„Ko je taj Ajntraht uopšte?“, rekao je legendarni trener Glazgov Rendžersa, Skot Sajmon, u aprilu 1960. godine, uoči ni manje ni više nego polufinala Lige šampiona.

Škotski tim bio je veliki favorit pred dvomeč, jer su na putu do polufinala izbacili tadašnje evropske velikane – Anderleht, Inter iz Bratislave i Spartu iz Roterdama.

S druge strane, debitant u Kupu evropskih šampiona imao je sreće sa žrebom – u prvom kolu su prošli dalje jer se finski Kups jednostavno nije pojavio, a zatim su igrali protiv Jang Bojsa i austrijskog Vinera Športa (sasvim opravdano da pitate: „Ko??“).

Ali to su bile čari takvog sistema takmičenja, pa je donekle razumljivo da Sajmon nije ni čuo za Ajntraht.

Ono što će se desiti u dvomeču učiniće da „policajci“ nikada ne zaborave „orlove“. Čak 6:1 u prvoj utakmici u Nemačkoj, 6:3 u revanšu – ukupno 12:4 u polufinalu, i put ka legendarnom finalu baš na „Ajbroksu“, gde su odigrali rekordnu utakmicu sa Realom i izgubili 7:3.

U Glazgovu više nikada nisu pitali ko je taj Ajntraht, iako je klub u jednom trenutku nestao ne samo sa evropske scene, već i iz Bundeslige.

TRNOVIT PUT OD PAKLA CVAJTE DO EVROPSKOG HITA

Ajntraht je imao uspeha u 20. veku, uglavnom osvajanjem kupa tokom 70-ih i 80-ih godina, sa sezonom 1979/1980 kao krunom kada su osvojili UEFA kup pobedom nad Borusijom Menhengladbah u dvomeču.

Usledio je pad, koji nije bio momentalan, ali se nazirao – klub je zaostajao u organizacionim sposobnostima za Bajernom, Borusijom, Verderom, Leverkuzenom.

Došlo je prvo ispadanje u Cvajtu, pa ekspresni povratak.

Datum koji razdvaja istoriju modernog i starog Ajntrahta je avgust 2000. godine, kada je na izborima za predsednika kluba pobedio Piter Fišer.

„Da bi napravio omlet, moraš da razbiješ nekoliko jaja“ – tako bi se najbolje mogla opisati prva decenija Fišerovog vođstva.

Već u prvoj sezoni ispali su u Cvajtu, pa su tamo proveli dve naredne sezone. Vratili su se u sezoni 2003/04, ali ekspresno ispali. Jo-jo efekat nastavljen je i narednih godina, sve dok nisu postali stabilni član elitnog društva tokom narednih šest sezona.

To nisu bile godine za pamćenje – rezultati su bili osrednji, samo dovoljno da opstanu u ligi, sve do 2011, kada su ponovo ispali.

Vratili su se ponovo ekspresno i od tada više nikada nisu ispali u niži rang.

Kako je Fišer preživeo sve to? Pričamo o čoveku koji je bio jedan od turista kada je cunami pogodio Ko Puket, i koji i danas vodi grupe podrške preživelima.

Kada je preuzeo Ajntraht, klub je imao 5.000 članova u vlasničkoj strukturi.

Fišer je bio transparentan, nije krio greške, davao je slobodu svima da se izraze i kažu šta misle. Probali su sve načine da podignu klub na noge dok nisu počeli da rade ono što najbolje znaju.

Ako postoji neki grad u Evropi koji zaslužuje naziv „Vol Strit“, onda je to Frankfurt.

Gotovo da nema svetske banke koja nema ne samo kancelariju, već zgradu u ovom gradu savezne države Hesen. Tu je i glavno sedište Evropske centralne banke, najveća evropska berza (deseta najveća na svetu) i jedno od najvažnijih vazdušnih čvorišta – frankfurtski aerodrom.

Sve što prvo padne na pamet kada se pomene Frankfurt jeste novac i njegov obrt.

Taj model berzanskog mešetarenja odabrali su da primene i u fudbalu.

Formiran je tim skauta, dati su jasni inputi – tražili su se pre svega napadači koji bi mogli da se dovedu za mali novac, a zatim prodaju za dva, tri ili četiri puta veću cenu.

