Ovogodišnji ljetni transfer rok obilježen je transferima ili pokušajima istih dvojice švedskih napadača. 

Kao u najgoroj grčkoj tragediji, turskoj seriji, meksičkoj telenoveli ili korejskoj drami, transfer Victora Gyokeresa, a nešto poslije njega i Alexandera Isaka sve više je u fokusu javnosti. 

U svijetu kada je takozvanih „ubica“ premalo, oni pravi napadači su na cijeni, ali se postavlja pitanje da li je sva drama zaista takva ili prenapuhana. 

Victor Gyokeres se čitavog ljeta spominje u kontekstu napuštanja lisabonskog Sportinga i nastavljanja karijere u engleskom Premiershipu. Glavni kandidat za njegov angažman je Arsenal. 

Naravno, to nije moglo proći bez svakavih čudesa i standardnog šibicarenja Arsenalovog vlasnika Stana Kroenkea, inače vlasnika i Denver Nuggetsa. 

Od početka transfer roka je prošlo više od tri sedmice, a obje strane su sve vrijeme bile izričite što se tiče cijene. Gyokeres je prijetio da neće doći, njegov otac je plakao, a onda se i ukazao Manchester United s ponudom. 

Naravno, Sporting je prihvatio, ali se Gyokeresu nije išlo kod svog bivšeg trenera Rubena Amorima. Na kraju, Sporting je popustio malo, Arsenal je popustio malo i došlo se do dogovora. 

Taman kada se pomislilo da je to kraj ubitačnim švedskim sapunicama, ukazao se Alexander Isak. 

Švedski napadač je velika želja Liverpoola, koji je ovog ljeta već potrošio preko 300 miliona eura na pojačanja. 

Navodili su insajderi da biraju između Isaka i Ekitikea, koji je mogao biti i potencijalna zamjena Isaku u Newcastleu. Međutim, Liverpool je kupio Ekitikea za preko 80 miliona eura, a onda, kada su ostavili rivala bez šanse da dovede zamjenu, krenuli i po njihovog napadača. 

Bogate vlasnike Newcastlea je teško zadiviti novcem, ali kada im ponudite da ćete srušiti transfer rekord, onda i njima zaigra oko srca. 

Isak je, u neočekivanom raspletu događaja, čak i zatražio transfer, očigledno omamljen zovom Anfielda, pa se čeka da se i ta drama završi. 

Nepobitno je da se radi o dva veoma dobra igrača, ali krajnje pitanje na koje se mora dati odgovor je – da li su fudbalski insajderi previše ušli u nadigravanje s informacijama i koliko su zaista sve informacije koje se pošalju u eter istinite? Čini se, na prvu, ne mnogo njih...