Damijan Rubino: Nepoznati sudija koji je završio u Ginisovoj knjizi rekorda

Sudije su delioci pravde na travnatom terenu, a vrlo često i prve „mete“ nezadovoljnih igrača, trenera, a vrlo često i navijača. Svaka njihova greška meri se kao na kantaru, analizira se i danima nakon utakmice, pa često bivaju proglašeni isključivim krivcima za određeni rezultat. 

Lako je iz udobne fotelje suditi nečijim greškama, i oni su samo ljudi iz krvi i mesa, greše kao i svi drugi ljudi, iako njihove eventualne greške, koje su danas doduše svedene na minimum zahvaljujući implementaciji VAR sistema, bivaju shvaćene tragično. 

Od „ljudi u crnom“ se očekuje da budu kao konobari, sveprisutni ali neprimenti, a svaki zvuk pištaljke propraćen je horskim negodovanjem ukoliko presudi na „pogrešnu stranu“. 

Zbog toga sudije jesu i heroji i negativci, iako su sporedni „glumci“ na velikoj sceni, no neretko postaju i glavne zvezde večeri. Najčešće, potpuno neplanirano. 

Tako je i malo poznati argentinski sudija, Damijan Rubino, u februaru 2011. godine, krenuo na svoj posao, da odsudi jednu krajnje nevažnu utakmicu petog ranga tamošnjeg fudbalskog sistema potpuno nesvestan da će mu ta utakmica promeniti život iz korena. Nije mu se dogodilo ništa strašno, samo što se mimo svih očekivanja upisao u istoriju. 

U pitanju je duel argentinske lige Primera D, u kom su se sastali Ateltiko Klajpole i Viktoriano Arenas. Meč 23. kola klubova koji nisu nikakvi istorijski rivali, meč koji nije izazivao nikakvu posebnu pažnju, nije odlučivao ništa, ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao utakmica u kojoj je pokazano najviše crvenih kartona. Čak 36! 

Događaj dostojan dobre komedije, nakon što se vest proširila dospeo je u žižu argentinske javnosti zbog neverovatnih scena. Meč je počeo prilično mirno, bez prevelikih očekivanja i tenzija, ali se nakon serije grubih startova, čarki i nervoze pretvorio u pravu koridu. Zbog čarki na terenu u prvom poluvremenu po jedan igrač obe ekipe isključen je iz igre, a činilo se da je to jedina neverovatna scena koja će se dogoditi na ovom potpuno nevažnom meču. Međutim, početkom drugog poluvremena pri vođstvu domaćina od 2:0 nakon jednog grubog starta, Rubino je u potpunosti izgubio kontrolu nad utakmicom. Sitne čarke prerasle su u žestoku konfrontaciju igrača dva kluba, krenulo je da pršti od udaraca na sve strane, a vatru su dodatno zapalili i stručni štabovi i igrači sa klupe, a potom im se pridružili i najsmeliji navijači sa tribina. Utakmica je morala biti prekinuta, malobrojna policija pokušala je da obuzda neverovatnu scenu, a Rubinu nije preostalo ništa sem da počne da deli kartone. Brojao je do neverovatnih 36, odnosno isključio je obe kompletne ekipe. Do danas to je svetski rekord po broju pokazanih crvenih kartona na jednoj utakmici. 

Sudija Damijan Rubino verovatno je tog februarskog popodneva krenuo na posao kao i mnogo puta ranije, sa pištaljkom i beležnicom u džepu, te mišlju kako samo rutinski treba odraditi utakmicu amaterskog ranga. Verovatno je imao i scenarijo u glavi, par golova, nekoliko kartona, poneki zvižduk malobrojnih navijača nezadovoljnih nekom odlukom, pa povratak kući za drugim obavezama. Međutim, na tom putu, neka viša sila odlučila je da taj meč postane istorijski. Loše održavani fudbalski teren postao je pozornica masovne tuče, a Rubino glavni akter istorijskog događaja.