Doveden je na poziciju glavnog skauta Ben Manga – rođen u Ekvatorijalnoj Gvineji, odrastao u Nemačkoj gde je godinama nosio dresove niželigaša sve dok se nije prebacio u skautsku službu Ahena. Odatle je išao u Hofenhajm, pa Štutgart, da bi ga odatle sa sobom poveo ključna figura uspona Ajntrahta.

Bivši nemački reprezentativac, rođeni Mariborčanin, od oca Slovenca i majke Hrvatice – Fredi Bobić, došao je na poziciju sportskog direktora.

U razgovorima sa Fišerom i poverenicima kluba, Bobić je prihvatio viziju, objasnio kako on to vidi i krenuo odmah sa radom.

STVARANJE “KRDA BUFALA” I MOMENTUM TRŽIŠTA

Bobić i Manga su kao zaostavštinu ostavili sjajan napadački tandem iza sebe, koji su mediji nazvali “Krdo Bufala”.

Sebastijan Ale je doveden iz Utrehta za 12 miliona, Luka Jović i Ante Rebić su stigli na pozajmice.

Ovaj trio je u prvoj sezoni osvojio Kup Nemačke pod Nikom Kovačem, a naredne sezone zapalio Evropu.

Dali su 41 gol u Bundesligi, 16 u Ligi Evrope.

Taj evropski let bio je posebno upečatljiv jer u sezoni 2018/2019 nisu imali poraz.

Pod palicom Adija Hitera padali su Lacio, Marsej, Apolon, a onda u eliminacionoj fazi Šahtjor, Inter, Benfika.

U polufinalu u oba meča nije bilo pobednika u duelima sa Čelsijem, iako su “orlovi” leteli i u Londonu i u Frankfurtu i bili realno bolji tim. Na kraju su ih penali zaustavili.

Nakon te godine krenuli su da prodaju stečeni kapital. Nova klupska politika bila je da se iskoristi maksimalno momentum i svaka prilika za profit, uz pozadinski monitoring zamena.

Vest Hem je poslao 50 miliona za Alea, dok je Jović završio u Real Madridu ni manje ni više nego za 63 miliona.

Kada se odbije koliko je potrošeno za njihovo dovođenje, samo na njima dvojici klub je zaradio 81 milion.

I ne, nije se krenulo u rasipanje i traženje da se sve pare potroše na adekvatne zamene.

Doveden je Andre Silva, veliki talenat portugalskog fudbala, koji je u međuvremenu bio jedan od najvećih promašaja Milana, za svega tri miliona.

Prethodno je Silva bio na pozajmici, baš kao što je i Jović doveden, a Ajntraht je u suprotnom pravcu poslao i Rebića.

Ako je prva sezona na “Valdštadionu” (Dojče Bank Park, kako je zvaničan naziv, nikad nije zaživeo među navijačima) Portugalca bila dobra, druga je bila fenomenalna.

Ajntraht nije imao evropskih obaveza, pa se posvetio Bundesligi, a nešto ležerniji ritam odgovarao je Silvi, koji je na kraju zabio 28 golova, gol više od Erlinga Halanda. Ipak, to je bilo dovoljno samo za drugo mesto, jer je prvi bio neprikosnoveni Robert Levandovski sa 41 datim golom.

Već naredne sezone Silva je prodat za 23 miliona, uz obrt na korist Ajntrahta od 20 miliona evra.

GODINA PODIZANJA EVROPSKOG TROFEJA I PROMENA

Te sezone dolazi do promena u strukturi.

Fredi Bobić odlučio je da prihvati ponudu Herte iz Berlina, privučen projektom kluba, gde je među prvim imenima doveo Stevana Jovetića.

Herta je imala dobar koncept na papiru, ali ispostaviće se da je ta odluka bila pravi „epic fail“.

Na njegovo mesto doveden je bivši igrač i legenda Paderborna Markus Kreše, koji je prvo postavljen za sportskog direktora, da bi danas bio izvršni direktor kluba (CEO).

Ako je Bobić bio majstor za transfer politiku, Kreše je, bez ikakvog preterivanja, doktor nauka svog zanata. (Kasnije će biti reči o dva „masterpiece“ poteza koja je uradio na tržištu.)

Igrao je ključnu ulogu u povezivanju svih aspekata klupske strategije, a njegova sposobnost da pregovara o transferima i maksimizira vrednost igrača bila je prava umetnost.

Te prve godine nije se rasipao. Verovao je u igrače poput Filipa Kostića i Kamade, koji su stigli ranijih godina, a doveo je Jespera Lindstroma iz Brondbija za sedam miliona.

