Anatomija 17-mesečnog pakla: Šta se zapravo dogodilo sa Dejanom Kuluševskim?

Da li ste zaboravili na postojanje Dejana Kuluševskog? I da jeste, opravdano je jer nije bilo mnogo igrača u Premijer ligi čiji je oporavak trajao duže od njegovog. Koliko neverovatno, toliko i morbidno zvuči činjenica da je pokojni Diogo Žota šutnuo loptu na premijerligaškim terenima skorije nego Šveđanin makedonskog porekla.

Bilo je lepo videti tog riđokosog majstora prošlog vikenda u okviru 7. kola Premijer lige protiv Koventrija, najpre na klupi, a onda i u igri. Prošlo je tačno 526 dana od kako je 11. maja 2025. protiv Kristal Palasa doživeo povredu kolena prilikom sudara sa Markom Gejiem. Bilo je to vreme kada je na klupi Spursa i dalje sedeo Ange Postekoglu koji je tada posle meča izjavio da se verovatno radi samo o jačem udarcu.

https://twitter.com/SpursOfficial/status/2112552075661910354

Udarca je svakako bilo, ali daleko od bezazlenog. Sutradan se na kolenu pojavio veliki otok, pa su odrađene dodatne analize koje su pokazale frakturu na pateli, odnosno čašici – delu kolena koji je prilikom sprinta izložen silama koje su i više od puta veće od težine tela. Već par dana kasnije je operisan, a Australijanac grčkog porekla je, prenevši ono što su mu doktori rekli, obavestio javnost da Dejana čeka pauza od bar nekoliko meseci.

Ništa nije nagoveštavalo da će se nešto zakomplikovati jer je sve teklo po inicijalnom planu za njegov povratak na teren oko Nove godine, pogotovo kada je krajem novembra počeo sa laganim individualnim treninzima. Fudbaleri koji dožive ovu povredu uglavnom se vrate uobičajenim aktivnostima posle sedam meseci u proseku, a ovakvu su, između ostalih, imali Kefren Tiram u Juventusu, Kristijan Pićini u Valensiji i Martin Brajtvajt u Barseloni.

Ipak, ispostavilo se da nije u pitanju obična povreda patele, već je oštećena i hrskavica, što je ekstremno retka povreda u fudbalu. Sve to je ceo slučaj učinilo znatno složenijim i uslovilo sporiji oporavak jer hrskavica nije prokrvljena kao ostala tkiva i sporije zaceljuje.

Kako je početkom ove godine Kuluševski tokom procesa rehabilitacije i dalje osećao bol, doktori su se odlučili za dodatnu operaciju u martu. Ofanzivac iz Stokholma je tada na društvenim mrežama napisao: „Ušli s unutra i uklonili ono što nije trebalo da bude tu. Koleno je sada odlično.“

Ceo njegov oporavak je bio pomalo misteriozan i retko su iznošeni konkretni detalji. Koliko su ga navijači Totenhema jedva čekali na terenu jer se njihov tim žestoko borio za opstanak, toliko su ga iščekivali i Šveđani. I on sam je svakako silno želeo da se oporavi na vreme za Svetsko prvenstvo, ali je ubrzo po drugoj operaciji postalo jasno da će ga propustiti, što mu je posebno teško palo.

Leto je, umesto Mundijala, iskoristio za potpuni oporavak, pa je „na travu“ individualno izašao početkom avgusta, kada je konačno počeo da radi i sa loptom. Krajem osmog meseca su ga neki novi saigrači po prvi put videli, a stari su ga se podsetili kada se konačno pridružio timskim treninzima. I tada je ponovo imao manji problem koji ga je dodatno još par nedelja udaljio od povratka, pa je pravi osećaj utakmice 11 na 11 doživeo početkom oktobra kada su prvotimci Spursa igrali protiv akademaca.

Pred susret sedmog kola protiv Koventrija, posle 17 meseci tokom kojih su menadžeri „pevaca“ na svakoj konferenciji pre mečeva morali da spominju njegovo ime među igračima koji nisu spremni za predstojeću utakmicu, De Zerbi je imao tu čast da kaže – Dejan je spreman i u timu je.

Verovatno će Kuluševski pamtiti 19. oktobar 2026. kao dan ponovnog rođenja jer je konačno, posle svih peripetija, ušao sa klupe u 87. minutu uz gromoglasan aplauz sa tribina najnovijeg stadiona u ligi. Konačno je četvrti arbitar podigao tablu na kome je bio broj 21.

Čak je i sam njegov odlazak na zagrevanje bio propraćen ovacijama od strane navijača Totenhema, a kako i ne bi kada su se međusobno uželeli. Pomalo ga vide i kao spasioca tima koji ima problema sa stvaranjem šansi i postizanjem golova jer je, uz Medisona, bio glavni kreator tima pre povrede.

Međutim, ne treba mu odmah natovariti prevelika očekivanja na vrat, pogotovo jer će mu trebati dosta vremena da uđe u ritam i povrati osećaj i brzinu. Biće to težak i neizvestan put, a istraživanja su pokazala da čak 25% igrača sa ovakvom povredom nikada nisu dosegla stari nivo svojih performansi. Štaviše, već je neizvestan za londonski derbi protiv Čelsija i biće normalno da s vremena na vreme, usled opterećenja, propusti poneku utakmicu.

No, trebalo bi da je najgore iza njega i nadamo se da će 26-godišnji džindžer nastaviti tamo gde je stao pre godinu i po dana.