Rigs nije dao, Heris istrajao: Kako je „Edi Glava“ napokon postao „čekićar“

Ako ste ljubitelj „heavy metal“ pravca ime „Edi Glava“ vam je i te kako poznato, ukoliko niste, onda vam ne znači ništa. U pitanju je maskota čuvenog benda „Iron Maiden“ i sveprisutan je na omotima njihovih albuma, na majicama, posterima, uopšteno na svim promo materijalima legendarne grupe, ali njegova istorija vezana za bend veoma je zanimljiva. Ne samo za muzički izraz benda, već i za fudbal, odnosno fudbalske preferencije članova benda. Edi i Vest Hem, jedna je od najsimpatičnijih priča iz sveta muzike.

Članovi „Iron Maidena“ većinom navijaju za Vest Hem, to je jedna od najpoznatijih veza, ali njihova maskota relativno do skoro nije pratila taj izbor. Ukoliko niste znali, iza toga se krije neobična priča.

Autor „Edija“ je samouki slikar iz Portsmuta, Derek Rigs, koji sve dok nije naslikao famozni zaštitni znak čuvenog benda, nije bio previše poznat. Rigsa je oduvek privlačila muzika, privlačilo ga je i slikanje, nikako fudbal, ali njegove radove nije primećivao Bog zna kako veliki broj ljudi. Jednog dana, inspirisan pank muzikom, nacrtao je „zombija“ kog je nazvao „Electric Matthew says hello“ i bila je zamišljena kao ilustracija za neki album benda koji svira pank. Ipak, pre pank benda, za Derekov rad zainteresovali su se menadžeri Mejdena, tačnije Rob Smolvud i listajući njegov portfolio, našli su sliku koja odgovara njihovim zahtevima. U pitanju je bio „Matthew“, koji će nakon par korekcija, postati zaštitni znak londonskog sastava. Prvo je promenjeno ime, tako je nastao Edi, a Rigs je zamoljen i da ovom stvorenju doda kosu, kako bi manje podsećao na pankera, a više na metalca. Tako je nastala jedna od najpoznatijih maskota svih vremena, a sigurno najpoznatija u pravcu koji će vrlo brzo pomrsiti konce panku. Ime Edi, uzeto je po uzoru na popularnu šalu tog vremena, Ediju glavi rođenoj bez tela, koja ceo život čeka da dobije ruke i noge, ali nekako uvek dobije kapu. Šala je naravno više vukla ka crnom humoru, ali bila je izuzetno popularna među omladinom u Engleskoj. To je bilo otelotvorenje Edija, njegov proboj na scenu, ali i proboj mladog umetnika Dereka Rigsa, koji će tokom osamdesetih i devedesetih, ličnim pečatom pomoći da Mejdeni postanu ono što su danas. Prvu pojavu je imao na debitantskom albumu koji je nosio ime kao i bend, a potom je nastavio i na narednim albumima da ukrašava naslovnicu. Toliko je Edi postao popularan da su ljudi širom sveta otkidali na savršen dizajn, posebne detalje, a i članovi benda su ga voleli. Naročito, tekstopisac i basista Stiv Heris i bubnjar Niko Mekbrejn. Njih dvojica su i najveći ljubitelji fudbala u bendu, madani drugi ne zaostaju. Ipak, Heris i Mekbrejn nikada nisu krili, čak su i sa ponosom isticali da su ponosni „čekićari“. Redovno se na bas gitari ili bubnjevima mogao videti grb omiljenog kluba, nemali broj puta su nastupali u dresovima Vest Hema, pa su došli, na po njih genijalnu ideju. Da i Edi postane navijač Vest Hema. Oni su Rigsu predlagali da Edi bude ofarban u Vest Hemove boje, da možda obuče i dres kluba, ali Rigs je to kategorički odbijao. On je smatrao da njihove lične preferencije ne bi smele da se nađu na omotu albuma, s obzirom da su Mejdeni popularni i među navijačima drugih klubova. I zaista, dok je Rigs bio autor Edija, on nije nosio Vest Hemove boje. Od sredine devedesetih, omot albuma oslikavali su drugi crtači, mada Edi je ostao neizostavan motiv. Debi drugih umentika, počeo je albumom „Fear of the dark“.

Ipak, Herisova želja, da objedini bend i omiljeni klub, obistinila mu se mnogo kasnije, tačnije 2022. godine. Klub je predstavio specijalnu limitiranu seriju dresova sa natpisom umesto sponzora „Iron Maiden“, a u kampanji je osim igrača učestvovala i maskota Edi.

Heris je tada poručio da mu se ostvarila jedna od najvećih životnih želja, da njegov omiljeni klub na svom dresu nosi naziv benda u kom nastupa. Heris je tada otkrio i kako je počeo da navija za Vest Hem. Sa svojim drugom je sa svega devet godina, 1965. godine otišao na utakmicu protiv Njukasla. Vest Hem je taj meč pobedio sa 4:3, a Heris je prema sopstvenim navodima tog trenutka „postao navučen“ na „čekićare“.

Predstavljanju retro dresa prisustvovao je i tadašnji igrač Pablo Zabaleta, a na ideju je došao marketing tim kluba, potpuno slučajno.

Naime, kako su sami tvrdili, u susret jednom od nastupa Mejdena u Londonu, fan šop Vest Hema bio je preplavljen ljudima u majicama benda, koji kupuju zvanične klupske proizvode. Lampica se odmah upalila, shvatili su da ljubitelji benda, zahvaljujući Herisu i Mekbrejnu simpatišu i klub.

Tako je došlo do ozvaničenja jedne od najprepoznatljivijih veza, koja je kasnije krunisana nastupom na Vest Hemovom novom stadionu. Heris je ispunio svoju želju, a Rigsu verovatno nije smetalo, kao onda kada su Mejdeni gradili svoje ime na muzičkoj sceni.