Adi Hiter napustio je klub kako bi preuzeo Borusiju Menhengladbah, a na njegovo mesto došao je Oliver Glazner.

Prvih mesec dana bili su turbulentni – klub je bio u zoni ispadanja, sa samo jednom pobedom u tom periodu, ali ta pobeda bila je protiv Bajerna Minhena na Alijanc Areni, prvi trijumf nad Bavarcima u Minhenu posle 21 godine.

Prva ligaška pobeda došla je tek u sedmom kolu, ali niko nije paničio. U klubu su osećali da imaju sve pod kontrolom i sve karte stavili su na Ligu Evrope.

Tamo su završili prvi u grupi ispred Olimpijakosa, Fenerbahčea i Antverpena – bez poraza.

Potom je u osmini finala usledio pravi triler sa Betisom.

Ajntraht je slavio u prvom meču na "Benito Viljamarinu" rezultatom 1:2, golovima Kostića i Kamade.

U revanšu su izgledali kao da imaju kontrolu, utakmica je išla svojim tokom, kada je Borha „Panda“ Iglesijas pogodio u 90. minutu.

Te godine ukinuto je pravilo gola u gostima (konačno!), i meč je otišao u produžetke.

Taman kada je sve izgledalo kao da ide na penale, Gvido Rodrigez postiže autogol u 121. minutu.

Momak koji je samo mesec i po dana ranije sa Argentinom osvojio Svetsko prvenstvo postao je tragičar za tim iz Sevilje.

Četvrtfinale i duel sa Ćavijevom Barselonom.

U Frankfurtu je bilo 1:1, a onda revanš koji će ostati upisan kao najveća pobeda ne samo Ajntrahta kao ekipe, nego i Frankfurta kao grada.

"La Bestia Blanca" vikaće španski mediji i komentatori, Đoan Laporta će sprovesti detaljnu istragu... ali sve je to bilo nebitno.

Više od 30.000 navijača Ajntrahta našlo se na Nou Kampu, obučeni u bele dresove i majice svoga kluba. Poznati kao jedni od najboljih ultras grupa Nemačke, stvorili su atmosferu bolju nego i na samom Valdštadionu.

Uz frenetičnu podršku, Ajntraht je leteo širokim terenom katalonskog kluba. Glaznerovi momci igrali su kao u transu, a najbolji na terenu bio je Filip Kostić.

Kragujevčanin je izgledao poput Tadića na Bernabeuu nekoliko godina ranije.

Prvo je pogodio sa bele tačke, zatim je Rafael Santos Bore postigao verovatno najlepši gol svoje karijere za 0:2, a onda je Kostić prelepim pogotkom u 67. minutu odveo Ajntraht ka 3:0.

Barselona je uspela da smanji u sudijskoj nadoknadi – prvo Buskets u 91, a zatim Dembele iz penala u 111. minutu, u nadoknadi u kojoj se baš i nije proslavio portugalski sudija Artur Soareš Dias.

Nakon te epske pobede, u polufinalu je savladan Vest Hem, da bi u finalu ponovo ukrstili koplja sa Glazgov Rendžersom.

Izgleda da je suđeno Ajntrahtu da evropski sjaj mora biti ispraćen uz šmek plave strane Glazgova. Na stadionu Ramon Sancez Pichuan, nakon penala, trofej je otišao u Frankfurt (Aron Ramzi je jedini promašio u seriji).

Slavlje u Frankfurtu i dalje se prepričava – ceo grad, pa i cela savezna država Hese, bila je na ulicama da proslavi Glaznera i njegove momke.

KREŠENDO FUDBALSKOG GENIJA

Kreše je morao da sredi ekipu za Ligu šampiona, ali nije povlačio nikakve panične poteze.

Filip Kostić, najbolji asistent kluba i po izboru navijača najbolji fudbaler te sezone kada je osvojena Liga Evrope, prodat je Juventusu za 14,7 miliona evra.

Kao glavno pojačanje, bez ikakve naknade, doveden je tragičar Mundijala u Kataru, Randal Kolo Muani (Dibu Martinez mu je skinuo šut u 121. minutu finala SP), koji je iz Nanta stigao kao slobodan igrač.

Francuski napadač odigrao je sezonu karijere u Frankfurtu.

