Premijer ligom se od 19. februra kotrlja nova lopta. Ali igrači jednog tima i dalje njome nisu zatresli mrežu. Nalazimo se blizu sredine četvrtog meseca u godini. Ali navijači jednog tima na svom stadionu i dalje nisu proslavili niti jedan jedini gol. U poslednjih 16 ligaških mečeva, jedan tim je doživeo 15 poraza, presečenih pre 8 kola pobedom protiv, ne čudi, Totenhema. U ligi u kojoj postoji Sautempton, koji će uskoro verovatno i zvanično postati najgori tim koji je ikada igrao Premijer ligu, jedan tim je, po opštem utisku, uspeo da na terenu deluje gore od najgorih. Taj tim je Lester.

Premotajmo vreme malo unazad. Period je kraj oktobra. Mančester junajted posle 9 kola ima samo tri pobede i nalazi se na 14. mestu u ligi, a 21. u Ligi Evrope sa sva tri remija. Erik ten Hag sa nekoliko meseci zakašnjenja konačno dobija otkaz. Čelnici Junajteda užurbano rade na dovođenju Rubena Amorima, a do njegovog imenovanja, na četiri utakmice stvari pegla legenda kluba i dotadašnji Erikov pomoćnik Rud van Nistelroj. Ostvaruje tri pobede u tri različita takmičenja i remizira u ligi sa Čelsijem koji dotad ima sjajnu sezonu. Dve od te tri pobede Junajteda su protiv Lestera – prvo u liga kupu od 5:2, a onda desetak dana kasnije i u ligi od 3:0. Kako se čeka samo zvanična promocija Amorima koji ne želi Ruda u svom stručnom štabu, impresionirani njegovim dvostrukim ponižavanjem njihovog kluba, čelnici Lestera dogovaraju njegov dolazak u klub i otpuštaju Stiva Kupera.

Počinje decembar, na prvoj zvaničnoj utakmici sa novim trenerom, Lester slavi sa 3:1 protiv Vest Hema. Osmi je decembar, domaća publika dobro pamti ovaj datum. U toku je 15. kolo, 85. minut meča, Lester na svom King Paueru ima dva gola zaostatka protiv Brajtona. Do kraja utakmice Vardi i Rid donose izjednačenje, Lester osvaja četiri boda u dve nimalo lake utakmice, a svi misle da je klub napravio sjajan potez postavljanjem Holanđanina za menadžera. Čak iako je to značilo otkaz Kuperu koji je u tom trenutku sa njima bio na solidnom 16. mestu sa 10 bodova i samo jednom utakmicom u sezoni na kojoj nisu postiglu gol, baš protiv Junajteda. 

Sledeće, 16. kolo je, Lester je deklasiran sa 4:0 na gostovanju Njukaslu. Dobro, ništa strašno, to je jedno od najtežih gostovanja u ligi, tu se ne traže bodovi. U sledećem kolu na King Pauer dolazi Vulverhempton koji je u prethodnom kolu na svom terenu izgubio od Ipsviča, ima samo 9 bodova i nalazi se ispod „lisica“ na tabeli. Ali „vukovi“ slave sa 3:0! Bez panike, iako sledi težak raspored, uzeće se valjda neki bod. Sada je 26. januar, 23. kolo, a od remija sa Brajtonom prošlo je 7 kola i 7 poraza, gostuje se Totenhemu. Reklo bi se pravo vreme za vađenje, u DNK Totenhema je da izgubi takav meč. I stvarno je tako bilo, 1:2! Super, poslužiće ova pobeda za dizanje morala i kao temelj za nove dobre rezultate.

O neće, o kako samo neće! Prošlo je 8 kola od tada i Lester ne da je u svakom poražen, već nije postigao ni gol! Pretposlednji su na tabeli sa 15 bodova od prvog iznad crte, Vulverhemptona. Navijačima, a posebno predsedniku kluba Ajavatu Srivadanaprabi, izvršnoj direktorki Suzan Vilan i direktoru fudbalskih operacija Džonu Radkinu odavno je postalo jasno da možda i nisu napravili tako dobar potez kada su uručili otkaz čoveku koji je sa ovim timom bio koliko-toliko konkurentan i držao ga, mimo svih očekivanja, iznad zone ispadanja. 

