Kalendarska 2025. godina nije ni počela, a fudbalskim svetom se proširila velika vest. Nije u pitanju transfer, smena trenera, već jedan sponzorski ugovor. Red Bul i Atletiko Madrid su devetog dana Nove godine stavili potpis na saradnju od dve godine.

<span style="text-decoration: underline;">https://x.com/atletienglish/status/1877319133718523989</span> pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— Atletienglish (@atletienglish) December 7, 2023

Neko bi rekao: dobro, ovo je samo sponzorski ugovor kakve veliki timovi potpisuju stalno, saradnja dva velika brenda. Ali već sada kreće pitanje da li će austrijska fudbalska imperija do 2027. godine (do kada je prvi ugovor inicijalno potpisan) dobiti novog člana i tako staviti zastavicu i na špansko fudbalsko tržište.

RED BUL KAO PREFIKS

Ako naiđete na prepoznatljivi logo, dva crvena bika koja jurišaju jedan ka drugom u nekom ekstremnom sportu, znate da vas očekuje neki spektakl.

Gledaćete s uživanjem neke eskadrile aviona, neverovatne skijaške skokove, sjajne i smele snoubordere, mauntbajkere koji prolaze stazama za koje bi i divokoze rekle „f**k this“.

Ako ga dodate najbržem cirkusu na planeti, Formuli 1, videćete dva pokera šampionskih titula – prvo Sebastijana Fetela, a onda i Maksa Ferstapena, koji su vezali po četiri uzastopne titule.

Svuda gde vidite logo najpoznatijeg energetskog pića očekujete zabavu, jedino u fudbalu ostavlja polarizovani osećaj.

KAKO JE NASTAO OPIS „PLASTIKA“

Prelomni trenutak u istoriji desio se šestog aprila 2005. godine kada je Red Bul preuzeo Austriju iz Salcburga, koja je grcala u dugovima i imala ozbiljan finansijski problem gde se bankrot nazirao kao jedino rešenje.

Navijači „ljubičasto-belih“ su se obradovali kada se pojavio Ditrih Matešic, prvi čovek Red Bula, kao spasilac u bezizlaznoj situaciji.

Klicalo se ime Matešica na novom stadionu „Vals-Sicenhajm“, mogla se tu i tamo videti poneka zastavica sa logom Red Bula.

Pretpostavka je bila da će klub dodati ime sponzora na svoje ime, staviti logo na dresove (deo koji je predviđen za sponzora) i nastaviti da igra austrijsku Bundesligu.

Međutim, tada se dešava situacija zbog koje će popularna kompanija navući gnev ne samo navijača Austrije, ne samo navijača u Austriji kao zemlji, već celog navijačkog sveta Evrope i šire.

Odlučeno je da klub promeni ime iz Austrija u Red Bul, promenjene su boje, pa je ljubičastu zamenila crveno-bela, a promenjen je i grb kluba.

Uzalud su bili protesti po Salcburgu, parole na skoro svakoj navijačkoj tribini „ne kradite dušu fudbala“, odluka je ostala i tako je kompanija Red Bul navukla bes na sebe.

Da su imali malo osećaja i poštovanja za tradiciju – jer Austrija je devedesetih, pored tri titule prvaka, 1994. godine igrala finale UEFA kupa (preteče Lige Evrope) sa Interom (izgubili oba meča minimalcem 1:0) – možda ne bi na sebe navukli taj epitet „plastike“, čime se objašnjava da je nešto veštački nastalo.

Ne pomaže ni dominacija kakvu u Evropi ima jedino Bajern, sa 14 titula u 19 godina – taj prvi čin preuzimanja kluba nisu uspeli da speru sa sebe.

Međutim, sa fudbalske strane, ljudi iz Red Bula rade sve perfektno: organizacija je među najboljima na svetu, a linija skauta, akademija, način na koji se prilazi mladim fudbalerima, pa i fudbalska filozofija, sve je ono u šta bi prosečan fudbalski romantik trebalo da se zaljubi.

Nije to bahaćenje u stilu koji je baš tada negde vremenski gledano radio Roman Abramovič u Čelsiju, a kasnije radili vlasnici sa Bliskog Istoka u PSŽ-u i Mančester Sitiju, pa onda opet Tod Boli u Čelsiju.

