Derbi Južnog Velsa: Jedno od najvatrenijih rivalstava engleskog fudbala

Fudbal se u Velsu razvijao nešto sporije nego kod njihovih komšija Engleza, tamošnja fudbalska uprkos dugoj tradiciji nikada nije uspela da se izbori za svoje mesto pod suncem u međunarodnom fudbalu i većina velških klubova i dan danas funkcioniše kao poluprofesilni ili amaterski kolektivi. Upravo to kaskanje za „modernim svetom“ naterala je najveće velške klubove da svoju sreću potraže u nešto ozbiljnijim okolnostima, a najbliži, a realno i najbolji izbor bio je susedna Engleska. Tako je ostalo do današnjeg dana, a teško i da će se ikada promeniti, pa najveći klubovi iz „Zemlje crvenog zmaja“ nastupaju u engleskom ligaškom sistemu. U pitanju su Kardif, Svonsi, Reksam i Njuport. 

Kardif je prestonica Velsa, njegov najveći i najrazvijeniji grad, nalazi se na južnoj obali, a svega sedamdesetak kilometara dalje stacioniran je njihov najveći rival, Svonsi. 

Istorijski dva grada su se uvek borila za prevlast, a u toj borbi nešto uspešniji bio je Kardif, koji je vremenom postao i administrativni centar zemlje, dok je Svonsi uprkos razvoju i dalje ostao sinonim za ruralni grad i ponos radničke klase. 

Krajem 19. veka, tačnije 1899. godine mladići, članovi lokalnog kriker kluba, odlučili su da u Kardifu osnuju i fudbalsku sekciju, koja je ponela naziv Riversajd. Prvih godina igrali su većinom prijateljske susrete, a onda su postali deo zvaničnog takmičenja u Velsu. Tokom 1905. godine, kada je Kardif kraljevskim ukazom dobio status grada, klub je promenio naziv u Kardif Siti. Vrlo brzo svima je postalo jasno da su prevazišli lokalne okvire, pa su se pred početak Prvog svetskog rata, okušali i sa nekim engleskim klubovima poput Kristal Palasa, Bristoli Sitija i drugih i uvideli da bi mnogo više napredovali ukoliko bi zaigrali u engleskom sistemu. Ulazak u sistem susedne države, omogućen im je tek nakon rata i od tada, pa do danas ostali su u ovom takmičenju. 

Svonsi Siti, isprva nazvan Svonsi Taun, osnovan je 1912. godine, a kao i komšije rivali, u engleski sistem primljeni su 1920. godine. 

Isprva, rivalstvo je zvučalo kao kliše, komšijski klubovi rivali samo na terenu, u želji da promovišu fudbal i druženje, iako je prvi susret odigran u okviru prvenstva Velsa 1912. godine, što će biti prvi zvanični takmičarski meč „labudova“. Naum o prijateljstvu, pokazao se i na terenu jer je završen, remijem 1:1. Sve do 1945. godine, pomena o rivalstvu gotovo da neće ni biti. Naredni susret odigran je pet meseci kasnije u okviru polufinala kupa, Kardif je vodio 2:0 na poluvremenu, ali je Svonsi preokrenuo i slavio sa 4:2. Do kraja Drugog svetskog rata, odigrano je ukupno sedam međusobnih susreta i rivalstvo nije bilo ni na vidiku. No, kada rivalstvo među stanovnicima u drugim sferama života, postoji vekovima, prirodno je da se ono prenese i na zeleni teren. 

Ipak, u međuratnom periodu, Kardif je bio uspešniji, osvojio je FA Kup 1927. godine, što ga čini jedinim neengleskim klubom koji je uspeo da osvoji trofej u najstarijem takmičenju na svetu.

Sudbina će nakon rata odlučiti da se timovi sastanu nakon 19 godina pauze, u sezoni 1946-1947, i do današnjeg dana to je najveća poseta na ovom derbiju. Meču je zvanično prisustvovalo oko 57.000 gledalaca, toliko je bar zvanično prodato karata, međutim, nezvanični podaci govore o preko 60.000 gledalaca u minimalnoj pobedi Kardifa nad rivalom. Samo par meseci kasnije, Svonsi je bio domaćin pred oko 27.000 gledalaca, ali tada je ostvarena rekordna pobeda od 5:1. Ako ste mislili da je rivalstvo rođeno tada, grdno se varate. Prilično prijateljske relacije između navijača dva kluba vladale su sve do sredine šezdesetih godina, kada na scenu polako stupaju organizovane navijačke grupe i huligani, ali će iskru zapaliti verovali ili ne, zagužvan raspored. 

Najraniji zabeleženi incident dogodio se u februaru 1960. godine tokom meča šestog kola Velškog kupa. Kardif je trebalo da odigra ligašku utakmicu dva dana kasnije i obratio se Fudbalskom savezu Velsa sa zahtevom da se meč odloži. Kako je savez odbacio zahtev, tadašnji menadžer kluba Bil Džouns odlučio je da u inat na teren pošalje rezervni tim. Svi su očekivali laganu pobedu Svonsija, no na terenu priča je bila drugačija. Oslabljeni Kardif, savladao je Svonsi rezultatom 2:1, a meč su obeležili sukobi kako na terenu tako i na tribinama. A to je značilo samo jedno, rivalstvo je rođeno. Dobar deo šezdesetih i sedamdesetih oba kluba provela su u nižim ligama, a to je dovodilo do vrlo čestih sukoba navijača, koji su se samo pogoršavali u decenijama koje su usledile. 

