Španija na putu ka duploj kruni, Portugal na putu ka kući

Na velikim takmičenjima veliki timovi imaju barem jednu utakmicu u kojoj ne blistaju, ali im ona predstavlja prekretnicu i zamajac do samog kraja. Deluje da je Španija sinoć odigrala baš tu utakmicu protiv možda i najopasnijeg protivnika za ovu fazu takmičenja. Novi sistem doveo je do situacije u kojoj Španija i Portugal igraju utakmicu osmine finala, iako su se svi potajno nadali da bi ovaj meč pre gledali (barem) u polufinalu. U kojem definitivno neće biti Portugala.

Važnost utakmice i činjenica da će rezultat jedne od dve reprezentacije biti katastrofalan nakon kraja uticao je zasigurno na nešto nervozniji (ne samo) početak. Obe ekipe su igrale u formacijama 4-2-3-1, dok su defanzivno, kao i većina ekipa na turniru, bili u 4-4-2 bloku. Španija je bila nešto komotnija u početku. Razlog za tako nešto ležao je u nedovoljno agresivnom izlasku u pritsak dva najisturenija igrača Portugala - Ronalda i Bruna. Iako je defanzivna ideja Roberta Martineza od samog početka bila pritisak čovek čoveka, Španci su uglavnoom uspevali da pomere blok Portugala u srednju zonu.

Nije samo nedovoljna agresivnost pomenute dvojice bila ključna za organizaciju igre Španije, već je spuštanje Rodrija dosta pomagalo u fazi izgradnje napada aktuelnih evropskih šampiona. Stvarajući situaciju 3vs2, Rodri kao centralni igrač u trojci je svojim pasovima usmeravao češće Kubarsija da ubrza igru jer je ispred sebe imao dosta nebranjenog prostora. Kako je svaki mehanizam kod Španaca na visokom nivou, Kubarsiju je iznošenje olakšavao Pedro Poro podižući se u sledeću liniju u bočnom koridoru i na taj način odvlačeći za sobom Žoa Feliksa.

Naravno, kada se ulazilo u igru sa te desne strane, što je svakako bio češće slučaj u odnosu na levu, Jamal je zauzimao mesto u desnom poluprostoru. Kada je napad bio sa druge strane, Jamal je imao mogućnost da napada dve dubine, u materijalizovanju svojih aduta su ga omeli fantastični Nuno Mendeš i nešto nesigurniji u završnom pasu Dani Olmo. Probleme Portugalcima Španci su stvarali kada se kao drugi pivot spusti i Pedri, pa je Žoao Neveš bio u dilemi da li da ga prati do kraja i tako ostavi prostor iza sebe u koji bi neminovno došli Olmo ili Orezebal. Kada bi to bio slučaj, Špancima je ostajalo 4vs4, gde je bilo potrebno da jedan od dva najisturenija igrača sačuva loptu sa igračem na leđima. Srećom po Portugalce, to nije bio čest slučaj.

Ono što nudi Ojarzabal je konstatno spuštanje po loptu, ideja je da povuče za sobom nekog protivničkog štopera i tako stvori prostor koji bi napao iz drugog plana Pedri ili neko od krila u zavisnosti od strane napada. Napad Španije u završnoj trećini, osim prilikom tranzicije kada su i imali najbolje šanse u prvom poluvremenu (Nuno Mendeš otišao visoko i nakon brze transformacije priliku imao Jamal), kao i zicer Orezabala nakon osvojene lopte na sredini terena, nisu bili efikasni. Delovalo je kao da se biraju pogrešna rešenja, što je vrlo netipično za Špance. Tome je doprinela i izuzetna disciplina i kompaktnost fudbalera Portugala u defanzivnom bloku, verovatno je to i uzrok biranja pogrešnih rešenja Španaca. Treba istaći da je ključni matchup bio Jamal - Nuno Gomeš, u kojem je ovaj drugi bio znatno uspešniji, u čemu mu je dosta pomagao i Žoao Felix, pa je Jamal često bio prinuđen da traži alternativna rešenja - pas u assist zone, ali to su sjajno pratili i komunicirali Vejga i Vitinja.

