Profesionalni fudbaleri svojom građom plene pažnju javnosti, atletska građa je ono što ih izdvaja od ostatka „običnog puka“, međutim da bi neko zaista živeo od fudbala, ne mora nužno biti atletski građen. 

Primera uspešnih fudbalera koji građom ne podsećaju na sportistu ima mnogo, a prethodnih godina najpoznatiji primer svakako je bio Adebajo Akinfenva, legenda engleskog niželigaškog, ali i jedan od najpopularnijih „underdog“ igrača savremenog fudbala. 

Korpulentni napadač koji je svojom pojaviom plenio pažnju imao je veoma šarenoliku karijeru, iako nikada zvanično nije igrao na vrhunskom nivou. 

Adebajo, poznat kao „zver“ (engl. Beast) rođen je u Londonu, nigerijskog je porekla, a prve korake načinio je u Votfordu. Zbog svoje visine i građe, od samog starta mu je sugerisano da nije za fudbal, ali ljubav prema igri i upornost dokazali su suprotno. Na nagovor agenta, u omladinskim danima, odlučio je da se oproba u litvanskom fudbalu, što nije čest slučaj za ostrvske fudbalere.

U litvaniji je proveo dve godine, ali se nije naigrao. Iako je zbog svoje snage (102 kilograma) razgrtao protivničke odbrane, često je bio na meti navijača koji su ga vređali na rasnoj osnovi, pa je odlučio da se vrati kući. Nakratko je bio član velškog Beri Tauna, sa kojim je bio šampion i osvajač kupa, ali morao je da napusti klub kada su krenuli finansijski problemi. Potom je lutao po engleskim nižim ligama, Boston, Lejton, Rašden, ali nikako nije uspevao da se izbori za startnu poziciju. Polusezona u Donkasteru bila je najbolja u njegovoj dotadašnjoj karijeri (tada treći rang) sa četiri pogotka na devet utakmica, no ni Roversi nisu smatrali da je dovoljno dobar za njih. Ponovo se spustio nekoliko rangova niže, u Torki, ali pokazao je da zna da postiže golove i da mu treba pružiti šansu. Izborio je transfer u Svonsi, tada takođe niželigaša. I tamošnjoj publici je pokazao da može, da zna i ume da rešeta, ali nije dobio status prvog špica. Milvol mu je pružio šansu, ali na sedam utakmica nije postigao pogodak. Preveliki pritisak publike u Južnom Londonu odveo ga je ponovo u niže rangove. Nortempton mu je pružio priliku, on je uzvratio golovima i kultnim statusom među navijačima, što zbog izgleda što zbog golova koje je postizao. Za njegove usluge počele su da se interesuju brojne ekipe, a Džilingem je uspeo da ga ubedi da pojača njihov napad. I jeste ga pojačao, sa Kodijem Mekdonaldom je činio paklen tandem, koji je te sezone 2010-2011 postigao 36 pogodaka (Akinfenva 11). Džilsi su bili zadovoljni, ponudili su mu novi ugovor, ali naprasno je odlučio da se vrati u Nortempton. Publika ga je želela, a i on je voleo klub koji mu je pružio priliku da se istakne. Vratio je golovima, uveseljavao navijače, ali klubu je pomogao i na drugačiji način. Pošto je Nortempton zapao u finansijske probleme Adebajo je skromnim gestom pomogao klubu. Stavio je svoj dres na aukciju, klubu su trebali novci po svaku cenu, a iako je prodat za „svega“ 440 funti navijači su to znali da cene. Rastanak sa Nortemptonom je bio neizbežan, a Džilingem mu je pružio drugu šansu. Zver je to znala da ceni, 10 golova te sezone, titula najboljeg igrača po izboru navijača i transfer u Vimbldon. Adebajo i Donsi su bili prosto savršen spoj. Za dve sezone postao je kultna figura, klubu pomogao da se plasira u treći rang, ali i stekao planetarnu popularnost. Ipak, nakon što je postigao odlučujući pogodak u finalu plej-ofa, Vimbldon je raskinuo ugovor sa njim. Tada je u izjavi za medije istakao da je zadovoljan uspehom, ali da je ipak nezaposlen. Dobijao je brojne ponude, čak i iz MLS-a, a isticao je da mu telefon gori od ponuda. 

Možda i najbolja odluka u njegovom životu bila je prihvatanje ponude Vikomba, jer je sa ovim malenim klubom iz Bakingemšira uspeo da izbori plasman u Čempionšip, što je njegov najveći uspeh kada je u pitanju engleski fudbal. Na veliku žalost brojnih navijača nikada se nije oprobao u Premijer ligi. Karijeru je 2023. godine završio u amaterskom klubu Faveršam, a ukupno je postigao 206 pogodaka na skoro 700 utakmica u karijeri. 

Odlaskom u penziju nažalost nije ostao u fudbalu, no izabrao je pametno. Penziju je iskoristio pametno i pokrenuo sopstveni brend garderobe, poznat pod nazivom „Beast mode“. Naziv brenda u potpunosti opravdava njegov karakter, poznato je da može da podigne 180 kilograma iz benča. U potpunosti atipičan napadač, nikada nije zaigrao u najvišem rangu, ali duže od dve decenije je igrao u zahtevnom sistemu nižih engleskih liga, uvek ostajući veran sebi. Bio je golgeter prosečnih, slabijih klubova, inspiracija mladima i oličenje i primer da drugačija konstitucija ne znači slabost i nedostatak talenta. Kao sportista, šoumen i javna ličnost, je postavio standard kako se gradi ličnost kroz autentičnost, humor i nepokolebljivu volju.