Red Bul je dovodio mlade igrače, talente, u većini slučajeva „kopao iz naftalina“, pa su ti igrači kroz mlađe kategorije napredovali dalje i postajali zvezde.

Ipak, način na koji su preuzeli Austriju označiće ih kao predstavnike moderne fudbalske industrije i ubice fudbalske romantike.

Navijači Austrije nikada nisu prihvatili novi klub, pa su osnovali svoj, koji igra i danas u trećoj ligi. Interesantno dva kluba su se jednom i sreli u Kupu, slavio je Red Bul 4:0 (jedan gol dao Amar Dedić, jedan Strahinja Pavlović), ali zna se ko je imao veću podršku na meču.

<span style="text-decoration: underline;">https://x.com/MenInBlazers/status/1706775031744024928</span> pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— MenInBlazers (@MenInBlazers) December 7, 2023

ŠIRENJE IMPERIJE

Odmah nakon što su preuzeli Austriju, Red Bul je izašao i na američko tržište. Njujork Metrostarsi, ekipa koja je među osnivačima MLS lige, 2006. godine (godinu nakon Austrije) postala je deo Red Bul porodice.

Ime je promenjeno u Red Bul Njujork, a onda u Njujork Red Bulsi, promenjene su boje kluba, dresovi, grb – baš kao i kod Austrije. Međutim, „preko okeana“ takve stvari su sasvim normalne, pa čak i da se franšize kompletno presele iz grada u grad (Lejkersi su prvo bili u Mineapolisu, Dodžersi u Bruklinu, a neke NFL ekipe su toliko puta menjale lokaciju da se više i ne zna koji grad je prvi sinonim za njih).

Uspeli su da dovedu veterane iz Barselone sa statusima svetskih zvezda, kakvi su Tijeri Anri i Rafael Markez. Godinama su među najboljim ekipama MLS-a, ali tek jedna titula MLS kupa (nagrada za pobednika plej-ofa) i izgubljeno finale ove godine od LA Galaksija.

Međutim, u Red Bulu nisu planirali tu da se zaustave. Tražili su, opipavali su teren za neku od vodećih evropskih liga.

Matešic je iskoristio svoje poznanstvo sa Francom Bekenbaurom da prati klubove po nižim ligama Nemačke, ne bi li našao perfektnog kandidata.

Odluka je pala na Saksen Lajpcig, koji je tavorio u četvrtoj ligi, a koji je naslednik Hemi Lajpciga iz 1950, dvostrukog šampiona Istočne Nemačke.

Iako je klub bio pred gašenjem, a prva finansijska injekcija od 50 miliona evra delovala kao put ka instant uspehu, u Lajpcigu su usledile demonstracije koje su često prelazile u nasilje, pa je kompanija odbacila mogućnost. Saksen se ugasio 2011. godine, s tim da su neka prava prebačena na ekipu koja se zove Hemi Lajpcig, baš kao i slavni klub iz 50-ih godina, ali nisu dozvolili da odu pod okrilje Red Bula.

Probali su iz Red Bula nekoliko posrnulih velikana, ekipa sa tradicijom, kao što su Minhen 1860, Sankt Pauli, Fortuna Dizeldorf, ali svuda bi naišli na jak otpor zajednice i nemogućnost pregovora sa navijačima – sve zbog situacije sa Austrijom iz Salcburga.

Na kraju je otkupljena licenca od Markranštada, nemačkog petoligaša, i tako je nastao Red Bul Lajpcig, kasnije nazvan samo RB Lajpcig.

Tu je i nemački savez „zažmurio na jedno oko“, pa nije ispoštovao čuveno pravilo od 50+1, po kojem svaki tim treba da je u većinskom vlasništvu zajednice, navijača, dok bi bord direktora vodio klub.

Od svih klubova koji se nalaze u njihovom vlasništvu, Lajpcig je dragulj u kruni. Jeste Salcburg trofejniji, ali u Nemačkoj su krenuli od nule i došli do vrha.

Do 2016. su stigli do Bundeslige, a odatle su odmah izborili Ligu šampiona. Zapravo, otkako su članovi elitnog društva nemačkog fudbala, samo jednom nisu bili u TOP 4 tima.

<span style="text-decoration: underline;">https://x.com/FootballFunnnys/status/802743772618559488</span> pic.twitter.com/ffKnsVKwG4

— FootballFunnnys (@FootballFunnnys) December 7, 2023

A plejada fudbalera i trenera koji su prošli kroz ekipu gotovo da je determinisala Lajpcig kao vodeći rasadnik talenata u Evropi.

