Utakmica u kojoj možemo da uzmemo tekst iz prve utakmice i da ga zalepimo na ovaj. Niko ne bi primetio razliku, jer nisu ni navijači Seltiksa. 

Dva puta gledaju isti film. Svoje pulene kako vode 20 razlike, i onda kako meč odmiče ta razlika se topi. U dva duela čak 100 ispaljenih trojki, pogođenih 25. Jel vidimo problem? 

Njujork je uzeo obe utakmice u Bostonu. Obe. Nema zvezdice, nema "ali" ili "da su samo". Prva utakmica – povratak iz minusa od 20 poena, produžetak, Branson sa linije penala, Bridžis sa ukradenom. Druga utakmica – još jedno dvocifreno vođstvo koje se pretvorilo u haos, još jedna završnica koja govori sve što treba da se zna o mentalitetu jednog tima, i pukotinama drugog.

Rezultat? 2:0 za Nikse. Na strani. Protiv aktuelnog šampiona.

Ono što je počelo kao šamar, sada je nokaut u dve runde. I ne izgleda kao da se Boston diže s parketa.

U obe utakmice Boston je imao prednost od 20 poena. U obe je delovalo kao da su na ivici da "zatvore" meč. U obe su delovali kao da znaju šta rade. A onda – samo nestanu. Isključe se. Ili još tačnije: nestanu pred nečim što je daleko od savršenstva, ali deluje beskrajno uporno. 

Njujork je u prvoj utakmici bio fizički i mentalni okidač. U drugoj – defanzivni mehanizam za čišćenje panike. U završnici druge utakmice, Niksi su zaustavili Boston bez poena iz igre duže od osam minuta u četvrtoj četvrtini, na putu do novog neverovatnog preokreta i pobede 91:90, za šokantno vođstvo u finalu Istočne konferencije.

„Samo pronalazimo načine da pobedimo“, rekao je Mikal Bridžis.

U poslednjem napadu na utakmici, zvezda Seltiksa Džejson Tejtum pokušao je da se provuče pored Mičela Robinsona i O Dži Anunobija, ali je ostao zarobljen u vazduhu uz aut-liniju, bez izlaza. Bridžis, koji je ukrao loptu na kraju prve utakmice, ponovo mu je oduzeo posed i bacio je ka Džejlenu Bransonu – koji je upravo pogodio odlučujuća slobodna bacanja i sada pokazivao prst preko usana, utišavajući zapanjenu publiku u TD Gardenu.

Niksi su meč završili serijom 23:6.

Džejson Tejtum je u regularnom delu sezone prosečno beležio 33,5 poena protiv Niksa. U plej-ofu? Nevidljiv. U drugoj utakmici 13 poena uz šut 5/19, promašio četiri od pet trojki, sve šuteve sa poludistance i imao završnicu koju bi voleo da zaboravi.

Na +9, četiri minuta pre kraja – promašena otvorena trojka iz ugla. Dva minuta kasnije, neprecizan “fadeaway”. A onda, nakon što je zakucao za vođstvo Bostona 18,5 sekundi do kraja – izgubio loptu. Opet ga je dočekao Bridžis.

Čovek koji je prva tri perioda druge utakmice šutirao 0/8, ali je u četvrtoj ubacio 14 poena (6/10) i uz to izveo još jednu ključnu defanzivnu sekvencu – ponovo nad Tejtumom.

Ako Boston traži svog lidera – moraće da ga nađe brzo. Ili da prestane da ga traži u Tejtumu.

Mičel Robinson je, bez preterivanja, najvažniji faktor serije koji se ne vidi odmah u statistici.

Ovde smo opet kod onoga, da nije sve u boxscoru.

U 22 minuta u drugoj utakmici, imao je +19. U prvoj je bio +13 za 21 minut. 

I ne nije to samo "eto desilo se tako, to ništa ne znači". Džo Mazula je u oba slučaja gledao da krene sa “hack-a-Mičel” strategijom, naredivši igračima da ga fauliraju u nadi da će Tom Tibodo morati da ga izvede. Nije. Jer nije imao razloga.

Robinson zatvara reket, ruši ritam, tera svakog da dvaput razmisli pre nego što krene pod koš. 

U ovim plej-of utakmicama, Džejlen Branson igra kao čovek koji tačno zna gde je i šta mu je misija. Devet poena u četvrtoj četvrtini druge utakmice, uključujući poslednjih šest Niksa. Pogodio je slobodna bacanja koja su donela prednost i zatim utišao Gardenu gestom koja bi lako mogla da postane ikoničan.

Ali ključ je bio Mikal Bridžis – igrač koji nije doveden zbog MVP statistike, već da radi sve ono što se ne meri lako. Doveden za četvrtu četvrtinu. Za duel jedan na jedan. Za ukradene lopte. Za zaključavanje prostora ispred Tejtuma kada svi očekuju šut za pobedu.

BRUNSON HITS TWO FREE THROWS.

BRIDGES TAKES THE BALL AWAY.

KNICKS TAKE 2-0 SERIES LEAD. pic.twitter.com/NbyRwQri9O
— NBA (@NBA) May 8, 2025
 

U dve utakmice, Bridžis ima po jednu ključnu krađu, jednu ključnu blokadu, jedan veliki ofanzivni ispad. Ovo nije samo dobra serija – ovo je njegov manife

Boston je prošle godine imao savršen skor nakon poraza – 4-0. Ove godine? Već 0-2. Niksi su ih u regularnoj sezoni dobijali redovno. Sada ih pobeđuju taktički, mentalno, defanzivno.

Navijači Bostona ostali su da sede. Njujorčani u gostujućem sektoru nisu. “Knicks in Four!” orilo se kao simbol promene dinamike – psihološke i takmičarske.

Njujork ide kući, u Medison Skver Garden, sa 2:0 protiv šampiona. Imaju defanzivni zid, superstara za odlučujuće napade, igrače koji znaju kada treba vikati jedni na druge, i energiju spremnu da eksplodira pred svojim zidovima. Možete misliti euforiju navijača u Medisonu, još nakom 2:0 njijovog tima? Pa biće atmosfera kao da igra Boka juniors na Bombonjeri.

WHOLE CITY WITH US 🗽🧡💙 pic.twitter.com/9R4FvPFi3D
— NEW YORK KNICKS (@nyknicks) May 8, 2025
 

A Boston? Ako ima išta šampionsko u sebi, moraće da to pokaže odmah. Jer sledeći poraz ne znači samo 0:3 – već kraj iluzije da su “taj tim" koji ima u sebi šampiopnski gen na duže staze. Da ne pričamo o tome da ih čeka katovanje rostera iduće godine zbog seleri kepa koji ide na skoro 500 miliona. Trebaće Mazuli i momcima sva keltska sreća da se vrate iz ovog nokdauna.