Fudbal je najvažnija sporedna stvar na svetu – izlizana fraza koju čujemo iznova i iznova, ali fraza koja ne gubi na snazi. I dok se svi slažemo da fudbal predstavlja strast i emociju koja povezuje milione širom sveta, njegova moć je mnogo dublja. Opijenost fudbalom prelazi granice interesa, kulture, religije i društvenih slojeva. Fudbal je univerzalni jezik u kojem uživaju ljudi različitih zanimanja, od običnih radnika do velikih lidera. A ni poznati svetski pisci nisu odoleli njegovoj magiji. 

Iako zvuči neverovatno, mnogi poznati svetski pisci bili su ili jesu zaljubljenici u fudbal i sve ono što fudbal donosi.

Srednjoj generaciji možda najpoznatiji primer je Nik Hornbi. Poznati britanski autor veliki je navijač Arsenala, što nikada nije krio. Hornbi je redovan na tribinama Emirejtsa, ali na utakmice je krenuo dosta davno, kada su "topdžije" igrale na Hajberiju. A njegova ljubav, na kraju ovekovečena u knjizi "Stadionska groznica" krenula je sasvim slučajno. Naime, Hornbi je dete razvedenih roditelja i kao dečaka sport ga nije zanimao. Međutim, njegov otac je voleo Arsenal, a jedini način da u detinjstvu provodi vreme sa ocem, bio je na utakmicama Arsenala. I tako, prisiljen da gleda u to doba "Dosadni Arsenal" Hornbi se zaljubio u klub. No nije Hornbi jedini zaljubljenik u Arsenal među piscima. Jedan, naš balkanski velikan takođe je voleo ekipu sa severa Londona. U pitanju je Miloš Crnjanski.

Najpoznatiji Sremac, u mladosti se bavio raznim sportovima od mačevanja, plivanja pa do fudbala (jedan je od osnivača pančevačkog Dinama, ali i hrvatske Rijeke). Crnjanski je bio zaljubljenik u fudbal, pa je u periodu između dva svetska rata posećivao mečeve SK Jugoslavije (što je ovekovečeno u čuvenoj seriji Montevideo, Bog te video). Po završetku Drugog svetskog rata, SK Jugoslavija postaje Crvena zvezda, a Crnjanski je bio u nemilosti novih vlasti, pa je morao da izbegne. Život je iznova stvarao u Londonu, a urbana legenda kaže da nije mogao bez crveno-belih boja. Zato, njemu najdraži klub u Britaniji postaje, Arsenal. Eto povezanosti između Hornbija i našeg velikana.

A najveći rival Jugoslavije, BSK, odnosno današnji OFK Beograd bio je omiljeni klub Dobrice Ćosića. Romantičari sa Karaburme uvek su privlačili umetnike na tribinama, ali je poznati pisac i nekadašnji predsednik SR Jugoslavije do svoje smrti bio veran "trećem" klubu Beograda.

Najpoznatiji peruanski pisac Mario Vargas Ljosa bio je navijač Univerzitaria iz Lime. Ljosa je u svojim memoarima "Riba u vodi" istakao da je ljubitelj bordo tima iz svoje države. Kako je često viđan sa simbolima Univerzitarija, jasno je bilo o kom timu je pisao.

Urugvajski pisac i novinar Eduardo Galeano, takođe je bio zaljubljenik u fudbal. U više svojih dela često je pisao o tamošnjem velikanu, Nacionalu. Iako nije često posećivao njihove utakmice, delom zbog izbeglištva u Argentini i Španiji, nikada nije krio koje boje je njegovo srce.

A tek kolika je ljubav Albera Kamija prema fudbalu. Slavni francuski pisac je uvek isticao svoju ljubav prema fudbalu, a s ponosom je isticao da navija za Rasing iz Pariza. Koliko je voleo svoj tim, najbolje pokazuje fotografija iz 1957. godine. Nedelju dana nakon osvajanja Nobelove nagrade, intervju je dao u toku utakmice na stadionu "Park prinčeva". U toku je bio meč njegovog Rasinga protiv Monaka.

Hrvatski pisac Miroslav Krleža nije bio ljubitelj fudbala, često je isticao da je to jako dosadna stvar. Takođe, postoji samo jedna fotografija njega na fudbalskoj utakmici. Krleža je na Maksimiru 1960. godine gledao poraz Dinama od Vojvodine u okviru prvenstva SFRJ. Legenda kaže da ga je interesovalo zbog čega desetine hiljada njegovih sugrađana, svakog drugog vikenda žure na stadion. Bio je razočaran onim što je video, a svedočio je porazu 2:4. Ipak, uprkos tome, do kraja života, iz kurtoazije je, prema nepotvrđenim pričama, isticao da navija za Dinamo.

Beogradski Partizan uvek je privlačio veliki broj umetnika, pa ne čudi da su brojni pisci bili vezani za crno-bele boje. Duško Radović, Dobrica Erić, Dušan Kovačević i Brana Petrović samo su neki od njih. Partizan vole i Muharem Bazdulj i Slobodan Vladušić kao predstavnici modernih pisaca.

Istaknuti bosanskohercegovački autor, Miljenko Jergović aktivni je član Željezničara. Često je isticao da potiče iz porodice koja tradicionalno navija za ekipu sa Grbavice.

Esejista, novinar i pesnik iz Mostara Marko Tomaš ljubitelj je i aktivni član Veleža.

Brojni su pisci fudbalski fanatici, ali da se svi oni nabroje, gotovo je nemoguće.

Na prvi pogled, možda deluje neverovatno da su ljudi posvećeni umetnosti i stvaranju ujedno i strastveni ljubitelji fudbala. Ipak, upravo u tome leži čar ovog sporta, jer njegova univerzalnost i sposobnost uspevaju da dodirnu svakoga, bez obzira na profesiju, status ili sklonosti. Na kraju, fudbal je i više od igre, on je ogledalo ljudske strasti, borbe i nade, a to su vrednosti kojima ni književnici ne mogu odoleti.