Kardifovi huligani „Soul Crew“ važili su za jednu od najorganizovanijih i najbrutalnijih huliganskih firmi, ali doživeli su žestoki poraz upravo od najvećih rivala tokom 1988. godine. Naime, tada je pred utakmicu deo Kardifovih navijača odlučio da se šepuri Svonsijem „izazivajući nevolju“, njih desetak je prozivalo po gradu Svonsijeve huligane sve dok se ovi nisu pojavili. Kada je Svonsijeva firma „Jacks“ stala pred Kardifove huligane, svima je bilo jasno da se neće završiti dobro. Stotinak Svonsijevih huligana jurilo je rivale sve do gradske plaže, a kada su ovi postali svesni da potera neće stati zaplivali su u more. Od tada, navijači „labudova“ često provociraju rivale gestikulirajući plivanje. Tokom 1993. godine, Svonsi i Kardif odigrali su jedan od „najkrvavijih derbija“ poznat pod nazivom „Bitka za Ninian Park“. Ninian Park je nekadašnji stadion Kardifa i tada je lokalna policija napravila kardinalnu grešku. Nakon sukoba koji su se dogodili pre utakmice, policija je nekako uspela da ugura navijače Svonsija na stadion, ali u sektor koji se nalazio na tribini sa porodičnim ljudima. Huligani su pravili incidente, napadali obične ljude, što je uslovilo odlaganjem početka utakmice za oko 40 minuta. Nakon što je meč konačno počeo, gol Kardifa za vođstvo bio je povod za još luđe scene, pa su navijači oba kluba uleteli u teren kako bi se sukobili, a policija je na jedvite jade uspela da obuzda razularenu masu. Mediji su sutradan izveštavali o nekoliko stotina povređenih, policija u zvaničnom saopštenju istakla da je u pitanju jedan od najtežih huliganskih sukoba u istoriji, a sve to je dovelo do zabrane gostujućih navijača na nekoliko godina. Tako je derbi Južnog Velsa postao prvi derbi u kom su navijači bili sprečeni da prisustvuju utakmicama koje su se igrale u gostima. 

U dosadašnjoj istoriji, dva kluba sastala su se 119 puta, Kardif je pobedio u 47, Svonsi 43 puta, a nerešeno je bilo u 29 navrata. Interesantno je da je njihov prvi derbi u najvišem rangu odigran tek 2013. godine, odnosno 101 godinu nakon prvog susreta. Kada se upoređuju trofeji, osvojeni u engleskom sistemu, oba kluba imaju po jedan. Kardif jedan FA Kup, a Svonsi jedan Liga Kup. 

Koliko se rivalstvo tokom istorije razvijalo, možda najbolje pokazuje detalj da su prelasci iz jednog u drugi klub prilično retki. Nekolicina igrača je tokom pedesetih i šezdesetih godina, prelazilo u suprotni tabor, ali to tada nije predstavljalo problem. Kako je rivalstvo raslo, tako su i igrači koji promene dres, dočekivani sa velikim stepenom netrpeljivosti. Poslednji igrač koji je direktno prešao u rivala, bio je Dejv Peni. On je tokom 1997. godine iz Svonsija prešao u Kardif, a ozačen je kao izdajnik jer je sa Svonsijem prošao pakao nižih liga, odigrao preko 100 utakmica za „labudove“, ali je po povratku na stadion Svonsija, ovog puta u plavom dresu dočekan kao neprijatelj. Po sopstvenom priznanju, tada mu je rečeno, da je učinio greh koji mu navijači Svonsija nikada neće oprostiti.

Sličan tretman, godinu kasnije imao je Endi Leg, koji je u „plave ptice“ stigao iz Redinga. Međutim, on je svoju profesionalnu karijeru počeo u Svonsiju, zbog čega su mu na početku mandata u Kardifu, navijači zviždali. Nije mu pomogao ni gol prvenac u klubu, tada je po postignutom pogotku otrčao ka tribini gde su smeštene najvatrenije pristalice Kardifa, ali dočekan je uvredama i pljuvanjem. Na kraju je čak i na kućnu adresu dobio kovertu u kojoj je bio žilet, što slikovito prikazuje kolika mržnja vlada među navijačima. David Džajls, još jedan je fudbaler koji je prošao golgotu. On je karijeru počeo u Kardifu, a potom prešao u Reksam. Iz Reksama, je došao u Svonsi i prolazio kroz golgotu i od Kardifovih i od Svonsijevih navijača. Kada je nakon mandata u Svonsiju, ponovo došao u Kardif, navijači su mu nekako oprostili. Ipak, osoblje u Kardifu mu je dalo neobičan savet: „Najbolje po tebe bi bilo da prekineš svaki kontakt sa prijateljima iz Svonsija“. 

Iako nikada nisu predstavljali krem engleskog fudbala, daleko su od najpopularnijih i najtrofejnijih klubova, Svonsi i Kardif predstavljaju skriveno blago engleskog fudbala. Danas su daleko od slavnih dana i igranja u elitnom rangu, ali njihovo rivalstvo nije ni blizu da izbledi. Možda su Velšani zaista divni ljudi (Josif Tatić u filmu „Hadersfild prim. aut.), ali kada se pomene njihovo najveće rivalstvo, svega ima sem ljubavi.