Ajntraht je stigao do osmine finala Lige šampiona, igrajući atraktivan fudbal, a Muani je već naredne sezone prodat PSŽ-u za rekordnih 95 miliona evra.

Svaki frankfurtski ekonomista i berzanski mešetar bio bi ponosan na ovakvo okretanje profita.

Za Krešea se raspitivao Liverpul – škrte gazde FSG-a ovakav njuh na tržištu i svojevrsni moneyball smatraju "vlažnim snom" – ali je Kreše odbio ponudu.

Kolo Muani nije bio jedini prodat – za Lindstroma je Napoli platio 30 miliona iste sezone.

Već u naredne dve sezone Ajntraht je ponovio uspeh. Klub je kupovao fudbalere koji su nedostajali, ali po cenama do 10-ak miliona evra.

Nova zlatna koka kluba može se zahvaliti bivšem treneru Niku Kovaču, koji je kao trener Volfsburga ušao u otvoreni sukob sa egipatskim igračem Omarom Marmušem.

Egipćanin je, nakon kraja sezone 22/23, prešao u Ajntraht kao slobodan igrač.

Taj prelaz nije izazvao neke posebne fanfare niti punio naslovnice, ali se pokazao kao sjajan potez.

U međuvremenu, Glazner je smenjen, a na mesto trenera postavljen je Dino Topmeler, koji je kao igrač početkom 21. veka odigrao jednu sezonu u Cvajti za Ajntraht.

Trenerski zanat brusio je u Luksemburgu, gde je sa F91 Didelanžom postigao istorijski uspeh za luksemburški klupski fudbal, odvevši klub u grupnu fazu Lige Evrope – prvi put u istoriji – i čak osvojivši jedan bod.

Kasnije je radio kao asistent kod Nagelsmana u RB Lajpcigu, da bi dobio poziv od Krešea za klupu Ajntrahta (Kreše očigledno ima njuh i za trenere).

Marmuš će ove zime, posle samo godinu i po dana u Ajntrahtu, da se proda Mančester Sitiju za 75 miliona evra.

Dakle, u dve sezone Ajntraht je dva fudbalera koje je doveo za 0 (nula) evra prodao za 170 miliona evra.

Ova prodaja gotovo da je zasenila sjajan posao i sa Vilijanom Pačom, ekvadorskim štoperom, kojeg su doveli za 13,5 miliona iz Antverpena, a posle godinu dana prodali PSŽ-u za 40 miliona.

Nakon prodaje Marmuša, u aktuelnom prelaznom roku "otvorili su se" za Elije Vahija, 22-godišnjeg napadača koji je imao sjajne sezone u Monpeljeu i Lensu, pre nego što se "izgubio" u Marseju, nakon pola godine na "Velodromu" pod De Zerbijevim vođstvom.

<span style="text-decoration: underline;">https://x.com/eintracht_esp/status/1882872813553672566</span> pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— Eintracht_esp (@eintracht_esp) December 7, 2023

Ajntraht je platio Vahija 26 miliona, ali ko da im ne veruje da su videli "nešto".

ODLAZAK FIŠERA, DOLAZAK BEKA, KREŠEOVO ISKUŠENJE SA PONUDAMA VELIKANA

Kraj 2024. godine doneo je kraj jedne ere.

Čovek koji je oblikovao moderni Ajntraht, davao podršku mladim ljudima u timu, verovao Bobiću, Krešeu, inicirao politiku kluba nakon turbulentne prve decenije, nakon 24 godine otišao je u penziju.

Piter Fišer nije bio samo ime vezano za fudbal, već i veliki borac protiv ekstremne desnice, rasizma, homofobije i bilo kakvog oblika tlačenja.

„Ajntraht je klub 112 nacija. Boja kože, religija, poreklo nikada nisu bili bitni za nas,“ govorio je često.

Poznat je i po tome što je otvoreno ušao u sukob sa partijom „Alternativa za Nemačku“ (AfD), govoreći da neko ko podržava tu politiku nikada ne bi mogao da bude deo Ajntrahta.

Njegova zaostavština je ogromna. Kada je dolazio, Ajntraht je imao 5.000 članova. Kada je odlazio, taj broj je iznosio preko 165.000.

<span style="text-decoration: underline;">https://x.com/joschabartlitz/status/1514618045179654158</span> pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— Joschabartlitz (@joschabartlitz) December 7, 2023

Njegov naslednik na mestu predsednika kluba je Matijas Bek, čovek koji je dobio podršku 99,8% glasova članova borda, što dovoljno govori o poverenju koje uživa.

