Di Džej Stjuart za Skaut sport: Najteže je bilo igrati u maloj dvorani u Zadru

Već tri sezone Di Džej Stjuart nosi dres Cedevite Olimpije i postao je jedan od ključnih igrača ljubljanskog sastava koji je sezonu počeo sa četiri pobede i tek jednim porazom. Američki bek, poznat po svom šutu pričao nam je o svom iskustvu u klubu, saradnji s trenerom Slobodanom Mitrovićem. Stjuart se osvrnuo i na svoje košarkaške uzore, otkrivši koga smatra najboljim igračem svih vremena, te podijelio kako je video svoje vreme provedeno na treninzima s Lukom Dončićem i legendarnim trenerom Greggom Popovichem. 

Di Džej, ovo je tvoja treća sezona sa Cedevita Olimpijom — što je prava retkost u evropskoj košarci, ali čini se da si se zaista pronašao u timu i gradu?

"Osećam se kao kod kuće sada. Kao što si rekao, ovo je moja treća godina u Ljubljani i stvarno je sjajno biti dio programa i kluba. Kada sam došao prve sezone bili smo dosta slabiji i vidjeti kako rastemo, kako nastavljamo da rastemo je sjajna stvar. Blagosloven sam što sam dio toga i što to mogu da osetim."

Prošle sezone tim je preuzeo Zvezdan Mitrović. Kako je sarađivati sa njim, njegov trenerski stil, treninzi?

"Trener Mitrović je jako pametan, sjajan trener, trener koga bi svako poželeo da ima u svojoj karijeri. Uvek te tera da igraš čvrsto i jako, da daješ sve od sebe u svakom trenutku. Ja sam takav igrač tako da mi odgovara. Volim da budem agresivan i da imam mentalitet, kakav mi volimo da kažemo, „zveri“. I trener je takav tako da idemo odlično jedan uz drugog."

S obzirom da si već tri sezone u ABA ligi koja je fizički dominantna liga koga bi izdvojio kao najtežeg protivnika?

"Najverovatnije moram reći da je to jedan od dva evroligaška tima – Partizan ili Crvena zvezda. Uvek imaju super talentovane ekipe, moraš uvek biti na svom maksimumu da bi imao šansu da ih savladaš. A kada je igrač u pitanju.. Morao sam da igram protiv Kevina Pantera prve sezone i bilo ga je teško zadržati. Takođe, protiv Karlika Džonsa sam igrao nekoliko puta u G ligi i sada ovde u ABA ligi što je jako zanimljivo."

Na pitanje u kojoj dvorani mu je najteže bilo da igra, Stjuart je dao zanimljiv odgovor. 

"Mislim da će moj odgovor biti malo „lud“ ali bih rekao Zadar. Utakmica u Zadru prethodne sezone je bila nevjerovatna, u manjoj dvorani(Košarkaška dvorana Jazine) nego što obično igraju. Bila je krcata dvorana, zapalili su baklje i bilo je mnogo dima unutar dvorane. Uz to bili su jako bučni, tako da bih njih izdvojio kao jedno od najevropskijih iskustava koje sam imao."

Stjuart je svoju koledž karijeru proveo na Misisipi Stejtu, zajedno sa Tajsonom Karterom koji trenutno brani boje Crvene zvezde. Naveo je da su i dalje u kontaktu ali da do sada nisu igrali jedan protiv drugog.

"Da da, čujemo se stalno i stalno se dopisujemo na društvenim mrežama. Kao što si rekao bili smo saigrači i od tih dana se nismo videli tako da jedva čekamo da igramo utakmicu jedan protiv drugog. "

Za koga je, dok je odrastao, navijao momak koji je iz Misisipija?

"Nikada nisam imao jedan tim za koji navijam. Moj otac je bio navijač Lejkersa i Dalas Kaubojsa ali nisam ga pratio tim putem, nisam navijao za te timove. Volim Kobija, čak je on za mene najveći svih vremena. Ali generalno pratim igrače, kao npr. SGA(Šai Gildžus Aleksander) i igrače koji imaju igru sa polu distance. To je način igre koji ja preferiram i čije poteze pokušavam da skinem."

S obzirom da si rekao da ti je Kobi Brajant GOAT, koga bi izabrao u „trci“ između Majkla Džordana i Lebrona Džejmsa?

"Moram izabrati Lebrona jer jednostavno nisam živio u vremenu Majkla Džordana. Prosto moram ići sa Lebronom jer je teško objasniti šta je sve uradio kako na, tako i van terena. Mislim da se niko ne može porediti sa njim u tome."

Trenirao si sa Dalas Maveriksima, reci mi kako je bilo trenirati sa igračem kao što je Luka?

"To je neveovatno iskustvo. Biti u blizini svih tih igrača koji su takvi profesionalci i NBA je najbolja liga na svetu upravo zbog toga. Kada sam prvi put vidio Luku uživo, mislim da je to bio najbolji igrač na svetu kojeg sam uživo gledao do tada. Teško je opisati taj osećaj i koliko je važno da budete uz takav kalibar igrača i trenera. Kada imate priliku da „pokupite“ od svih njih ponešto, da učite igrajući sa njima to je sjajan osećaj. To su ljudi koji su najbolji u ovom poslu i svakodnevno možete naučiti toliko stvari."

Za kraj je bilo neizbežno pitanje kako je trenirati pod palicom legendarnog trenera San Antonio Sparsa - Grega Popoviča.

"Neverovatno. Neopisivo. Samo da ga vidite na treningu a gledate ga kako vodi San Antonio Sparse od kada ste dete i pratili ste ih kroz sve njihove zlatne godine. Prosto nema deteta koje trenira košarku a koje nije reklo „želim da igram za Popa“. I uvek ću pamtiti njegove reči, baš na dan kada sam napuštao San Antonio, zaustavio me na izlazu iz dvorane i rekao „Bićeš sjajan igrač“. Rekao sam mu da neću zaboraviti njegove reči i mogu reći da ih se često setim."