Ugušeni glas razuma

U Mančester junajtedu nikad nije dosadno, kao da gledate seriju sa dobrim klifhengerom na kraju svake epizode. A pošto ove sezone kamere beleže sva dešavanja iza kulisa za potrebe dokumentarca na platformi Amazon Prajm, izgleda da će ova sezona biti veoma zanimljiva svima osim njegovim navijačima.

Subjektivni osećaj je da sada već svake godine pročitamo podatak da se radi o najslabijem otvaranju sezone Junajteda decenijama unazad. Nije ni ova godina izuzetak i sva je prilika da će se sa Kerikom ponoviti sličan scenario kao sa još jednom igračkom legendom kluba sa Old Traforda, Oleom Gunarom Solšerom. I on je preuzeo klub usred sezone kao privremeno rešenje, stabilizovao ga, dobio dugoročni ugovor, a onda je sve krenulo po zlu.

Ruku na srce, mnogi bi kritikovali odluku da Keriku nije dat stalni posao jer je Junajted osvojio najviše bodova u ligi od trenutka kada je on preuzeo ekipu do kraja sezone. Ipak, umesto da ga uprava nagradi dovođenjem adekvatnih pojačanja, ona ga je totalno izneverila i bacila pod voz. Junajted je odradio veoma loš prelazni rok jer ga prosto nije završio, iako je bilo evidentno da fale defanzivci.

Postali su obrnuti Arsenal – dok „tobdžije“ dovode sve osim ofanzivaca, Junajted dovodi sve osim defanzivaca. Iako ni jedno, ni drugo nije idealno, kuća se jedino može graditi od temelja, a to je odbrana.

Ovaj tim je poslednjeg seniorskog štopera doveo 13. avgusta 2024, kada je stigao večito povređeni De Liht, dok su mesec dana ranije kupili talentovanog Lenija Jora. Ejden Heven jeste stigao nakon njih u januaru 2025, ali je on stigao iz mladog tima Arsenala, sa svega 10 minuta u seniorskom fudbalu, i tek je silom prilika ostao uz prvi tim. Što se tiče bekova, Mazraui je stigao istog dana u paketu sa De Lihtom, a na zimu 2025. je iz Lećea doveden Dorgu kome se već duže vreme ne veruje u odbrani, već u najvećem broju slučaja igra na krilu. Pre njih, kupovali su Malasiju, Aleksa Teljesa, Van-Bisaku, Daloa, Darmiana i – daleke 2014. – Šoa.

Na papiru, danas imaju po dva rešenja na obe strane odbrane i petoricu štopera. U realnosti – nemaju ništa. Šo i Dalo u 2026. bi u ozbiljnim klubovima mogli da budu maksimalno rezervne opcije, ali su na Old Trafordu starteri, dok kada bi neko spojio najveće kvalitete svih raspoloživih štopera, jedva da bi se dobio jedan svetske klase. Zato i ne čudi što je Junajted ove sezone samo jednom sačuvao mrežu u svim takmičenjima, i to protiv slabašnog Sabaha u Ligi šampiona.

Uzimajući sve ovo u obzir, trebalo bi imati više tolerancije i razumevanja za Kerika. Ipak, od odlaska Aleksa Fergusona, mediji i fudbalska javnost obično stavljaju menadžere u prvi plan, pa pritisak uperen ka nekadašnjem vezisti konstantno raste, iako nije najveći krivac.

Možda je Pep Gvardiola od svojih bivših igrača i asistenata stvorio najbolje menadžere sveta, ali je Ferguson stvorio najpričljivije stručne konsultante. Međutim, oni govore o svemu i analiziraju Mančester junajted naširoko, ali gotovo nikad ne spomenu glavni problem – vrhušku kluba.

Pa kada već oni neće da pljuju u bunar iz koga su nekad pili vodu, našao se neko – Argentinac, naravno – ko hoće, iako on i dalje pije vodu odatle. Prosto, dosta je bilo i Lisandru Martinezu i njegovim saigračima da se prst konstantno upire samo na njih i trenera kome veruju. Zato je, mimo šablona, umesto tihe podrške, odlučio je da javno istupi i izrekne neke istine.

„Večeras je lako reći da je do trenera i do igrača, ali moramo da vidimo i druge delove kluba“, govorio je Martinez nakon poraza od Atletiko Madrida pokazujući prstom nagore. „Baš loše, baš loše. Moram mnogo da se suzdržavam, ali ovo je ponekad odraz kakvo je stanje u klubu trenutno. Očekujem više investiranja u tim. Očekjem više od našeg tehničkog direktora (Džejsona Vilkoksa). Iskreno, mi igrači moramo da radimo više, ali je takođe važno da napraviš jak tim koji će biti spreman za ovakve večeri. Prošle sezone smo uradili sve, stvorili smo bazu da se stvori odličan tim.“

Poentirao je sa „Nastavljamo da menjamo, menjamo i menjamo menadžere, ali šta je sa drugim delovima? Ne mogu reći više od ovoga.“ I rekao je i više nego dovoljno. Ipak, umesto da njegove reči budu motiv ostalim saigračima da se ujedine u odbrani, pre svih, sebe, a onda i menadžera, iskra je ubrzo ugašena.

Što je najgore, prvi ju je zgazio upravo čovek u čiju je odbranu stao – Majkl Kerik. Još u Madridu na konferenciji, menadžer „crvenih đavola“ je na pitanje novinara o Lićinoj izjavi rekao da se radi samo o povišenim emocijama nakon poraza. Iako će baš Kerik najviše ispaštati zbog poteza uprave, pridružio se ostatku nekadašnjih saigrača koji su sada za mikrofonima, a koji ćute na očajno vođenje kluba. Bio je to sigurno poprilično demotivišući i neočekivan odgovor za Martineza.

Umesto širenja bunta, ubrzo se izvinio na društvenim mrežama, shvativši da ne može da spasi one koji ni ne žele da budu spaseni.

Za razliku od dovođenja pojačanja na deficitarnim pozicijama, Vilkoks i Berada (inače ljudi koji su do skoro radili u Sitijevom sistemu) su bili poprilično brzi u izricanju finansijske kazne za Martineza. Neki bi ga ozbiljniji klub možda i suspendovao, ali je pomenuti dvojac svestan da nema taj luksuz da ostane bez još jednog defanzivca ako baš ne mora. Zato će biti u konkurenciji za meč protiv Lidsa, a ovaj incident je, kako Kerik reče, iza njih.

I tako, gašenjem Martinezovog glasa, nastaviće se glasno ćutanje na očigledne probleme Junajteda. „Đavoli“ će razloge za svoje neuspehe tražiti u svemu i svačemu, u poslednje vreme najviše u svojim bučnim komšijama, iako su krivci u njihovom dvorištu.

Možda je, zapravo, najbolji opis transfer politike ovog kluba dao jedan njihov navijač na Tviteru – uz sliku Džejsona Vilkoksa u svom Lend Rover Defenderu napisao je: „Kupio je jednog i sebi, a klubu u kojem radi nije“.