Portugal je imao malo više problema sa ulaskom u igru, jer su Olmo i Orezabal bili izuzetno agresivni (Olma opominjali čak da ulazi ranije u šesnaesterac), te je Diogo Košta bio prinuđen da dugim loptama započinje napade. Uspeli su da uđu igru kroz pas kada se Bruno izvukao u bočni koridor, pa je Rodrija izvukao u prostor u kojem se jedino ne oseća komfornim. Delovalo je da je osnovna ideja Portugalaca u napadu da se glavni kreator Bruno Fernandeš izvuče u levi bočni koridor i odatle da upošljava saigrače koji bi napadali dubinu iza leđa odbrane španske reprezentacije.

Sa druge strane je operisao tandem Kanselo - Neto, gde su takođe pokušavali da napadnu leđa španske odbrane iz poluprostora, ali Španci uglavnom nisu imali problema da te napade reše. Mnogo se pričalo o Kristijanu Ronaldu i njegovom uticaju na ekipu, a kako se ovaj tekst ne bi pretvorio u kritiku Ronaldove igre, dovoljno je reći da nije uspevao da se nametne u dubini i na taj način bude jedno od rešenja za svoje saigrače. Portugal je u prvom poluvremenu najopasniji bio iz prekida. Ostin Mekfi, specijalista za prekide iz Aston Vile, pojačao je stručni štab Portugala na ovom Svetskom prvenstu. Pomoćna igra iz kornera, u kojoj su dva igrača Portugala bili protiv jednog Španije, umalo nije donela prednost Portugalcima posle šuta Nuna Mendeša - prečka je bila na strani Španaca. Da su bolje odreagovali izabranici De la Fuenta, pomoćna igra bi se pretvorila u kombinaciju uključivanjem Bruna koji je bio plan B u slučaju da se ne stvori sitauacija 2vs1.

Drugi deo prvog i veći deo drugog poluvremena, igralo se striktno čovek-čoveka. Portugal je za još jednu lestvicu podigao nivo agresivnosti i discipline, izlazili su i na Rodrija i na Pedrija, ali uvek spremni da osvoje drugu loptu nakon duge lopte na koju su Španci bili prinuđeni. Fudbaleri Španije su izbačeni iz svoje zone komfora, morali su dugim loptama da traže Orezebala i Olma, što naravno nije idealno rešenje. Međutim, onda je Luis De La Fuente napravio ključnu izmenu. Poslao je na teren Feran Toresa umesto Baene. Iako je i Baena većinu vremena proveo u levom poluprostoru, ulaskom Toresa su više opterećeni štoperi Portugala. Iako je ušao načelno na poziciju levog krila, najmanje vremena je proveo na tom delu terena, konstatno ulazeći i napadajući prostore iza i ispred štopera Portugala. I upravo tako je Španija postigla gol koji ih je odveo među osam najboljih. Nakon prekršaja na sredini terena, Feran Tores se pojavio u levom poluprostoru, naterao Rubena Diasa da krene za njim i tako ostavi nebranjeni prostor iza svojih leđa. Merino, koji je nešto ranije zamenio Olma, prepoznao je situaciju i napao taj prostor. Od Rodrija je lopta došla do Toresa koji ju je prosledio ka Merinu. Sam se našao fudbaler Arsenala ispred Košte i mirnim udarcem poslao Portugalce kući. Tipičan španski gol.

Španija je prošla u četvrtfinale i to je ono što će se pamtiti. Da bi se objedinila evropska i svetska titula, potrebno im je da dođu do još tri pobede. I Lamin Jamal. Ukoliko Španci dobiju najboljeg mladog igrača na svetu za završnicu, puni samopouzdanja posle velike pobede, neće biti čudo ako se ponovi 2008. i 2010. A ni to Evropsko prvenstvo 2028. godine nije daleko.