Džordž Forman, legendarni bokser, bivši olimpijski i dvostruki šampion u teškoj kategoriji, preminuo je sinoć u 76. godini, objavila je njegova porodica.

Neverovatan je put koji je prešao – od nadolazeće sile, preko olimpijskog zlata, uspona i onda legendarne, verovatno jedne od najvećih borbi u istoriji ovog sporta – „Rumble in the Jungle“, gde je bio favorit, gde je vodio, pre nego što se najveći svih vremena, Muhamed Ali, vratio i senzacionalno pobedio.

Ali i pre toga, ostaće upamćen po jednom od najčuvenijih uzvika u istoriji boksa:

„Pao je Frejzer! Pao je Frejzer! Pao je Frejzer!“, vrištao je bukvalno novinar Hauard Kosel, u jednom od najčuvenijih prenosa, kada je Forman savladao velikana Džoa Frejzera.

Nije ga samo pobedio – počistio je ring njime, poslavši ga šest puta na pod u prve dve runde, zbog čega je sudija Artur Merkante morao da prekine meč. Borba, nazvana „The Sunshine Showdown“, održana je u Kingstonu, na Jamajci.

Forman je bio problematičan tinejdžer koji je napustio školu sa 15 godina, a život mu se preokrenuo kada se priključio programu Job Corps, radeći kao stolar i zidar.

Privukao ga je boks kako je sam rekao „samo da pokažem prijateljima da se ne bojim“ 

„Pa, 25 borbi i godinu dana kasnije, osvojio sam olimpijsko zlato“

Zlato je došlo u Meksiku 1968. godine, a zatim je usledila profesionalna karijera i neverovatan niz od 37 uzastopnih pobeda, uključujući i trijumf nad tada neprikosnovenim šampionom i velikim favoritom – Frejzerom.

Nakon toga, dva puta je uspešno branio titulu brzinskim pobedama nad Hoseom Romanom i Kenom Nortonom.

Sve to bio je samo uvod u najčuveniji bokserski meč svih vremena – duel sa Muhamedom Alijem.

Borba „Rumble in the Jungle“ iz 1974. godine, između Formana i Alija, najavljivana je kao najveći sportski događaj 20. veka – i ispunila je očekivanja u svakom pogledu. Održana u Kinšasi, tadašnjem Zairu, pred 60.000 gledalaca, postala je poznata po Alijevom duhovitom nadmudrivanju i legendarnoj „rope-a-dope“ taktici, kojom je došao do nokauta u osmoj rundi.

Prema procenama, meč je bio najgledaniji direktni TV prenos u istoriji i inspirisao je dokumentarni film „When We Were Kings“, koji je 1996. godine osvojio i Oskara.

I dok je Ali postao besmrtna ikona boksa, taj poraz je za Formana označio prekretnicu. Nije se borio dve godine, a iako je 1976. ponovo nokautirao Frejzera, 1977. je objavio povlačenje iz boksa, sa samo 28 godina, nakon poraza od Džimija Janga.

Kasnije je ispričao da se nakon tog poraza osećao jako loše – imao je toplotni udar i bio je potpuno iscrpljen, a u svlačionici je doživeo duhovni preobražaj.

Toliko, da je pričao kasnije kako je sam sa sobom i "tajanstvenim glasom" došao do toga da se posveti veri.

Tokom naredne decenije, Forman je posvetio život veri – postao je sveštenik i osnovao Crkvu Gospoda Isusa Hrista u Hjustonu. Godine 1984. osnovao je i omladinski i društveni centar „George Foreman Youth and Community Center“.

Ali do 1987. godine, novac mu je ponestajao, pa je odlučio da se vrati boksu nakon deset godina pauze, kako bi prikupio sredstva za svoje misije, stoji u njegovoj zvaničnoj biografiji. Tako je počeo drugi čin njegove karijere.

U naredne četiri godine nanizao je 23 uzastopne pobede i vratio se u vrh teške kategorije. Ta serija mu je donela meč za titulu protiv Evandera Holifilda 1991. godine, koji je izgubio jednoglasnom odlukom sudija – bio mu je to prvi poraz u 14 godina. Ipak, tri naredne pobede donele su mu još jednu šansu, ovog puta protiv Majkla Murera, za WBA i IBF titule.

Iako tada nije bio ni rangiran zbog poraza iz 1993. godine, Forman je dobio priliku zahvaljujući svom imenu, koje je postalo planetarno poznato zbog njegovih komercijalnih uspeha – uključujući legendarni Foreman Grill i humorističku seriju „George“ na ABC-ju.

Sa 45 godina, Forman je bio veliki autsajder u odnosu na 26-godišnjeg Murera, koji je nekoliko meseci ranije pobedio Holifilda. Obukavši iste crvene šorceve koje je nosio protiv Alija, Forman je rekao da mu je cilj bio da jednom zauvek pobedi „duhove prošlosti“ iz „Rumble in the Jungle“.

I to je i uspeo. Iako je tokom prvih sedam rundi bio u podređenom položaju, u kasnijim rundama je pronašao ritam i pogađao Murera u serijama. Murer je ignorisao savete trenera Tedi Atlasa i nastavio da ide napred. Pred kraj desete runde, Forman ga je pogodio čistom kombinacijom u vilicu – Murer je pao i više se nije podigao.

Tom pobedom, Forman je postao najstariji svetski šampion u teškoj kategoriji i prvi bokser koji je ponovo osvojio svetsku titulu više od dve decenije nakon što ju je prvi put izgubio.

Nakon što je 1995. godine odbranio titule, Forman ih je dobrovoljno napustio i konačno se penzionisao 1997. godine. U penziji se vratio svojoj pastvi – propovedao je tri puta nedeljno – i nastavio da uspešno posluje. Kompanija Salton Inc. je 1999. platila 137,5 miliona dolara za pravo da koristi njegovo ime na roštiljima.

U poslednjim decenijama života, Forman je često govorio da mu je prijateljstvo sa Alijem bilo najdragocenije.

„Bio sam blizu toga da ga mrzim. Želeo sam osvetu“, rekao je za USA Today 2023. godine. „Ali postao je moj najbolji i najverniji prijatelj. I danas ga volim.“

Često su razgovarali telefonom – o veri, očinstvu, svemu. Forman, preobraćeni hrišćanin; Ali, posvećeni muslimanski vernik. Forman je imao 12 dece (među kojima pet sinova po imenu Džordž), a Ali devetoro.

„Borili smo se 1974; to je bilo davno. Posle 1981. postali smo najbolji prijatelji. Do 1984. smo se voleli“, rekao je Forman 2012. godine. „Nisam ni sa kim u ovom životu bio bliži nego sa Muhamedom Alijem“.

Bokserski svet svakako je izgubio jednog velikog, istinskog šampiona.