Iako još zvanično nije debitovao za Toronto otkako je trejdovan iz Nju Orleansa, na najsevernijoj tački NBA lige veruju u budućnost sa Brendonom Ingramom, pa su mu ponudili produženje ugovora.

Kako javlja Šams Čaranija, Reptorsi su dogovorili produženje vredno 120 miliona dolara za tri sezone, s tim da Ingram ima igračku opciju (player option) u sezoni 2027/2028.

Nekadašnji drugi pik na draftu bio je deo Lebronovog manevra za dovođenje Entonija Dejvisa u Lejkerse, nakon čega je šest sezona proveo u Nju Orleansu i profilisao se kao jedan od najboljih strelaca u istoriji Pelikansa.

Stigao je i do All-Star nastupa 2020. godine, kada je dobio nagradu za igrača koji je najviše napredovao u ligi.

Još od samog dolaska u Toronto, kroz razgovore sa trenerom Rajakovićem, koji mu je rekao da ga je dugo želeo u svom timu, pa do Skotija Barnsa, koji mu je poručio da se raduje zajedničkoj igri, deluje da su Reptorsi spremni da ukažu maksimalno poverenje momku iz Kinstona (Severna Karolina).

Sa jedne strane, ne može se izbeći utisak da je ovo ipak svojevrsna kocka za Toronto. Ingram je samo jednom u karijeri odigrao više od 70 utakmica u sezoni, a prosečno je na 57 po sezoni.

U Toronto je stigao povređen – doduše, ne očekuje se brz oporavak, jer nije igrao od 7. decembra, kada je povredio skočni zglob protiv Oklahome.

Sa druge strane, Ingram je jedan od samo šest košarkaša u NBA ligi koji u poslednje četiri sezone beleži prosek od 20 poena, 5 skokova i 5 asistencija po utakmici.

Ingram je izuzetno svestran napadač koji može postići poene iz izolacije, mid-range šuta i spot-up situacija. Njegova kombinacija visine i dužine ruku omogućava mu da lako šutira preko čuvara, što mu je donelo poređenje sa "niskokaloričnim Kevinom Durentom". Uz visinu od 205 cm, ima svega 86 kilograma.

To mu, međutim, pravi problem u odbrani na niskom postu, jer ga fizički jači igrači lako guraju.

Kod njega je ključno pitanje mentalnog sklopa i fokusa – ukoliko nije zadovoljan napadačkim tokom igre, može delovati nezainteresovano u defanzivnim posjedima, što protivnici često kažnjavaju.

Što se šuta tiče, pravi je majstor srednje distance, posebno u fadeaway i pull-up iz driblinga situacijama.

Međutim, nedostaje mu eksplozivnost – retko napada obruč i nije tip igrača koji će silovito završavati na obruču.

Poslednjih godina razvio se u sjajnog organizatora igre sa svoje pozicije i prija mu kada ima loptu u rukama kako bi igrao u ulozi "point forwarda".

Tu nastaje i zanimljiva situacija, budući da i RJ Baret i Skoti Barns vole da kreiraju igru, dok je Imanuel Kvikli jedini po vokaciji plejmejker u prvoj petorci.

Rajaković će imati dosta prostora za manevar. Nije loše imati više igrača sposobnih da kreiraju, a Ingram bi mogao biti primarni strelac, jer za razliku od Barnsa i Bareta ima bolji šut, pogotovo sa distance.

Skoti Barns bi mogao da preuzme neku mini-Jokićevu ulogu, dok bi RJ Baret predstavljao konstantnu pretnju iz prodora, katovanja i napadanja obruča.

Defanzivno, ovo bi za Rajakovića mogao biti switch paradise, jer sva trojica igrača mogu sjajno preuzimati. Uz Peltla na petici, koji bi "kupio" sve što prođe ka obruču, Toronto bi mogao predstavljati problem svakom rivalu.

Mnogo je faktora u igri, ali ključni je kako će se Ingram uklopiti u novu sredinu.

Nije to igrač koji mora biti prva zvezda tima – poslednjih godina igrao je kao druga opcija iza Zajona Vilijamsona (kada je ovaj zdrav). Ali nikada ne treba potceniti Masaija Udžirija, GM-a Reptorsa, koji s pravom nosi nadimak – "Ratni poglavica".