Na delu Balkana nema previše fanova košarke Džoela Embida zbog njegovog rivalstva sa Nikolom Jokićem. Momak iz Kameruna sa francuskim i američkim pasošem pretprošle godine osvojio je MVP nagradu i tako prekinuo niz Jokića, koji se prošle godine vratio sa titulom najboljeg, ali da nije bilo Džoela, mogao je da veže poker titula najkorisnijeg igrača, što se nikada u istoriji lige nije desilo.

Embid je navukao na sebe bes cele Francuske jer je iznenada odlučio da promeni reprezentaciju za Olimpijske igre u Parizu i postane Amerikanac (da budemo realni, u nekim segmentima, pogotovo u polufinalu sa Srbijom, može biti i ključna figura).

Iako je tvitovao na francuskom, najavljivao da jedva čeka Igre i Pariz, čim je stigla ponuda SAD, promenio je tim.

Dodajmo tome i da je znao da „baci pod autobus“ saigrače u onim čuvenim plej-of izjavama nakon poraza – „Da ne mogu on i Harden sami da igraju“.

Dakle, ovako gledajući, zaista ga je teško voleti.

Ali kada se sve zanemari i kada se pogleda suština i ono što je najbitnije – a to je igra – vidi se generacijski talenat, jedan od najkompletnijih igrača u ligi kojeg je, kada je zdrav, uživanje gledati.

Možemo reći da ima dosta nečeg „Hakimovskog“ u njegovoj igri – samo neka apdejtovana verzija koja može i sasvim solidno da pogodi trojku.

Njegova kombinacija veštine, snage i visine prava je retkost, a s druge strane, njegova brzina mu dozvoljava da pokriva prostor. Štiti obruč. Hvata skokove. Kada je motivisan na toj strani terena, ulazi u debate o najboljem defanzivcu.

Upravo u tim debatama – ko je bolji, on ili Jokić – kada se pomene odbrana, fanovi Somborca počinju da gledaju na drugu stranu.

Nažalost, svi fanovi košarke koji uživaju u duelu ova dva istinska diva i veličine košarkaške igre ne mogu da slave i likuju kada vide današnjeg Embida.

Samo ljuštura, samo lik košarkaša koji je – ponavljamo – pre dve godine bio najbolji igrač lige.

Povreda levog kolena koju je zadobio prošle sezone, kada mu je Džonatan Kuminga pao na nogu, i dalje nije zalečena.

Govorilo se i o potpunom uklanjanju meniskusa, ali su pokušali da pronađu način da umanje simptome. Jednostavno, prognoze lekara bile su takve da niko nije garantovao da će operacija biti uspešna.

I tu dolazimo do toga da ne morate da ga volite (a mogli bismo da debatujemo da su sve izjave koje nerviraju ljude zapravo donekle i prenapumpane), ali morate da ga poštujete.

Kad god izađe na parket, izlazi sa bolnom grimasom, nema eksplozivnosti u napadu, pa je tek puki šuter sa poludistance i distance. U odbrani? Nema ga. Lateralno kretanje ne postoji, nema brzine u promeni strana.

Jedna od najgorih ekipa ove sezone, Bruklin Netsi, napadala je Embida iz pik-en-rola, a Nik Klakston ga je samo pretrčavao.

Sada će morati na nova snimanja kolena i procenu budućnosti, a šanse za pristojan povratak na prošli nivo svakim danom postaju sve manje.