Najvažnije je da je Bek dokazani navijač Ajntrahta i neko ko se otvoreno divio Fišeru tokom njegovih godina u klubu.

Kreše je postao izvršni direktor, dok je na poziciju sportskog direktora doveo Tima Hardunga, koji ima iskustvo u Hofenhajmu i Red Bul Lajpcigu. Hardungov glavni zadatak je da se posveti Ajntrahtovoj akademiji i polako gradi tim od domaćih talenata, a ne da klub živi isključivo od sjajnih transfera.

S obzirom na CV koji ima, reklo bi se da je Kreše pogodio džekpot i u ovom izboru.

Sam Kreše ima ponudu da postane novi CEO Borusije Dortmund i tamo nasledi legendarnog Hansa Joakima Vackea. Za sada demantuje da želi da napusti Ajntraht.

ČUDNO NASLEĐE AJNTRAHTOVIH BISERA

Za sam kraj nemoguće je ne pomenuti epilog svih Ajntrahtovih uspeha na tržištu, odnosno dalji razvoj fudbalera koji su blistali na "Valdštadionu."

Sebastijan Ale bukvalno je zamalo propao u Vest Hemu i, nakon dve sezone, prodat je Ajaksu. (O tome kako su "Čekićari" uspeli da unište nekoliko dobrih napadača, može se napisati poseban tekst. 

Nakon dobrih partija na Amsterdam Areni, usledio je prelazak u Dortmund, gde mu je dijagnostikovan kancer testisa. Srećom, uspeo je da se izbori sa bolešću i vrati na teren, ali je ove godine, nakon par sezona u Dortmundu, odlučio da se vrati u svoj Utreht. 

Zanimljivo, bio je čak opcija i za Dinamo Zagreb.

Luka Jović može da zahvali Edenu Azaru ili Kaki što nije proglašen za najgore pojačanje Reala ikada.

Srpski napadač nije dobijao previše šansi, a kada ih je imao, jednostavno nije uspevao da ih iskoristi.

Usledila je pozajmica nazad u Ajntraht, pa transfer u Fiorentinu, gde se činilo da je ponovo pronašao sebe. Međutim, prelazak u Milan ponovo ga je zakovao za klupu, iako je imao solidnih partija.

Andre Silva je imao nekoliko solidnih sezona u RB Lajpcigu, ali ni jednu blizu one koju je pružio u Ajntrahtu.

Pozajmljen je Real Sosijedadu, a sada se pominje kao potencijalno pojačanje Vest Hema.

Kolo Muani se potpuno izgubio u PSŽ-u. Nije čak ni dobijao prilike kod Luisa Enrikea, koji je brzo rasformirao nesuđeni francuski trijumvirat u napadu Mbape-Muani-Dembele.

 Francuz je pozajmljen Juventusu, gde je postigao gol na debiju, ali u porazu od Napolija 2:1.

 Marmuš je imao solidan debi za Siti u pobedi nad Čelsijem, ali pred njim je još dug put da opravda titulu naslednika Mohameda Salaha.

ZAKLJUČAK

Ajntraht iz Frankfurta je postao simbol modernog fudbalskog tržišta, gde inovativna strategija i pažljiva selekcija igrača mogu doneti uspeh i finansijsku stabilnost. Pod vođstvom vizionara poput Pitera Fišera, Fredija Bobića i Markusa Krešea, klub je prošao put od "jo-jo" ekipe iz Cvajte do osvajača Lige Evrope i stalnog učesnika evropskih takmičenja.

Dok su drugi trošili ogromne budžete na instant uspehe, Ajntraht je dokazao da je moguće graditi tim sa minimalnim ulaganjima i maksimalnim povratom. Njihov model je inspiracija ne samo manjim klubovima, već i velikim gigantima poput Liverpula, koji sve češće gledaju prema Frankfurtu u potrazi za receptom.

Sa novim izazovima i ambicijama pred sobom, Ajntraht nastavlja da balansira između tradicije i inovacije. Njihova priča nije samo priča o fudbalu, već i o gradu koji zna kako da obrće kapital – bilo na berzi, bilo na fudbalskom terenu. Frankfurt je, čini se, našao savršen spoj novca i strasti, a "orlovi" lete dalje, ostavljajući ostatak Evrope da se pita – kako to rade?