Titanijum u kolenima, šarm na snegu – i u petoj deceniji

Sa isprepletanim irskim, nemačkim i norveškim korenima, njen duh je morao da bude planinski, a kako je rođena u ledenoj Minesoti, sneg je pratio od prvih koraka.

Već sa dve godine, malena Lindzi – danas Von, tada Kildou – zaljubila se u skijanje. Kako je i njen tata bio dobar skijaš, bilo je jasno da sport i bele staze predstavljaju njenu sudbinu.

Povreda kolena u 18. godini naterala je njenog oca da kao nacionalni prvak odustane od skijanja, ali želja za pobedama i takmičarski žar kod Lindzi bili su jači, pa je ni česte iste povrede nikada nisu odvojile od skija.

Nekoliko puta je pokidala ligamente; najteža sportska povreda bi kod mnogih ubila volju za povratkom, ali Lindzi je i dalje tu – sa titanijumom ugrađenim u kolena i dalje skija, i dalje pobeđuje. Sve u petoj deceniji života.

https://x.com/FOS/status/1999510443493126619 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— FOS (@FOS) December 7, 2023

Sent Moric koji će se prepričavati

Pojavila se Lindzi Von sa titanijumom u nogama u Sent Moricu ovog decembra; u tom trenutku imala je 41 godinu i 55 dana, a na pobedu u Svetskom kupu (najviše zbog povreda) čekala je od marta 2018.

A onda je super baka sa veštačkim kolenima preletela legendarnu švajcarsku stazu – slavila je u spustu i postala najstarija ikada sa pobedom u Svetskom kupu.

O kakvom poduhvatu se radi možda i najbolje govori to što je sledeća najstarija skijašica koja je slavila Federika Brinjone – Italijanka je pobijedila pre desetak meseci, ali je mlađa od Von čak šest godina.

Nikada nijedan muškarac nije stigao do sličnog poduhvata, pošto je najstariji pobednik Didije Kuše imao 37 godina kada je 2012. slavio u Kran Montani.

"Pobeda mi toliko znači, uvek se veliki trud na kraju isplati", rekla je Von.

Brojke za sva vremena

Još dok je bila mlađa, znalo se da u planinama Kolorada, gde se preselila sa porodicom da trenira, raste čudo od deteta, ali prvi put ceo svet je za Lindzi Kildou čuo 2004.

Tada je američka skijašica, kao 20-godišnjakinja, upisala prvi trijumf u Svetskom kupu – slavila je u spustu voženom u kanadskom Lejk Luisu. Nakon toga, pobede su se ređale, a poslednja u Sent Moricu bila je njena 83. u karijeri, a 44. u najbržoj disciplini.

Stizali su i kristalni globusi – četiri velika za najbolju u sezoni i 16 manjih za pojedinačne discipline.

Dva puta je osvajala zlatne medalje na svetskim prvenstvima (kao i po tri srebrne i bronzane), a u Vankuveru 2010. dotakla je Olimp kada je postala olimpijska pobednica u spustu.

A upravo su magični krugovi nešto što joj je i sada veliki motiv.

Poslednji ples u Milanu i Kortini, a možda i nije

Milano i Kortina d'Ampeco okupiće u februaru sve najbolje kada su u pitanju zimski sportovi - početak 2026. biće u znaku Zimskih olimpijskih igara.

Lindzi ne krije da se još prošle godine, nakon pauze od pet godina, vratila na staze najviše zbog nastupa na Igrama.

One su trebalo da budu poslednje takmičenje u velikoj karijeri, ali Sent Moric je promenio sve.

"Da, istina je da sam razmišljala da se povučem nakon poslednje trke na Olimpijskim igrama, jer nisam mislila da ću biti konkurentna u borbi za titulu. Ali... Možda ću morati da promenim te planove", ispričala je Lindzi.

https://x.com/TIME/status/1982844950242042149 pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— TIME (@TIME) December 7, 2023

Da li će svet gledati veliku šampionku još samo na Igrama ili do kraja sezone, čini se da je manje bitno. Najvažnije je da je imao priliku da tako dugo uživa u njenim vožnjama na mnogim kultnim stazama.

A kada i zvanično ode u zasluženu penziju, bajkovite zime više neće biti iste bez velike Lindzi Von.