On ima samo jednu nesreću – uništi sve što dotakne

Ima Prljavo kazalište onu jednu tešku – mada su njima skoro sve takve, ali ova posebno – koja kaže „ja imam samo jednu nesreću – uništim sve što dotaknem“. Ona je himna svih samosvesnih baksuza, svih onih koji zaje*u sve do čega im je stalo jer izgore u prevelikoj želji il’ šta već... Samosvesnih, kažem, jer bitno je praviti razliku između onih koji imaju dovoljnu svest o sebi, svojim emocijama i svom uticaju na druge i onih do čijeg srca nikakva (auto)destrukcija ne doseže.

Ova bi pesma mogla biti i himna Rasela Martina – znate ga sigurno ili ćete ga se prisetiti ili, na kraju krajeva, sada upoznati – jer on ima baš tu istu nesreću. Dobro, nadamo se da nije tako i van fudbalskog života, ali mu u onome do čega mu je najviše stalo, trenerskom poslu, baš i ne ide. I možda zbog njega niko ne bi ni plakao, možda stvarno suza nije vredan, ali njegovo bivstvovanje u klubovima bitno utiče na navijače istih i reklo bi se da nije mali broj onih koji zbog njega plaču.

Tokom igračkih dana bio je štoper i desni bek, a na sebi nosi epolete na kojima piše kapiten i legenda Noriča sa preko 300 nastupa za „kanarince“. Iako je rođen u Brajtonu, preko oca je imao pravo da nastupa za Škotsku, što je i bio slučaj. Sakupio je 29 nastupa, ali je završio karijeru pre najvećih uspeha ove reprezentacije.

Prelazak iz igračkih u trenerske vode bio je brz i lak jer je za Milton Kinz Donse bio trener-igrač. Bila su to vremena oko korone, vremena kada se Ostrvom, poput virusa, širio i gvardiolizam i bitnost poseda lopte i pasova, čime se Martin zarazio toliko da su na kraju sezone 2020/21 samo Mančester siti i Barselona imali veći prosečan posed lopte od trećeligaša. Bilo je to dovoljno da dospe u žižu javnosti, pa iako taj stil nije bio plodonosan za klub jer nije izborena promocija u viši rang, on jeste prešao u Čempionšip, tačnije u Svonzi.

Sa „labudovima“ je bila slična priča – isti stil, ali tek stabilna sredina. Ipak, potencijal je nekada bitniji od realnosti, pa ga je na osnovu toga i sa ciljem da ih ekspresno vrati u Premijer ligu pokupio Sautempton. Već na debiju protiv Venzdeja je oborio rekord Čempionšipa pošto su njegovi igrači za samo jedno poluvreme razmenili nestvarnih 477 dodavanja. Postavio je i rekord kluba sa 25 utakmica bez poraza i kroz plej-of uveo „svece“ u Premijer ligu na kraju iste sezone. Bio je to konačno neki opipljivi rezultat u njegovoj menadžerskoj karijeri.

No, u Premijer ligi nije dugo potrajao – nakon 16 kola i samo jedne pobede dobio je otkaz. Nije želeo ni među elitom da odstupi od svog stila, poseda, dodavanja i ulazaka u igru iz odbrane, čak iako je bilo jasno da njegovi fudbaleri nemaju kvalitet da to iznesu. Bio je prozvan čovekom koji nema plan B i rezervnu taktiku, etiketiran kao neprilagodljiv, a od usta do usta i tastature do interneta počelo je da se širi ona čuvena fraza „trenerska prevara“.

Prošlog leta, priliku za fudbalski azil i tiše mesto van centra zbivanja gde bi mogao da opovrgne sve što mu se stavlja na teret ponudio mu je škotski velikan Rendžers. Prihvatio je poziv, verovatno vođen mišlju da će mu treniranje jednog od dva najdominantnija kluba u slabijoj ligi pomoći da povrati samopouzdanje.