Ulazak u Bundesligu proslavili su još jednom akvizicijom i otvaranjem novog tržišta – Brazila, jer su preuzeli Bragatino, kojem su dodali kao i u prethodna dva puta prefiks Red Bul.

Probali su i u Africi da naprave bazu sa Red Bul Ganom, kako bi preko te akademije privlačili najbolje talente, ali su 2014. godine prepustili franšizu holandskom Fejenordu, koji je spojio to sa svojom fudbalskom akademijom u Zapadnoj Africi.

U svojoj porodici imaju i Liferling, austrijskog drugoligaša, koji služi kao razvojna ekipa Salcburga.

ŠIRENJE PREKO SPONZORSTVA

Da se vratimo na početak i Atletiko Madrid. Ugovor o saradnji koji je potpisan otvara mogućnost da Red Bul uđe u vlasničku strukturu, doduše ne većinsku, jer je klub u 65% vlasništvu navijača.

Međutim, 33% koji su u vlasništvu izraelskog milijardera Idana Ofera mogli bi da se nađu na stolu 2027. godine.

Red Bul je napravio svoj prvi iskorak u engleski fudbal kupovinom manjinskog udela u Lids Junajtedu.

Višegodišnji ugovor omogućava kompaniji da postane novi sponzor na dresovima, dok će takođe postati i "ekskluzivni partner za energetska pića" ekipe.

Brendiranje ove firme biće istaknuto i na stadionu Lids Junajteda, Eland Roudu.

Kompanija ovde ne može da promeni ni ime, ni grb kluba, ni klupske boje, prema novom zakonu FA-a, jer za tako nešto mora zeleno svetlo da daju navijači.

U Francuskoj su u koaliciji zajedno sa najbogatijim Francuzom Bernardom Arnom ušli u FC Pariz, trenutnog drugoligaša sa izglednom prilikom da naredne sezone igra Ligu 1.

U Red Bulu smatraju da će ova nova vlasnička prilika za saradnju s Arnom, uz njegove ogromne finansijske resurse, značajno doprineti RB brendu.

Kombinovanjem svog iskustva u upravljanju sportom i razvoju talenata s podrškom najbogatije porodice u Francuskoj, Red Bul može razviti Pariz u klub koji ima ambiciju da izazove PSŽ i učini Ligue 1 ponovo istinski konkurentnom.

Zajedno sa Arnom imaju 60% vlasničkog udela, za sada bez ikakvih promena imena, grba ili klupskih boja

Na kraju, i širenje ka Italiji je planirano, a za sada su dva kluba interesantna i dostupna – Torino i Đenova.

Đenovljani su do skoro bili u vlasništvu američkog konzorcijuma „777“, koji je, međutim, krajem godine, usled kraha, prodao svoje deonice rumunskom milioneru Danu Suču, koji je bogatstvo stekao biznisom sa nameštajem, a već je vlasnik Rapida iz Bukurešta.

Da li je tim iz Serije A prevelik zalogaj za Rumuna, ostaje da se vidi.

Torino se nameće kao savršen spoj zbog postojanja bika u grbu tima i nadimka „Toro“, što bi samo po sebi bilo odlično za brendiranje Red Bula, bez ikakvih koraka kao u slučaju Salcburga.

Kompanija je već postala partner Torina, kao zvanično energetsko piće, ali za sada vlasnik Urban Kairo odbija mogućnost prodaje deonica.

DAVANJE ŠMEKA POTPISOM JIRGENA KLOPA

Možda i najbolji potez kompanije je potpis Jirgena Klopa, proslavljenog trenera Dortmunda i Liverpula, na funkciju globalnog direktora fudbala u kompaniji Red Bul.

Nemac, poznat po svom „hevi metal fudbalu“, kako je voleo da ga zove, ali i kao persona koju su navijači obožavali, pa čak i oni protivnički, predstavlja svojevrsno „pranje“ kompanije i stvaranje, pre svega, pozitivnog imidža.

Klop je od 1. januara ove godine zvanično stupio na funkciju, a biće zadužen za nadgledanje međunarodne mreže fudbalskih klubova pod okriljem Red Bula.

