Vratio se Roda i doneo poklon Zvezdi

Tražili su mu zamenu godinama, našli je tek u Nairu Tiknizjanu. Jermen je u pojedinim segmentima igre pružio Zvezdi i njenim navijačima nešto što Milan Rodić u njihovim očima nije, ali levi bek koji je obeležio novu epohu uspona beogradskog velikana ostaće upamćen kao verni vojnik severa i jedan od najznačajnijih faktora procvata crveno-bele ekipe.

Milan Rodić ove sezone se vratio u Srbiju, nakon pola godine u Švajcarskoj. Odjeknulo je na pripremama OFK Beograda u Antaliji: "Vratio se Roda". Došao je tamo gde je i počeo, u svoju OFK-u, da pomogne iskustvom i znanjem. U klubu je bilo dosta promena tokom januara, Simo Krunić je sa trenerske klupe prešao u predsednički kabinet, a brigu o timu preuzeo je Jovan Damjanović. Ekipa je ostala bez dva bitna igrača, Enema i Bezere. Rodić će sada biti jedan od lidera.

A ako je neko Milanu Rodiću zamerao neke stvari tokom igara za Zvezdu, sada bi mu oprostili sve nakon nastupa protiv Partizana u Superligi. Rodić je sa dva gola srušio Zvezdinog večitog rivala i na neki način verovatno kumovao novoj tituli svog bivšeg kluba. Tako se Rodić još jednom našao pod svetlima glavne pozornice. Jer ne daje svako tokom karijere dva gola Partizanu na jednoj utakmici. Statističari koji pomno prate srpski fudbal objavili su i podatak da je Rodić na ukupno devet mečeva u dresu OFK Beograda protiv Partizana postigao tri gola, dok na više od 20 večitih derbija nema nijedan gol.

"Ovo je moj poklon Crvenoj zvezdi", kazao je Rodić nakon meča sa Partizanom i još jednom ušao u srca Delija. Milan Rodić je možda i najosporavaniji igrač Zvezde u generaciji novih šampiona, a na terenu to nije baš bilo tako, jer je Rodić igrama u Beogradu došao i do dresa Srbije. Levi bek je sa Zvezdom od 2017. do 2024. godine osvojio sve moguće titule šampiona (osam naslova) i pet kup takmičenja, igrao četiri puta Ligu šampiona i isto toliko puta Ligu Evrope. Impresivan učinak, pogotovo kada se uzme u obzir gde je bila Zvezda tog leta kada je došao iz Rusije u Beograd.

Koliko sada daleko deluje dolazak Rodića u Zvezdu govori i činjenica da su njegove preteče na toj poziciji u dresu kluba iz Ljutice Bogdana bili Dušan Anđelković, Luis Ibanez i tada mladi Stefan Milošević. Zvezda danas ima Tiknizjana i Adema Avdića. Realno je da Rodić tu sada ne bi imao mesta, ali koliko god se svojevremeno trudila skauting služba, pa i kompletan sportski sektor, Zvezda godinama nije mogla da nađe na tržištu pristojnu zamenu ili zdravu konkurenciju za Rodića. Od tada perspektivnog Marka Konatara, preko čuvenog Žandera, do Stefana Hajdina i Iraklija Azarova. To su momci koji su nekada figurirali kao bek-ap opcije za Rodića. Ali niko nije opravdao očekivanja. Zato je Rodić često bio sam, bez prirodne zamene. Gotovo svih osam sezona.

Jedan od dva momenta u kojima je Rodić možda bio van prvog plana desio se kada je klupu Zvezde preuzeo Barak Bahar. Izraelac je pokušao da promeni iz korena sistem igre i odnos snaga na terenu. Bahar je želeo sistem sa tri štopera i dva izuzetno brza krilna beka. Setićemo se da je jedan od ta tri štopera bio Srđan Mijailović. Rodić se kod Bahara nije uklapao u profil krilnog beka, već je prednost na toj strani inicijalno trebalo da ima Stefan Mitrović. Potom Bahar raspoređuje Rodića na mesto polulevog štopera i počinje priča o tome kako je Izraelac našao način da Rodiću produži karijeru na stadionu "Rajko Mitić". Istina je, pak, bila nešto drugačija. Bahar je otišao iz Beograda veoma brzo, a Rodić nastavio tamo gde je počeo još 2017.

