Poslednju medalju ne Evropskom prvenstvu košarkaška reprezentacija Grčke je osvojila 2009. godine, kada je u Poljskoj bila treća. A poslednje zlato osvojeno je pre tačno 20 godina, kada su „heleni“ u „Beogradskoj areni“ savladali Nemačku (78:62) i drugi put stigli do titule, nakon što su se 1987. premijerno popeli na tron.

Plasmanom u četvrtfinale ovogodišnjeg prvenstva, Grčka se nalazi na samo tri pobede od večnosti, od ponavljanja uspeha generacija iz 1987. i 2005. godine. Na prvoj od tri prepreke Grcima stoji Litvanija, a borba za polufinale je večeras od 20 časova u „Šaomi areni“ u Rigi.

Između ove i generacije koja je osvojila poslednje evropsko zlato za Grčku postoje određene veze. Selektor je Vasilis Spanulis, pomaže mu Nikos Zizis, a generlani menadžer je Dimos Dikudis - svi su bili u timu pre 20 godina u Beogradu. A Dikudisu, Zizisu i Spanulisu je u Beogradu selektor bio Panajotis Janakis, koji je 1987. godine bio u sastavu tima koji je stigao do prvog zlata.

„Počeo sam da igram košarku, jer sam sa četiri godine video kako Grčka 1987. godine osvaja Evropsko prvenstvo. A onda sam sa 18 godina kao igrač stigao do zlatne medalje“, rekao je Zizis.

Grčka je u Beogradu mimo očekivanja stigla do zlata.

„To Evropsko prvenstvo sada deluje veoma daleko. Bio je to neverovatan uspeh za nas. Niko nije očekivao da ćemo otići u Beograd i osvojiti zlato. Ali, imali smo dosta samopouzdanja - bila je to zlatna generacija grčkih košarkaša“, objasnio je Zizis.

Spanulis je imao zanimljivo izlaganje kada su ga novinari pitali šta prvo pamti sa tog prvenstva.

„Prvo čega se sećam je to da sam imao kosu“, našalio se Spanulis, a onda i uozbiljio.

„Izveli smo mnogo Grka na ulice nakon pobede u finalu. Bio je to neverovatan trenutak.“

Sada je Spanulis u novoj ulozi, a na terenu su igrači poput Kostasa Slukasa i Kostasa Papanikolaua koji su odrasli diveći se šampionskoj generaciji.

„Sećam se da sam išao ulicama, vrištao i radovao se sa drugim ljudima. To je nešto posebno, naravno da se svi sećamo tog uspeha“, objasnio je Slukas.

„To je bio trenutak koji me je definisao, naterao me da verujem, naterao me je da se uključim u ovaj sport, da se zaljubim u košarku“, prisetio se Papanikolau.

Najviše uzbuđenja bilo je u polufinalu te 2005. kada je Grčka trojkom Dijamantidisa, tri sekunde pre kraja srušila Francusku (67:66).

„Sa tog prvenstva se najbolje sećam meča sa Francuzima - preokret i trojka Dijamantidisa“, rekao je Slukas.

Papanikolau je te večeri, kada je bila utakmica sa Francuskom, bio na porodičnom okupljanju u jednoj crkvi. Nije mogao da gleda meč od početka.

„Ušao sam u kuću i uključio televizor u trenutku kada je Grčka imala poslednji napad. Zizis je asistirao Dijamantidisu za pobedu. To je jedino sećanje sa te utakmice, najbolje moguće. Sećam se da sam bio oduševljen. To je poseban trenutak za mene. To pobedu čuvam u srcu“, rekao je Papanikolau. 

Slukas i Papanikolau smatraju da je velika stvar imati uz sebe igrače iz šampionske generacije.

„Važno je što su tu, jer pokušavaju da nam prenesu njihov mentalitet. Imaju mnogo iskustva i ja ih poštujem“, rekao je Slukas.

„Mladi momci imaju priliku da budu okruženi ljudima, koji su ranije imali priliku da dođu do velikog uspeha. To je veoma važno“, smatra Papanikolau.

Grčka večeras u četvrtfinalu igra protiv Litvanije. Igrači, ali i navijači žude za podijumom. Sve generacije sanjaju o tituli.

A da li će se san ostvariti, biće poznato uskoro.