U svojoj novoj ulozi, Klop neće biti direktno uključen u svakodnevne operacije klubova, već će pružati stratešku viziju i podršku sportskim direktorima u unapređivanju Red Bulove fudbalske filozofije. Takođe, biće angažovan u globalnim skauting operacijama i doprinosiće razvoju trenera unutar organizacije

Klop je izrazio uzbuđenje povodom nove uloge, navodeći da, iako se njegova pozicija menja, njegova strast prema fudbalu i ljudima koji čine ovu igru ostaje nepromenjena. Istakao je želju da razvija, unapređuje i podržava izuzetan fudbalski talenat koji je na raspolaganju, koristeći elitno znanje i iskustvo koje Red Bul poseduje, kao i učenje iz drugih sportova i industrija.

Oliver Minklaf, izvršni direktor korporativnih projekata i investicija u Red Bulu, opisao je Klopovo imenovanje kao najznačajnije u istoriji Red Bulovog angažmana u fudbalu, naglašavajući da će Klopovo iskustvo i harizma doneti ključne impulse za dalji razvoj i unapređivanje klubova, kako kolektivno, tako i individualno.

Međutim, ni ovo nije prošlo baš najbolje kod navijača, pogotovo njegovih bivših klubova.

Navijači Dortmunda su podigli parolu: „Promena: Mešaš ideale za depozit konzervi“, aludirajući na Klopovo novo radno mesto.

Još su konkretniji i ogorčeniji bili navijači Majnca, ekipe za koju je Klop igrao i u kojoj je počeo svoju trenersku karijeru.

„Zar si zaboravio sve što smo ti dali?“, uz još jednu parolu na kojoj je zapravo citat Klopa: „Volim ljude dok me ne razočaraju.“

Klop se branio da nije znao da će njegova odluka da iznervira njegove bivše navijače.

„Volim svaki klub koji sam trenirao i imao sam sreću da biram koga ću da vodim. Imam 57 godina, nisam spreman da vodim nekoga kao trener, ali nisam znao da bi ovakva funkcija mogla da izazove revolt među ljudima koje volim i za koje znam da me cene“, kazao je u podkastu kod Tonija Krosa.

ZAKLJUČAK

Red Bulova fudbalska imperija je svedočanstvo moći vizije, ulaganja i inovacija.

Pre svega, napravila je revolucionaran način na koji fudbalski klubovi mogu funkcionisati kao biznisi – sa malim ulaganjem i stvaranjem velikih imena.

Ali debata da li je to „prava stvar“ ili „moderna bez duše“ ostaće zauvek prisutna.

Na kraju, Red Bul nije jedini fudbalski konglomerat.

Siti Fudbal Grup (CFG) je vlasnik desetina timova – Mančester Sitija, Đirone, Trojea, Palerma, Njujork Sitija, Melburna, Jokohame, Baije... pa ipak nisu pod ovakvim radarom kao što je Red Bul.

Uticaj figura poput Jirgena Klopa i uspeh igrača razvijenih u njihovom sistemu naglašavaju neosporan uticaj Red Bula na moderni fudbal.

Haland, Mane, Soboslaj, Nkunku, Gvardiol, Upamekano, Šeško, Sabicer, Keita, Laimer, Adejami... spisak igrača je dugačak svih ovih godina koji su preko Red Bula postali dominantni, neki čak i planetarno poznati.

Kako Red Bul nastavlja širiti svoj uticaj, fudbalski svet mora se suočiti sa dvojnostima njihovog modela: jednog koji nudi neviđene mogućnosti za rast, ali istovremeno izaziva tradicije i vrednosti najvažnije sporedne stvari na svetu.

Doduše, točak vremena će jednog dana da se okrene i pogleda unazad, kada grupacija bude imala 50, 70 ili 100 godina postojanja, što će opet postati neka vrsta tradicije.

Kada su počinjali u Lajpcigu, pratilo ih je svega 2.000 navijača. Danas je Red Bul Arena rasprodata sa svojih 47.000 mesta, a ekipu na gostovanjima u Bundesligi u proseku prati između tri i sedam hiljada navijača.

Naravno, svuda su dočekivani s podsmehom, ali i dalje su tu.

Bilo da ih obožavate ili kritikujete, Red Bulova fudbalska imperija je ovde da ostane, oblikujući sport za generacije koje dolaze.