Identitet je važna stavka za navijače svakog kluba. Pokušaj da se od tradicije odstupi, ili da se nešto menja u njoj, uvek dovodi do neželjenih posledica, bojkota, protesta i poziva na ostavku. Možda se sa one strane okeana na klubove gleda kao na preduzeća, ali u Evropi sa time nema igre.

To je poslednjih dana na svojoj koži osetio i predsednik belgijskog kluba RWDM Molenbek, Amerikanac Džon Tekstor. 

Biznismen u svom portfoliju drži nekoliko tradicionalnih klubova Botafogo, Kristal Palas, Olimpik Lion, ali u njihovu istoriju nije hteo ili smeo da dira. A šta je uradio u RWDM-u?

Klub iz prestonice Belgije u drugom je rangu, ali za sobom ima bogatu i veoma turbulentnu istoriju. Naime, od osnivanja 1895. godine pa do danas, prošao je nekoliko gašenja i ponovnih osnivanja, promena naziva, ali Tekstorov poslednji pokušaj izmene simbola naišao je na žestok odgovor. 

Naime, Tekstor je promenio grb, a i naziv kluba. Od Racing White Daring Moelenbeck, klub je postao Daring Brisel, što je naišlo na žestok otpor navijača. Naime, današnja inkarnacija kluba je posledica spajanja čak četiri lokalna kluba, što je po rečima navijača jasno stavljeno do znanja doskorašnjim imenom kluba. Tekstor pak tvrdi, da je sve ovo povratak istoriji, s obzirom da je Daring istorijsko ime koje vuče korene na same početke fudbala u Briselu. 

Da li klub zaista ovim potezom gubi dušu, najbolje će reći navijači, a čim njima nešto smeta, onda je jasno da nije sve kako treba. Klub je imao turbulentnu istoriju, ali nije tikva bez korena. Pod imenom Daring čak četiri puta je bio šampion, sva četiri puta pre Drugog svetskog rata. Kao RWDM titulu je osvojio još jednom 1975. godine, a onda je krenuo da tone. 

Godinama je kao i njihov najveći rival Rojal Union tavorio po nižim ligama, a onda je zahvaljujući upravo američkom kapitalu uspeo da se vrati tamo gde mu je i mesto, u prvu ligu. Doduše nisu u njoj ostali predugo, pa su se vrlo brzo vratili u rang niže. 

No, pravim navijačima klub znači više od rezultata. Zbog toga prethodnih dana protestuju protiv vlasnika ističući da ne može da se igra sa njihovim klubom. Za njih je neprihvatljiva promena imena i grba. 

U otvorenom pismu su zatražili povratak originalnog imena kluba i istorijskog grba, kao i strukturnu ulogu navijača u svim odlukama koje utiču na identitet kluba.

Skoro 3.000 ljudi, uključujući istaknute ličnosti potpisalo je onlajn peticiju za povratkom starih simbola kluba. 

Tokom višednevnih protesta u Briselu navijači su poručili Tekstoru da je potpuno otuđen od kluba i zajednice te da klub pripada navijačima koji su tu i u dobru i u zlu. RWDM  nije privatna igračka i ne može da se rebrendira kao neki američki proizvod. 

RWDM je kroz istoriju prošao svašta, pa ova turbulentna situacija ne predstavlja novost. Ipak, kako će se sve završiti ostaje velika nepoznanica. Za razliku od svojih malo uspešnijih komšija, Uniona i Anderlehta, RWDM ili Daring kako se sada zove, nema nacionalnu popularnost. U pitanju je klub lokalne zajednice iz svega nekoliko kvartova u Briselu. A maloj zajednici stalo je više do opstanka, nego tamo nekom američkom investitoru.