Stuttgart kommt

Prošle su godine u ovo vreme bili jedanaesti. Sada su četvrti. Pre 12 meseci sakupljali su bodove za sigurnu luku u sredini tabele Bundeslige, a sada ih broje za mesto u Ligi šampiona. Tada su imali tek tri pobede – sada ih imaju sedam. Onda su imali upola manje bodova od Bajerna i bili nedaleko od Cvajte, a sada su sedam koraka iza lidera iz Minhena baš na mestu sa kojeg se ide u evropsku elitu. I tu bi da ostanu do kraja maja...

Zahvaljujući odličnim partijama, pre svega, na svom Nekar stadionu – o, kako je bilo čudno kad smo ga po 15 godina oslovljavali sa Gotlib-Dajmler, odnosno Mercedes Benz Arena, i kako je sada teško navići se na to da je ovo MHPArena – fudbaleri Štutgarta su na novembarsku klupsku pauzu otišli rasterećeni, srećni i zadovoljni jer su na tabeli Bundeslige visoko pozicionirani. Činjenica je da nisu ponovili podvig koji je generacija sa Gvidom Buhvaldom u defanzivnoj liniji kreirala od 1982. do 1985. godine, kada su šest puta zaredom bili bolji od istog kluba (u tom slučaju Nirnberga) bez primljenog gola, ali je šesti uzastopni trijumf nad Augzburgom, iako „okrnjen“ sa dve lopte iza leđa Nibela, definitivno potvrdio ono što su samo najhrabriji izgovarali od starta sezone – Sebastijan Henes je oformio moćan tim. Tim koji je slavio pet puta u nizu na startu sezone pred svojim navijačima, što je još pošlo za rukom samo generaciji koju je sa klupe vodio Krištof Daum u sezoni 1992/93, u kojoj nije odbranjena titula prvaka Nemačke.

Istina, moćan je bio i onaj sastav od pre dve sezone koji je posle podvlačenja crte imao bod više od Bajerna i, zamislite, nije bio šampion, jer ko je mogao da nasluti da će „farmaceuti“ iz Leverkuzena tada sve konkurente ostaviti u prašini daleko iza!? Možda ova ekipa nema snage da pomrsi račune i(li) konce četi Vensana Kompanija u šampionskoj trci, ali je sigurno dovoljno hrabra, drčna i fudbalski bezobrazna da se isprsi pred svima koji dođu u njeno dvorište. Baš će naredni gost Štutgartu biti Bavarci, istina tek za mesec dana, pa će biti zanimljivo videti da li popularne Švabe mogu uz taktove himne „Stuttgart kommt“ sa tribina do najvećeg, a verovatno i jedinog pravog skalpa u šampionatu.

Tom prilikom Deniz Undav i saigrači juriće dostignuće starijih kolega, koji su pod vođstvom Markusa Babela 2009. godine nanizali sedam pobeda kod kuće u Bundesligi. Šestu je upravo protiv Augzburga – zanimljivo je da je i prva u ovom nizu na kraju prošle sezone ostvarena protiv istog rivala – potpisao Nemac po rođenju, a Turčin po poreklu. I to posle preokreta, nakon što je Štutgart dva puta bio u minimalnom zaostatku. Valjda je to dodatni pokazatelj šampionskih ambicija. Ligošampionskih, da se razumemo...

Henes je prošle sezone vodio ekipu u evropskoj eliti, gde je ona na terenu sakupila nedovoljnih 10 bodova za nastavak takmičenja, a cenu je platila u domaćoj bodovnoj trci. Daleko od pozicija sa kojih se ide u Evropu, iskoristila je „kraći“ put kroz popularni Pokal i podizanjem pehara domogla se ligaške faze Lige Evrope. I ne ide joj sada loše u drugom razredu Starog kontinenta, jer iza sebe ima po dve pobede i poraza.

Najteži ovosezonski „ispitni rok“ joj tek predstoji jer će pomenuti duel sa Bajernom uslediti nakon četiri utakmice van svog stadiona – sa Borusijom iz Dortmunda i Hamburgom u Bundesligi, Go Ahed Iglsima u Ligi Evrope i Bohumom u nacionalnom Kupu. Tamo negde, na ulasku u treću dekadu decembra, kada dobiju slobodno i više se posvete najbližima nego poslu, fudbaleri Štutgarta znaće na čemu su – da li su kadri da učestvuju u ravnopravnoj borbi za mesto u evropskoj eliti ili su dosadašnji rezultati kod kuće samo plod trenutne inspiracije. Srpski reprezentativac do 19 godina Lazar Jovanović nada se ovom prvom jer bi i sam da bude deo istorije.