Halandov pad: Kako je gol-mašina stala usred sezone?

Onaj ko visoko leti, nisko pada. A takav pad je baš bolan i, u slučaju Erlinga Halanda, više nego primetan.

Tokom prve trećine ove sezone delovalo je da će oboriti sve rekorde u Engleskoj, koje većinom sam drži, a dominirao je i u Ligi šampiona, gde je postigao bar gol na prva četiri meča, i u dresu reprezentacije, gde je na sva četiri meča od početka sezone postigao bar po dva gola (protiv Moldavije je dao čak pet i imao dve asistencije).

Bile su to brojke koje su ga izbacile u prvi plan kada su u pitanju kandidati za Zlatnu loptu, čak i u sezoni gde ona obično ide nekome iz redova osvajača Svetskog prvenstva.

Pored njegovog imena 20. decembra su stajale sledeće brojke – u dresu reprezentacije Norveške: 13 golova i 2 asistencije u 5 mečeva. U Ligi šampiona: 6 golova na 6 mečeva. U Premijer ligi: 19 golova i 6 asistencija na 17 mečeva. Dakle, 38 golova i 8 asistencija na 28 mečeva u svim takmičenjima.

Tada, nedelju dana pred Boksing Dej i posle 17 odigranih kola, delovalo je već da će Haland biti ubedljivo najbolji strelac lige jer je Igor Tijago, drugi na listi, bio na 11 golova, odnosno 8 manje od njega. Prošlog vikenda je odigrano 30. kolo, a lista kaže: Haland – 22 gola; Tijago – 19 golova. Trka za Zlatnu kopačku engleskog elitnog ranga je potpuno otvorena, a deluje da Brazilac ima i psihološku prednost.

Kažemo psihološku jer Haland već skoro tri meseca nije onaj isti čovek, ili robot ako volite, kakav je bio i igra u kontraritmu. Samo tri postignuta gola, od čega su dva bila sa penala, na 13 utakmica u ligi, te dva na četiri meča u Ligi šampiona, su daleko ispod svakog standarda na koji je Viking navikao fudbalski svet.

Na početku sušnog perioda je bar obavljao lavovski deo posla u odbrani tokom svakog protivničkog perioda, potom je malo preuzeo posao kreatora, a u poslednje vreme na terenu izgleda depresivno, bledo, nemotivisano i potpuno van fokusa.

Sve to je rezultiralo time da, i pored toga što je postigao jedini Sitijev gol protiv Reala, u obe utakmice bude zamenjen iako su „građanima“ bili potrebni golovi. Od najvažnijeg igrača tima i jedinog pravog strelca spao je na to da ga Gvardiola vadi sa terena u najbitnijim trenucima.

Da se nešto promenilo sugeriše i statistika kada poredimo njegove partije do i nakon 17. kola. U prvom delu sezone, u 1460 odigranih minuta, Haland je postizao gol na svakih 77 minuta, a šutirao na svaka 22. Našao se u čak 32 velike šanse, što je za 12 više od prvog sledećeg napadača u ligi.

Od 18. kola, u 950 minuta, gol postiže na svakih 317 minuta, što predstavlja drastičan pad. Šut uputi u proseku na svakih 26 minuta, što nije toliko velika razlika, ali su to šutevi iz mnogo gorih pozicija nego u periodu pre toga, a to potvrđuje i podatak da je samo 9 došlo iz situacija koje Opta karakteriše kao velike šanse.

Dakle, dok se nekada u takvim prilikama nalazio na svakih 46 minuta, sada je to više nego udvostručeno na 105. Čak sedam napadača imalo je u tom periodu više izglednih šansi od Halanda, između ostalih i Lidsov Kalvert-Luin i Arokodare iz Vulvsa, te Šeško sa 300 minuta manje.

Odgovore na pitanje zašto je to tako mogli bismo da potražimo u povredama, pre svega, Dokua, a potom i Savinja, kao i u neobjašnjivo smanjenoj minutaži Šerkija, čime je poprilično smanjen broj upotrebljivih lopti koje 25-godišnji napadač dobija. Takođe, dolazak Semenja u januaru je malo izmenio i fizionomiju tima jer je i bivši igrač Bornmuta pretežno gol-igrač, a ne kreator, i traži loptu blizu gola.

Stoga, Haland se našao u pomalo izmenjenoj ulozi u kojoj je morao više da učestvuje u igri, ali i da sam preuzme kreatorske dužnosti. Tome u prilog ide podatak da je kreirao tri prilike više (12) u periodu posle Boksing deja, iako je odigrao 500 minuta manje od tada.

Iz tog razloga gotovo da uopšte nije ni zgazio u protivnički peterac od tada, a skoro da nije ni koristio svoje najveće oružje – šut glavom. Do tog 18. kola glavom je šutirao 22 puta, a posle toga u samo 4 navrata.

I umesto da čeka centaršuteve oko peterca, Erling svoju snagu troši na igru van šesnaesterca protivnika. Sve to je, izvesno, uzrok utiska da napadač „građana“ izgleda toliko izmoreno i izgubljeno na terenu. Ne pomaže ni to što klub i dalje nema pravu zamenu za njega jer Marmuš nije prava devetka, već neko ko je komforniji po krilu ili iza napadača.

Naravno, glavnog krivca za takav sled događaja treba najpre tražiti u Gvardioli jer nije uspeo da nađe način da Haland dobija lopte koje je dobijao pre i da ga pozicionira tamo gde je najopasniji.

Ipak, sada kada su i Doku i Savinjo ponovo na terenu, uz potencijalno više minuta za Šerkija, trebalo bi očekivati da Haland bar malo podseti na onog sebe sa početka sezone, osim u slučaju da nije potpuno sagoreo i izgubio samopouzdanje. Sitiju će svi oni, a posebno Erling, biti potrebni u svom najboljem izdanju ukoliko želi da trku za titulom Premijer lige učini zanimljivom do samog kraja.

Svakako, učinak koji je do sada ostvario ove takmičarske godine jeste nedostižni san za najveći broj napadača Liga petice, ali je velika šteta za tako upropašćenu potencijalno sezonu karijere koja je skoro sve do Nove godine obećavala možda i najbolju od strane nekog napadača još od onih Mesijevih i Ronaldovih koje su im donele Zlatne lopte.