Ali Lester, muškarac koji i dalje tu i tamo ima neko ime na osnovu iznenadne slave iz 2016, želeo je mladu, atraktivnu, neiskusnu devojku u liku Ruda van Nistelroja koja mu je u baru uputila dva neodoljiva pogleda, iako kod kuće ima ne tako zgodnu, ne tako mladu, ali sigurnu, porodičnu ženu, Stiva Kupera. A ko želi veće, izgubi iz vreće.

Nije više tako čudno da Lester srlja iz greške u grešku. Od kada je Višaj Srivadanapraba, čovek koji je klub doveo do najveće bajke u istoriji fudbala u vidu titule Premijer lige 2016, poginuo dve i po godine kasnije u padu helikoptera na parkingu svog dragog stadiona, stiče se utisak da njegov sin nije dorastao funkciji koju je nasledio. Ništa manje odgovorni nisu ni Vilanova i Radkin, iako su oni tu više od 11 godina i bili su deo nestvarnog uspeha. Sada su deo i, verovatno, najveći uzrok nestvarnog pada. Dotadašnji cenjeni Lesterov model rada kada se kupuje po nekoliko talentovanih fudbalera za male pare, a za velike proda po jedan, eventualno dva završna proizvoda, već nekoliko godina je u kvaru i verovatno nikada više neće ni proraditi. Počeli su odavno da greše pri dovođenju igrača i pritom im davali velike plate, lošim igrama gubili su na vrednosti, pa su mnogi klub napustili besplatno, što su bili nenadoknadivi gubici. Na svu tu muku, u sezonama 2019/20 i 20/21 istovetno u poslednja 2 kola ispustili plasman u Ligu šampiona i priliku da na taj način zarade velike svote.

Istini za volju, od svih klubova Premijer lige, korona je najviše uticala baš na njih jer se King Pauer, kompanija porodice Srivadanapraba koja je glavni sponzor kluba, bavi turizmom i pretrpela je ogromne gubitke pošto je njihova zarada u to vreme spala sa 2.3 milijarde na 448 miliona funti. Svi ti gubici i pogrešne odluke doveli su Lester do ispadanja iz lige samo 7 godina nakon osvajanja iste. Retka dobra odluka u tom trenutku bila je postavljanje nekadašnjeg trenera mladog tima Sitija i Pepovog pomoćnika, Enca Mareske, koji ih je manje-više dominantno odmah vratio u najviši rang uz prepoznatljiv stil. Ali taj stil je u svom klubu želeo i novi vlasnik Čelsija, a Mareska nije mogao da odoli tom pozivu. Uz to su nekako uspeli da izbegnu oduzimanje bodova po povratku zbog finansijskih gubitaka i neodrživog razvoja. Ali je ta nezavidna situacija uticala na to da ne mogu previše da se pojačaju pred izazove u Premijer ligi. To je bilo neophodno ponajviše u odbrani, što se i dokazuje iz kola u kolo jer zbog Fasa, Džastina i kolega inače dobri protivnički ofanzivci izgledaju kao Tijeri Anri iz najboljih dana, a za celu sezonu gol nisu primili jedino od Bornmuta na svom terenu u 7. kolu.

Da ne mogu da vežu dva dobra poteza, čelnici Lestera su dokazali postavljanjem Kupera za menadžera, čoveka koji fudbal vidi na dijametralno suprotan način od Mareske. Umesto postavljanja stručnjaka koji bi nastavio stil sa velikim posedom lopte koji im je doneo promociju i na koji su igrači navikli, odlučili su se za menadžera sa premijerligaškim iskustvom koji ne želi posed već čvrstu odbranu i igru iz tranzicije. To je legitimno, igrači koje Lester ima nisu preterano kvalitetni i ne bi mogli da stil iz Čempionšipa preslikaju na najjaču ligu na svetu. I to je radilo, delovalo je da će moći i da opstanu, ali se onda desio otkaz Ten Haga, pojavio se Van Nistelroj i sve je otišlo u Honduras. 

