Iliman i njegov crni oblak

Fudbalska priča Ilimana Endiaja je, reklo bi se, još jedna od onih inspirativnih o neodustajanju od svojih snova i cilja. Rođen u Ruanu, kao plod ljubavi Senegalca i Francuskinje, prvih desetak godina živeo je u Normandiji, gde je i počeo da trenira fudbal. Ubrzo je postao član akademije Marseja, a potom sa 11 samoinicijativno otišao kod očeve familije u Senegal, iako obično biva obrnuto – da ljudi odatle prelaze u Francusku.

Nakon što je iskusio šta je želeo u Africi, gde je sa fudbalom nastavio u akademiji Dakar Sakre-Kura, preselio se u Englesku pošto je njegov otac tamo našao posao. Na Ostrvu je kucao na vrata mnogih akademija, ali su ona u Čelsiju, Totenhemu, Kristal Palasu, Sautemptonu i Redingu ostala zatvorena. Endiaju senioru su čak govorili kako njegov sin nikada neće postati profesionalni fudbaler.

Na kraju je, umesto akademijama velikih klubova, morao da se zadovolji niželigašem Boram Vudom. Otac, pogođen silnim odbijanjem, bio je još rešeniji da mu pomogne. I sam nekada amaterski fudbaler u Senegalu, a a u to vreme koreograf, radio je sa njim svakodnevno. I mic po mic, Iliman je naučio da pleše, ali po terenu. Postao je i deo Rajsing Bolersa, fudbalsko-medijskog projekta koji svake godine bira anonimne igrače za koje smatra da zaslužuju mesto u profesionalnim klubovima. Upravo zahvaljujući tome ga je leta 2019, kada je imao već 19 godina, spazio i pokupio Šefild junajted.

From Rising Ballers to The Premier League 🏆 | Iliman Ndiaye Watch on YouTube

Počeci nisu bili laki, slali su ga i na pozajmicu u šestoligaša Hajd junajted, i trebalo mu je godinu i po pre debija za seniorski tim Šefilda. Tada su “oštrice” bile u Premijer ligi, ali kada su se spustile u Čempionšip, počela je Ilimanova dominacija. U sezoni 2022/23 je bio najzaslužniji za povratak kluba u elitni rang, ali je umesto zova Premijer lige odabrao poziv kluba za koji navija – Marseja. Odigrao je jednu sezonu u Francuskoj, a onda se ponovo vratio na Ostrvo, ovaj put u Everton. Dve sezone je bio jedan od najboljih igrača “karamela” pre nego što ga je ovog leta za 70 miliona evra doveo Mančester siti.

Reklo bi se da je Iliman igrač koga bi svaki klub poželeo – saigrači ga obožavaju jer je uvek nasmejan i skroman, a tek na terenu… Sa loptom može sve, postao je jedan od najboljih driblera sveta (ne zovu ga tek tako Skiliman), ima brzinu, dobar šut i, ono što je jednako važno, veoma je požrtvovan u odbrani. Videlo se to najbolje na Old Trafordu kada ga je Mareska uveo dok je Siti igrao sa igračem manje, a on postao jedan od heroja pobede pošto je bio sjajan u oba pravca.

Ali mračna strana Endiaja jeste ta da gde god je u seniorskoj karijeri igrao, taj klub se suočio sa kaznama, mada ne striktno dok je on bio njegov deo.

Čitali ste ovde već o Raselu Martinu koji uništi svaki klub u koji ode, doduše na terenu. Iliman na travnatoj podlozi i te kako pomaže svojim timovima, ali van njega kao da donosi neki crni oblak koji se nadvije nad administrativnim prostorijama klubova, pa čak i reprezentacije.

Šefild junajtedu je, pola godine nakon što je Endiaj napustio svoj prvi profesionalni klub, aprila 2024. godine EFL izrekao kaznu zbog koje je narednu sezonu u Čempionšipu morao da počne sa dva oduzeta boda (i još dva uslovno). Morali su da plate i oko 310.000 funti, a razlog je bio kontinuirano kašnjenje sa isplatama drugim klubovima od blizu dve godine.

