Argentinski fudbal krase mnoga velika rivalstva, a svakako najpoznatije je ono između Boke Juniors i River Plate. No, dok gotovo čitav svet s nestrpljenjem očekuje svaki susret dva najveća kluba u Argentini, u predgrađu Buenos Ajresa postoji još jedno veliko rivalstvo, čiji intenzitet nije ništa manji, samo je za nijansu manje atraktivan. Aveljaneda, predgrađe argentinske prestonice dom je dva velikana, Rasinga i Independijentea. Reč je o klubovima velike istorije, ogromne baze navijača, trofejnim kabinetima koji sadrže bezbroj trofeja i zvanično najmanju distancu između dva stadiona. Istorija ovih klubova počinje u prvoj deceniji 20 veka, Rasing je osnovan 1903. godine, dve godine kasnije Independiente i već tada je bilo jasno da se rađa jedno od najvećih rivalstava ne samo u Argentini i Južnoj Americi, već i na svetu. Rasing je poznat pod nadimkom Akademija, a poneli su ga zbog neverovatno lepršave igre i čak sedam vezanih titula u periodu od 1913 do 1919. godine. Taj uspeh do dana današnjeg nijedan klub u Argentini nije uspeo da ponovi. I dok su prve godine bile uspešne, Akademija je tokom dvadesetih godina prošlog veka uspela da uzme još dve titule, ali ih onda na tronu nije bilo gotovo dve i po decenije, tačnije, titulu su ponovo osvojili tek 1949. godine, a onda vezali čak tri za redom. Početak pedesetih godina za njih je bio taličan, a slične uspehe ponavljali su i u narednoj deceniji, kada su osvojili još dve titule prvaka Argentine, ali i Kopa Libertadores i Interkontinentalni kup i tako postali prvi argentninski klub koji je bio prvak sveta. Do pre mesec dana, kada su osvojili i Kopa Sudamerikanu, pandan Ligi Evrope, to su bili jedini trofeji na internacionalnom nivou za popularnu Akademiju. Nakon što su se te čuvene 1967. godine radovali uspesima, Rasing je upao u višedecenijsku krizu, trofeji su bili daleko, klub je tavorio u sredini, ispadao iz prve lige i vraćao se, a za taj sušni period vezana je i jedna legenda. Navodno, u noći kada je Rasing slavio osvajanje osvajanje Libertadoresa, navijači Independientea su se ušunjali na stadion i zakopali sedam crnih mačaka. Rasingovi navijači su saznali za to, ali nisu verovali da se to desilo, ili čak i da je istina ne može poremetiti moćni Rasing. Slučajnost ili ne, par godina kasnije shvatiće da "nešto ipak postoji". Za rasing kreću sušne godine, titule su daleko, a 1976. Akademija se tek u poslednjem kolu spašava ispadanja u drugu ligu. Kada je 1980. godine Huan Karlos Lorenco imenovan za trenera, zahtevao je da se teren prekopa. I gle čuda, pronađeno je šest crnih mačaka. Svi su odahnuli misleći da su skinuli prokletstvo, pa su čak prema nekim istorijskim zapisima zakopali šest žaba koje će doneti sreću. No sudbina, magija ili nešto treće je odlučila da prokletstvo nije skinuto. Rasing je 1983. godine ispao iz lige, na oduševljenje rivala. Godine koje su usledile, Rasingu su zadavale muku, pa je 1998. godine čak doveden i lokalni sveštenik da obavi obred egzorcizma. Sigurno ste čuli da je fudbal u Argrentini religija? E pa navijači Rasinga su to potvrdili, jer se u toku obreda, na i oko stadiona okupilo oko 100.000 navijača sa samo jednom željom, da se skine prokletstvo. No, ni to nije bilo dovoljno, 1999. godine Rasing se suočio sa najvećim izazovom u istoriji. Dugovi su se gomilali, pretilo je gašenje kluba, ali jedna privatna kompanija uspela je da ih izvuče. Početak novog milenijuma, takođe je bio strresan za sve kojima je Rasing na srcu, pa je 2001. godine trener Reinaldo Meireleš istakao: Dok se ne pronađe i sedma mačka, prokletstvo će pratiti klub. Sujeverje ili slučajnost, ali Rasing te sezone osvaja titulu, na koju je čekao više od trideset godina, a titulu im je doneo izdanak njihove škole, i u tom trenutlku zvezda u nastajanju, Diego Milito. Godine patnje zaljubljenika u Rasing bile su gotove. I dok je Akademija patila, najveći rival Independijente je izrastao u pravu silu. Crveni imaju 16 titula ukupno, ali od šezdesetih godina čak 11, a na međunarodnom planu postali su najtrofejniji klub u istoriji Kopa Libertadoresa, gde imaju čak sedam titula. Naravno, prve dve su uzeli početkom šeste decenije i bili prvi argentinski klub koji je uspeo da osvoji međunarodni trofej. Oba kluba spadaju u pet najvećih u Argentini i odmah su iza čuvenih Boke i Rivera i po broju titula, ali i po broju navijača. Takođe, veliki rivalitet klubova iz Aveljanede dodatno potpiruje i blizina stadiona. Rasingov El Cilindro (zvaničan naziv El Presidente Peron, nazvan po čuvenom predsedniku Argentine) i Independienteov Stadion Oslobodilaca Amerike, odnosno stadion Rikardo Enrike Bokini, po legendi kluba sa najviše nastupa nalaze se na svega 300 metara udaljenosti. Ukoliko se računa udaljenost između parcela, koje klubovi poseduju, distanca je još manja, svega pedeset metara. Takođe, brojne porodice u Aveljanedi podeljene su po navijačkoj pripadnosti, pa je tako i čuvena porodica Milito podeljena. Diego je legenda Rasinga, doneo im je titulu 2001. posle dugog perioda posta, kao i 2018. kada je bio na zalasku karijere. Njegov rođeni brat, Gabi, legenda je Independientea. Na jednom derbiju su čak uspeli da se toliko sukobe, da je njihova majka razočarana ponašanjem sinova napustila stadion. Tolika je mržnja između dve ekipe, da je apsolutno jasno svima, zašto ovo rivalstvo izaziva toliko pažnje u Argentini, a u poslednje vreme, dobija sve veće interesovanje i na globalnom nivou.