavilo se, dobro došao, jer smo počeli da verujemo da su velike stvari moguće – iskren je bio Torstenson, koji „krcka“ svoj treći mandat na klupi novog šampiona Švedske.

Osim ovog, ima on još jedan posao. Možda će mu titula prvaka pomoći da odgovori na pitanje koji je primarni. On je direktor lokalne škole u kojoj je ranije radio kao profesor fizičkog vaspitanja, a deset godina bio je i profesionalni vojnik. Torstensonova desna ruka u stručnom štabu je Karl Marijus Aksum, Norvežanin koji je svoja taktička uverenja i principe delio sa pratiocima na društvenim mrežama. U njemu su vodeći ljudi Mjelbija videli potencijal da od defanzivno orijentisanog napravi ofanzivno nastrojen tim. I on je u tom uspeo.

- Nije iznenađenje što igramo dobar fudbal. Iznenađenje je što smo prvi na tabeli – podvukao je Aksum. 

Za moderno doba gotovo nestvarna je i priča sportskog direktora Hasea Larsona, koji je prve tri godine na ovoj funkciji radio bez plate, a očeva farma mu je „plaćala“ račune. A šta tek reći za glavnog skauta Arvida Franzena, koji puno radno vreme svakog dana provodi u automobilom šest sati udaljenoj Eskilstuni. I to kao poštar... Predsednik Emeus mu je obećao stalno zaposlenje u klubu od sledeće sezone, svestan da se bez ovako posvećenih ljudi kojima je okružen ništa od ovoga ne bi desilo. 

- Moramo biti najbolji u stvarima koje su besplatne. Možemo imati bolji timski duh od Real Madrida i možemo se bolje pripremiti za utakmicu od Mančester Junajteda – ove Emeusove reči već zna svaki navijač Mjelbija, kluba čiji je budžet bar osam puta manji od sredstava kojima raspolaže Malme, koji ove sezone nije uspeo da odbrani krunu.

 

Vreme je za slavlje

Mjelbi je na gostovanju u Geteborgu imao podršku 1.800 svojih navijača, a kakva je euforija vladala na krajnjem jugu Švedske uoči susreta svedoči i podatak da su treninzi dva dana pre meča bili zatvoreni za javnost. Ranijih godina njima nije porisustvovao niko osim onih koji su morali. Prethodnih meseci pratilo ih je po pedesetak najiskrenijih ljubitelja fudbala, ali je interesovanje znatno poraslo pred „meč svih mečeva“.

Za igrače Mjelbija tek će se čuti. Defanzivac Aksel Noren je u septembru prvi put dobio poziv za nastup u reprezentaciji Švedske. Njegov kolega iz odbrambene linije Abdulah Ikbal je rođen u Danskoj, ali je kapiten selekcije Pakistana. Abduli Mane igra za selekciju Gambije, a golman Noel Tornkvist je već prodat italijanskom Komu, mada je ostao na pozajmici do kraja sezone da završi započet posao. 

- Imam problem sa rebrom. Tako me boli. Ne znam ni sam koliko sam pilula popio. Ipak, vredelo je. Ovo je ostvarenje sna – rekao je Tornkvist odmah po osvajanju titule.

Helevik... Najmanje mesto koje je ikada dalo šampiona neke države u Evropi. I mesto u kojem će se leta sledeće godine igrati mečevi drugog kola kvalifikacija Lige šampiona. Dokaz da snovi nemaju veličinu.