Problem Olimpika iz Marseja, čiji je akademac postao sa 11 godina, počeo je još 2019. kada je prekršio pravila finansijskog fer-pleja trošeći više novca nego što je prihodovao. Umesto žestokih kazni, UEFA je ponudila višegodišnji sporazum za finansijsku sanaciju i stavila ga pod poseban nadzor. Međutim, već 2020. je Marsej prekršio taj sporazum, pa mu je UEFA izrekla kaznu od tri miliona evra, te pritom uskratila 15% prihoda od njenih takmičenja i smanjila broj igrača koje Olimpik može da prijavi za Ligu šampiona.

Ali to nije bio kraj mukama za francuski klub. U trenutku kada je Endiaj stigao u Marsej, bilo je to leta 2023, klub je i dalje bio pod monitoringom UEFA-e, a u novembru iste godine je počela da ih nadgleda i Nacionalna direkcija za kontrolu upravljanja. Kako su iz evropske kuće fudbala nedavno zaključili da Marsej ponovo ne ispunjava finansijske ciljeve, klub je kažnjen sa ukupno 10 miliona evra — šest miliona zbog neispunjavanja cilja vezanog za fudbalsku zaradu i još četiri miliona zbog prekoračenja dozvoljenog udela troškova ekipe. Uz to su uvedena ograničenja pri registraciji novih igrača za UEFA takmičenja, kao i uslovno izbacivanje iz narednog UEFA takmičenja za koje se kvalifikuje ako ponovo ne ispuni cilj.

Sledeći je na redu bio Everton u koji je, doduše, stigao 3. jula 2024. kada su klubu iz Liverpula već oduzeli bodove. Najpre su ostali bez 10 bodova u novembru 2023, potom je ta kazna žalbom smanjena na šest, a nepuna dva meseca pre Ilimanovog dolaska – izvesno u trenutku dok je Everton pregovarao sa Olimpikom – oduzeta su mu još dva boda zbog drugog po redu kršenja pravila o profitu i održivosti.

I za kraj, bar kada je o klubovima reč, Endiaj je minulog leta prešao u Mančester siti, a samo mesec dana kasnije odjeknula je kao bomba vest da ih je nezavisna komisija Premijer lige proglasila krivim za 114 tačaka optužnice vezanih za prikrivanje pravih prihoda kluba i isplaćivanja zarade igračima “ispod stola”. Ukoliko Sitijev protivnapad ne bude uspešan, razmere kazne bi mogle biti epske.

Ali to nije sve kada je u pitanju baksuzluk 26-godišnjeg krila, pošto se on preneo i na reprezentativni nivo. Januara ove godine u finalu Afričkog kupa nacija igrali su Senegal i Maroko, kada se u završnici meča, pri rezultatu 0:0, Endiajeva ekipa povukla sa terena zbog spornog penala za domaćina. Ipak, posle nekih 15 minuta su se vratili na teren, Eduar Mendi je odbranio penal Brahima Dijaza, a onda je u produžecima Pape Gej pogodio za konačnih 1:0, čime je Senegal podigao pehar.

Ishod sa terena prepravila je dva meseca kasnije žalbena komisija afričke fudbalske federacije, pa je napuštanje terena igrača Senegala teretila kao predaju, dodelila Maroku pobedu sa automatskih 3:0 i proglasila ga za zvaničnog šampiona Afrike.

Nekada je zaista teško poverovati šta se sve izdešavalo Endiaju od 2019. godine pa sve do danas. Možda ona majica koju je Mario Baloteli nosio ispod dresa u jednom od mančesterskih derbija na kojoj je pisalo “Zašto uvek ja?” više pristaje Senegalcu.

Nedavno je izjavio da njegova priča sa Marsejom nije završena. Znajući šta donosi sa sobom, možda bi za njih bilo dobro da mu kažu “Neka, dovoljno si uradio za nas”.