Drugi važan momenat koji je "poljuljao" Rodićev status u Zvezdi, odnosno u startnih 11, bilo je dovođenje momka iz Južne Koreje, Seola, koji je i dalje u klubu. Uz dva nadolazeća talenta na desnom beku, Nedeljkovića, kasnije Mimovića, Seol je uglavnom guran na levu stranu gde je onda trpeo Rodić. Znalo se i tada, vidi se i danas, da je Seol ipak desni, a ne levi bek i da je i taj potez uprave bio znak da zamene za Rodića, makar one istinske, i dalje nema. Tako je Milan Rodić, osporavan ili ne, bio konstanta leve aut-linije kada je reč o najvećim uspesima Crvene zvezde u postbarijevskoj eri.

Nije to bilo slučajno, niti je moglo da bude. Za Milana Rodića se znalo i dosta dugo pre crveno-belog dresa. Nije bio ni punoletan kada se pojavio u dresu OFK Beograda u tadašnjoj "Jelen" Superligi. Videlo se da ima talenta, da bi mogao da napravi nešto veliko. Rodić je bio, u neku ruku, naslednik plemenite loze OFK-inih defanzivaca, jer je malo pre njegovog debija klub odradio transfere Slobodana Rajkovića u Čelsi, odnosno Branislava Ivanovića u Lokomotivu iz Moskve. O tim momcima ne treba trošiti reči, pogotovo o Banetu, koji je bio i kapiten reprezentacije. Sudbina će Rodića i Ivanovića spojiti u više situacija. Igrali su i jedan i drugi za Zenit, ali još bitnije, Rodić je igrama u prvoj sezoni u dresu Zvezde zaslužio da se nađe na spisku igrača koji su predstavljali Srbiju na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. Naravno, Ivanović je bio jedan od lidera ekipe.

Zenit je Rodića 2013. godine platio više od milion evra. Međutim, u Sankt Peterburgu nije mnogo igrao. U klubu je u tom periodu bio Aleksandar Luković, kao i mladi napadač iz Crne Gore, Luka Đorđević, ali i globalno mnogo poznatija imena poput Hulka, Aksela Vitsela i Keržakova. Trener Zenita u tom momentu bio je Lućano Spaleti. Pošto se nije naigrao, Rodić je deo svoje ruske karijere proveo nastupajući na pozajmici u ekipi Volge, a potom je pre povratka u Srbiju nastupao za Krila Sovjetov.

Iako je u Rusiji proveo četiri i po godine, Rodićeva karijera se dominantno ipak dešavala u Srbiji, odnosno u Beogradu. I poslednji boravak u Švajcarskoj pokazao je da je kod kuće najlepše. Pogotovo u smiraju karijere. Ako je Zvezdinu klupsku istoriju obeležilo osvajanje Kupa šampiona u Bariju, ako su na Marakani igrale Zvezdine zvezde i neka od najvećih fudbalskih imena, ovo koje nosi Milan Rodić takođe je u knjigama kluba. Jer u pitanju je igrač sa najviše trofeja u dresu Zvezde, pobrojali smo ih ranije. I biće Rodić sam na čelu te večne liste, makar do kraja ove sezone, kada će ga očekivano stići Katai i Ivanić, možda i prestići ako osvoje duplu krunu. Kako god, Rodić će vazda biti Zvezdin i Zvezda njegova.

Dva gola koja je ovog vikenda dao Partizanu samo su podsetnik da Roda i dalje može da igra i pravi razliku u Srbiji. U jednoj mirnoj atmosferi, bez velikog pritiska, nakon godina u kojima je odmeravao snage sa igračima poput Salaha, Fodena, zvezda PSŽ-a, Napolija.