Ali ne lezi, vraže. Ono što je trebalo da mu bude verovatno najlakši posao u karijeri pretvorilo se u njegovu najveću bruku. Najpre nije uspeo da uvede „policajce“ u Ligu šampiona, loše je počeo i u domaćem šampionatu, a čak i ono što ga je krasilo – dobar odnos sa igračima – u Glazgovu nije došlo do izražaja, već je ubrzo nekoliko fudbalera otvoreno pokazalo nezadovoljstvo. Loša atmosfera je samo rasla, pa je petog oktobra prošle godine, u trenutku kada je Rendžers bio osmi na tabeli, razrešen dužnosti. Potrajao je samo 123 dana i 17 utakmica na kojima je ostvareno samo pet pobeda. Na taj način se upisao u istoriju kluba postavši trener sa najkraćim stažom na Ajbroksu.

A onda je ovog leta usledio savršen spoj: Rasel Martin i Lester – dve epopeje o strmoglavom padu donedavno respektabilnih imena. Dva baksuza koja umesto da krenu ka vrhu, nimalo iznenađujuće, sada zajedno probijaju dno i takmiče se ko će koga više uništiti. Šampion Premijer lige od pre 10 godina trenutno je 18. na tabeli treće lige sa samo pet bodova posle pet kola.

Lester je, očekivano, tim sa ubedljivo najvećim posedom lopte u Ligi 1, ali je problem što Martin ne ume da usmeri svoje fudbalere šta da rade sa tim posedom pošto je njegova ekipa postigla samo četiri gola, što je drugi najlošiji učinak među trećeligašima. Nakon sramotnog poraza od 4:0 na King Paueru protiv Oksford junajteda prošlog vikenda, navijači nisu više mogli da ćute. Osim zvižduka, čulo se i ono kultno „dobijaš otkaz ujutru“, kao i ponižavajuće „tvoj fudbal je sr*nje“.

Najgore je što on nema da im ponudi argumente da nije tako. Štaviše, računajući period u Sautemptonu i Rendžersu, od maja 2024. njegovi timovi su ostvarili samo tri pobede na 28 ligaških mečeva – po jednu svaki. Pritisak na njega raste, ali problem za upravu „lisica“ predstavlja to što su se zarobili trogodišnjim ugovorom sa njim, pa bi 40-godišnjem menadžeru morali da isplate popriličnu sumu novca, a nisu baš u finansijskoj situaciji za tako nešto. Iako bi novi otkaz bio još jedan udarac na njegovu reputaciju, barem sve to lakše podnosi uz kompenzaciju od preko 12 miliona funti, koliko je dobio u prethodne dve godine.

Ipak, teško je ne napraviti paralelu između njega i Vensana Kompanija. Fudbalski principi su im slični, ili su bar nekada bili dok Belgijanac nije dobio priliku da ih modifikuje u Minhenu. Slične su i rezultate napravili u Čempionšipu sa sličnim, dominantnim klubovima i od svog stila nisu želeli da odstupe ni u Premijer ligi. Obojica su od strane medija bili označeni kao taktički naivci i isticala se njihova tvrdoglavost i neiskustvo. Samo, Kompanija poslodavci nisu otpustili ni kada je bilo jasno da idu direktno ka ispadanju, dok su se čelnici Sautemptona Martinu zahvalili negde pre polusezone.

Kompani je završio u Bajernu među igračima koji su sposobni da igraju fudbal koji on zahteva i sada se smatra jednim od najboljih trenera na svetu. Martin je morao nazad među tehnički nenadarene fudbalere, a onda nastavio da tone sve niže i niže.

Ali Kompani je Kompani – višestruki šampion Premijer lige sa Mančester sitijem. A Martin? Martin je višestruki „ispadač“ iz iste sa Noričem. I možda stvarno jeste tol’ko loš k’o što kruže glasine. Bilo bi nepravedno nastaviti stihove i reći da je kasno da se sada menja, jer mu je tek 40. Samo što je prvo potrebno da shvati da ono što radi više nije dobro i da se od potencijala, koji neosporno poseduje, ne živi. Bar ne dugo. Ovako, nastavlja da uništava i sebe i sve što dotakne.