Dedin ponos, tatin borac, Pepova slabost i vezista u duši

Svi se svetski i domaći sportski mediji sada utrkuju ko će zadati što žešći udarac Mančester sitiju i dehumanizovati svakog ko ima bilo kakve veze sa klubom. Navikli smo već i da se u fudbalskoj javnosti reč „veštački“ više koristi uz Siti nego uz inteligenciju koja nas je prethodnih godina preplavila. Ali dok čekamo krajnji ishod procesa između Premijer lige i Sitija, vredi podsetiti da u tom „veštačkom“ klubu ima i mnogo toga dobrog i ljudskog, te da nije kupili baš sve i svakog.

Štaviše, njegova akademija se etablirala kao jedna od najboljih u Engleskoj i svake sezone donosi na desetine miliona evra prihoda od igrača koji svoje mesto nisu pronašli na Etihadu. Oni koji tu ostanu imaju poseban tretman među navijačima jer mnogi od njih i sami navijaju za Siti od malih nogu. Najsvetliji primer je svakako Foden, u poslednjih godinu i po je sjajan O’Rajli, a između njih je član seniorskog tima postao i Riko Luis.

Luis nije napunio još ni pet godina kada mu je ljubav prema Sitiju preneo njegov deda Dejv, nekadašnji basista kultnog benda Oejzis koji su osnovala braća Galager, najpoznatiji navijači tima sa Etihada. Teško da je bilo srećnijih ljudi na svetu od Dejva 2. novembra 2022. kada je Riko na svom prvom startu postao najmlađi strelac u Ligi šampiona u Sitijevoj istoriji. Imao je 17 godina i 346 dana kada je pogodio protiv Sevilje na Etihadu.

Britanska štampa je sutradan svoje naslovnice napunila njegovom slikom i naslovima o novoj zvezdi koja je rođena, a od čega benefite ne bi imao samo Siti, već i reprezentacija Engleske. Legenda kaže da je ponosni otac Rik imao problema sa policijom tog dana jer je pokupovao novine u vrednosti od 45 funti, što je radnici u Tesku bilo sumnjivo, pa je pozvala organe reda.

Dobro je da se sve završilo mirno i bez eskalacije jer bi Rik, bivši britanski šampion u tajlandskom boksu (muaj taj), i te kako imao šta da ponudi. Prestao je da se aktivno bori kada se Riko rodio krajem 2004. i otvorio svoj klub u kojem je, između ostalih, trenirao i svog sina. Već sa tri godine imao je svoju prvu borbu i godinama bio veoma uspešan, ali je u osmoj godini, kada je dobio poziv Sitijeve akademije, morao da preseče između boksa i fudbala.

Odluka nije bila laka, ali je, očigledno, bila prava jer je već dosegao visine koje veoma mali procenat dece koji se bave fudbalom ikada dosegnu. Gvardiola ga je 2022. prvi put poveo na turneju sa seniorima i to na preporuku asistenta Karlosa Visensa koji mu je rekao da obrati pažnju na „jednog malog sa kosom“.

Od tada je stalni član prvog tima i uvek je bio tu da popuni kada zatreba na obe bekovske strane i ponekad u sredini, ali nikada nije u potpunosti prigrabio mesto startera. Najviše minuta imao je u onoj Sitijevoj košmarnoj sezoni bez Rodrija i tada su sve njegove defanzivne mane izašle na videlo. Postalo je jasno da kao bek neće uspeti u elitnom fudbalu.

Realno, ne poseduje ništa što je potrebno na ovoj poziciji – ni veliku brzinu, ni visinu, pa čak ni snagu, iako je nekada trenirao boks. Sve ono što ima Niko O’Rajli, inače takođe vezista po vokaciji, to Riko nema. Preveliki je broj golova koji je Siti primio na isti šablon preko njega kada igrač uputi oštru loptu kroz šesnaesterac, a Luis zbog svoje konstitucije, pa i slabog postavljanja, ne može da je stigne.

Verovatno je i njemu i trenerima jasno da promeni poziciju na terenu i prebaci se u vezni red. Njegova konstitucija od samo 170 centimetara ga čini pogodnijim za vezistu, i to najpre u formaciji u kojoj bi kao osmica ulazio u poluprostor, u one džepove između sredine i boka. Tako mali se lako provuče kroz svaku gužvu, a ima i odlične tehničke sposobnosti koje mu to omogućavaju. Uostalom, i kada je igrao na beku kod Gvardiole, imao je zadatak da ulazi u sredinu.

Zbog igre na malom prostoru i inteligencije ga je Katalonac i obožavao. „Zaljubljen sam u način na koji se kreće, kako igra fudbal“, bile su Pepove reči na početku ove godine. Ranije je išao i toliko daleko da je izjavio da je jedan od najboljih igrača koje je trenirao u tom segmentu. I zaista, ako na utakmicama nije mogao u potpunosti da opravda tako velike reči, na treninzima jeste briljantan.

Možemo to primetiti i po detaljima sa društvenih mreža. Siti, kao i svi timovi, svake nedelje tokom sezone na svojim profilima postavlja fotografije sa treninga. Među njima, obično bude i fotografija pobedničke ekipe meča na skraćenom terenu i sa manjim brojem igrača po ekipi. I pogodite ko je skoro svaki put u pobedničkoj? Tako je – Riko Luis. Gotovo da je „cheat-code“ u tim situacijama.

https://twitter.com/ManCity/status/2108271210119246024

I sve to zato što je on, u stvari, vezista kojeg zarobljen na beku. No, svakako za njega nije kasno su mu tek 22 godine. Ključna stvar je da se što pre zastalno prebaci u vezni red, a verovatno i u drugi klub jer među trenutnim aždajama u veznom redu neće biti mesta, kao što ga nije bilo ni ranije.

Trebalo bi da ga ohrabri primer još jednog bivšeg Sitijevog akademca i njegovog bivšeg saigrača Džejmsa MekAtija, centralnog veziste koji je slične visine. Ni MekAti nije bio baš kadar za elitni nivo, ali jeste za onaj odmah isto, pa je ove sezone jedan od najboljih igrača Notingem Foresta.

Samo... Teško je napustiti klub koji voliš i mesto gde si odrastao. I baš zato, Riko ostaje da se bori jer nije u njegovoj prirodi da odustaje. Tako ga je otac naučio.