Ostaće, zaista, za izučavanje kako ekipa Ruda van Nistelroja, jednog od najboljih napadača i strelaca svoje generacije, nije u stanju da postigne gol. Uspeo je da jednom Džejmiju Vardiju uništi motivaciju i skresa krila koja su mu dali popijeni hektolitri energetskog pića. Da, povređen je talentovani Fatau, ali ekipa koja osim Vardija ima i sjajne mlade nade poput Buonanotea, El Kanusa, Mavididija i prekaljena premijerligaška krila Džordana Ajua i De-Kordovu Rida, ne bi trebalo da se toliko muči pred protivničkim golom, a mnogima od njih i ne daje šansu. Od kada se Rud nalazi na klupi „lisica“, i taj Sautempton, kome ostaje 7 kola da osvoji dva boda i time ne izjednači najgori bodovni saldo jednog kluba u Premijer ligi, je postigao 13 golova, naspram Lesterovih mizernih 9. Usput su promenili dva trenera od kada je Lester poslednji put zatresao mrežu na svom terenu. Zanimljivo je da se otpuštanje Van Nistelroja, i pored užasnih rezultata, nikada nije ni spominjao. Očigledno su čelnici Lestera odlučili da, kao što kapetan tone sa svojim brodom, potonu sa svojom greškom.

Iako je Van Nistelroj imao prethodno samostalni posao u Holandiji, gde je sa PSVom bio drugi u ligi i osvojio kup, očigledno i dalje nije naučio kako da izvadi situaciju kada stvari ne idu kako treba i kada ne vodi ekipu koja nije jedna od najdominantnijih u zemlji. Odavno su počele svađe sa igračima, posle poraza od Fulama je čak pred svima izdvojio i kritikovao ponajboljeg igrača Fakunda Buonanotea, koji je na pozajmici iz Brajtona. Štoperu Okoliju je zamerao da koristi loše kopačke i da se zbog njih previše kliza. Vezista Hari Vinks je izbačen iz tima jer ne želi da jednu noć nedeljno provodi u karantinu. Uzimajući sve to u obzir, šanse su minimalne da Rud ostane na toj poziciji nakon završetka sezone.

Neki od igrača, pre svega defanzivnih, možda zaista nemaju kvalitet za Premijer ligu, ali je Kuper na početku sezone pokazao da nekako i sa njima mogu da se osvajaju poeni. Da i ne govorimo o tome kako bi eksperti za opstanak, poput Sema Olardajsa ili Šona Dajša, postavili ovu ekipu i sa takvim Džastinom, Fasom, Vestergorom, Koudijem i Kristiansenom napravili bedem. Dolazi se do zaključka da bi Lester, da nije išao iz greške u grešku sa izborom trenera, mogao ozbiljnije da se pobije za opstanak.

Ovako, za dva kola će i zvanično postati putnik u Čempionšip, što za sobom donosi neizvesnost oko budućnosti kluba jer tek sada osim El Kanusa nemaju igrače sa prodajnim kapacitetom. Ipak, ako je prvo ispadanje bilo šokantno, dobra strana ovog drugog će biti prilika da se oslobode loših igrača sa velikim platama, potpuno resetuju i krenu iznova. Da li će u tome uspeti ostaje da se vidi ili će nastaviti koracima još jednog bivšeg šampiona Premijer lige, Blekburna, koji već 15 godina baulja mračnim hodnicima izazovnog Čempionšipa i ne uspeva da se vrati u istu. 

Dvanaesti je april, Lester sada gostuje timu protiv kog je poslednji put postigao gol na svom stadionu u ligi ove sezone i koji ima dva zdrava defanzivca za meč. Protiv tog tima su započeli jedan crni niz, sada mogu prekinuti drugi. Od Brajtona do Brajtona. Sad ili nikad!