Ostaće istine dve

Izgleda da je gotovo – razmaženi dečak je ponovo digao nos, uzeo loptu, rekao „Neću više da se igram“ i napustio lokalno igralište. Samo što je, kako Neša Galija reče u toj burnoj pijanoj noći, dečak bio strašno star, bar kad je fudbalski biološki sat u pitanju.

Ima 41, ali ne žele ga i dalje. Zapravo, žele ga u razumnoj meri srazmernoj njegovim godinama i trenutnom stanju stvari. On, očigledno, želi nastavak posebnog tretmana, ali nisu svi selektori kao nedovoljno autoritativni Roberto Martinez da mu to i dozvole. Žorž Žezus je, ipak, krupna zverka i već je na prvom okupljanju postavio stvari na svoje mesto – Ronalda na klupi i jednakog kao svi drugi.

Ovaj se, gle čuda, našao uvređenim – najpre što nije ušao u igru protiv Norveške, iako je poslat na zagrevanje, pa onda što se selektor nije na konferenciji pred Dansku javno izvinio zbog toga. Uvređen je toliko da je samoinicijativno napustio reprezentaciju.

Bizarno, apsurdno, tragikomično... Još više jer je on kapiten ovog tima. No, pokazao je još onomad u Beogradu kada je bacio traku da mu ona ne služi da bude primer ostalima, već da ga posebno istakne. Na fudbal je uvek gledao kao na individualni sport, a na saigrače kao teniseri na skupljače loptica.

Izgleda da je Portugalu bio potreban baš Žezus – jer izgleda da ipak ima nešto u toj nauci o imenima – da ih spasi samovolje jednog čoveka. Taj čovek je pokušao da ubedi i njih i ceo svet da će se oni raspasti bez njega, da neće postojati, ali je realnost drugačija. Pobedili su bez njega i Norvešku i Dansku, a baš je Gonsalo Ramoš – čovek koji je nepravedno malo igrao jer je neko drugi morao da igra – bio najbolji i upisao dva gola i asistenciju. Čisto da pokaže da je situacija oko mesta startera trebalo da bude obrnuta prethodnih godina.

Statistika kaže da je od Mundijala u Kataru ova ekipa na mečevima kada nije bio na terenu beležila u proseku nešto preko jednog gola više. Efikasni su bili i sada pod Žezusom i igrala slobodnije, bez stega i obaveznog traženja svog kapitena. I možda bi Portugal sa Ramošom u startnoj postavi dogurao dalje i na prethodnom prvenstvu sveta, ali kombinacija važnosti utakmice i selektora bez autoriteta nije dala ni trunku šanse da to saznamo. Ostaće samo podatak da Ronaldo nije dao nijedan gol u nokaut fazi Mundijala.

Iako je trebalo da se desi odavno, tek je sada po prvi put ikada ceo meč presedeo na klupi, ali je i to bilo previše za njegov ego. Osetio se jednakim kao svi ostali, što je najveća kazna i uvreda za nekog ko je ceo život posvetio tome da bude poseban. Privatni avion je zato stigao po njega u Kopenhagen i odveo ga u Madrid gde će provesti vreme sa porodicom i verovatno okrenuti broj Pirsa Morgana, pošto je najavio da će ispričati neku istinu.

U svakom slučaju, šta god da je u pitanju, „ostaće istine dvije“, kako je naslov one Merlinove – njegova, pretpostavljamo, da ga neko nije ispoštovao i opšta da je prethodnih godina bio ispoštovan i više nego što treba, pa su ćutali i trpeli njegove napade narcisizma i bili njegovi taoci.

Jer, sve i da si najbolji ikada, treba znati kada je dosta i povući se na vreme ili bar biti samosvestan i smanjiti zahteve. Ovako, on sada živi čuvenu rečenicu iz Mračnog vitezaa – ili umreš kao heroj ili živiš dovoljno dugo da postaneš negativac.