Arsenal i huligani: Sa „Medvedom“ na čelu i Topdžije su bile strah i trepet

Gledajući filmove o britanskim huliganima, verovatno ste primetili jednu neobičnu stvar, a to je da su obično ti žestoki, zajebani momci, huligani od kojih svi strepe obično navijači manjih klubova. Sve se vrti oko Vest Hema, Milvola, provuče se neki Totenhem ili Čelzi, u nekim komedijama i navijači Mančester Junajteda (čitaj „Eurotrip“ sa Vini Džounsom u ulozi vođe huligana), ali nikada nekako nema, verovatno najvećeg londonskog kluba (o ovome se može debatovati, u zavinosti od kriterijuma), Arsenala.

Sigurno ste nekada i pročitali da atmosfera na Arsenalovom „Emirejtsu“ nije Bog zna šta, da je stadion isuviše moderan, ne odiše nekom tradicijom, te da je komadić istorije izgubljen prelaskom sa „Hajberija“. Arsenalovi navijači nekada su sa ponosom pevali „Boring, boring Arsenal“, no ta pesma se odnosila na period pre Arsena Vengera i činjenicu da je ekipa pre dolaska francuskog stručnjaka bila jedna izuzetno tvrda i negledljiva ekipa.

Navijači Arsenala poznati su kao „Topdžije“, ali sem brojnosti ostatak Britanije i Evrope ne uzima ih za ozbiljno u navijačkom smislu. Smejali su im se prošle sezone zbog očajne koreografije u polufinalu Lige šampiona, smeju se pokušajima njihovog ultra-kopa, ma sve osim lepe igre koja decenijama krasi Arsenal, kod mnogih izaziva smeh. Pa čak i pomen huligana.

Arsenal i huligani, da li to može u istu rečenicu? Verovali ili ne, može.

Tokom sedamdesetih, osamdesetih, čak i devedesetih Arsenal je imao huligansku ekipu, i to ne samo jednu nego dve.

Tokom ekspanzije huliganskog pokreta, ni Arsenalove tribine nisu ostale imune, ali nekako uvek su ostale u zapećku kada se priča o ozbiljnim ekipama koje su harale Evropom. „The Herd“ i „The Gooners“ su bile ekipe mladih huligana naklonjenih ekipi sa „Hajberija“ koje su branile čast svog kluba na i oko stadiona. Zanimljivo je i to da danas i oni navijači koji nemaju veze sa huliganskim pokretom furaju ime koje su nekada nosili huligani.

Za razliku od većine engleskih huliganskih ekipa, Arsenalovi navijači nikada nisu dozvolili prodor desničarskih ekstremista u svoje redove, „Goonersi“ su jedna od retkih ekipa koja nije dozvolila da ih podeli politika. A glavni „krivac“ za to je njihov vođa, Dejnton Konel zvani „Medved“ (The Bear).

Dejnton je za svog života stekao kultni status među Arsenalovim navijačima, bio je čak i lični prijatelj legendarnog napadača Ijana Rajta, a lično je zaustavio prodor Britanskog Nacionalnog Pokreta (BNP) u sopstvenu ekipu.

Iako iz ovih redaka zvuči da je u pitanju bio svemoćan čovek, suštinski nije daleko od stvarnosti. Mladi potomak emigranata sa Jamajke, napustio je školu sa 16 godina, a onda ga je ulica uzela pod svoje. Kliše priča, ali to je bila sudbina mladog Dejntona. Rođen je u Brajtonu 1961. godine, po napuštanju škole život ga vodi u London gde se priključuje ekipi huligana koja prati Arsenal, a već kao tek stasali junoša, brzo se istakao fizičkom snago i neustrašivošću. Osamdesetih godina postao je lider ekipe i predvodio neke od najvećih sukoba Arsenalovih navijača tih godina, naročito poznat sukob sa Vest Hemovim ICF-om 1983. godine na „Apton Parku“, te ozbiljnim sukobima na starom „Denu“ protiv Milvolovih huligana.

Krajem osamdesetih godina „The Bear“ se povukao sa huliganske scene, postao je lični telohranitelj legendarnog sastava „Pet Shop Boys“. Koliko ga je ovaj duo zavoleo, najbolje govori činjenica da je narednih 18 godina bio njihov zaštitnik, ali i čovek koji se pojavljivao u njihovim spotovima, a čak i pevao prateće vokale u pesmi „One and One Make Five“ sa albuma „Very“. Ima i zapaženu ulogu u filmu „Stadionska groznica" koji je rađen prema knjizi Nika Hornbija, takođe navijača Arsenala.

„The Bear“ je nažalost život izgubio 2007. godine u udesu koji je imao u Moskvi, a u znak sećanja navijači Arsenala podigli su mu spomen ploču u blizini „Emirejtsa“. Ipak, samo par godina kasnije lokalna samouprava Islingtona odlučila je da ploču ukloni, pod izgovorom da nema mesta za glorifikaciju bivših huligana. Malo je reći da je praktično svaki čovek kom je Arsenal na srcu bio protiv ovakvog čina.

Možda iz današnje perspektive zvuči neverovatno da je jedan Arsenal imao huligansku ekipu, ali jeste. Ništa drugačiji nisu bili od svih ostalih engleskih klubova, no sa Dejntonom na čelu, bili su mnogo tvrđi orah, nego što su to danas.