Nju Ingland Revolušn: Večita prva pratilja MLS Lige

„Znaš ti sine kako se postaje šampion? Tako što izađeš na teren, kad je najteže i pobediš“ čuvena je fraza iz filma „Nebeska udica“ i sigurno jedna od omiljenih, a verovatno i najcitiranijih među ovdašnjom publikom. Vole ljudi da se hrabre ovom sjajnom, a opet jednostavnom rečenicom, bilo da ih očekuje neki bitan događaj u svakodnevnom životu, bilo da samo „pikaju lopte“ vikendom sa drugarima na terminu fudbala. 

I zaista, teško da postoji pojedinac ili sportski kolektiv, koji nije upotrebio ovu frazu pred važan meč, a onda ako je zaista pobedio sa osmehom pomislio na izgovoreno. Jer, kao što kaže bard ovdašnjeg glumišta, Nebojša Glogovac u filmu, zaista šampion se može postati samo ako se pobedi na terenu, u suprotnom onog poraženog, naročito u finalu svi brzo zaborave. Poraženi pada u zaborav, osim ako je toliko uspešan u gubljenju mečeva, pa onda postane predmet podsmeha, što je junak našeg današnjeg teksta, uspeo čak pet puta. U pitanju je jedan od najpopularnijih klubova MLS lige, poznat i kao najveći gubitnik, Nju Ingland Revolušn. 

Klub je osnovan 1994. godine u Bostonu i jedan je od 10 osnivača elitne divizije „američkog sokera“, ali osim pionirskog statusa, ne može se pohvaliti velikim brojem trofeja, tačnije imaju samo dva kupa (Supporters shield i US Open Cup). No, ima nešto magično u toj upornosti, sportske doslednosti i želje za trofejem koji nekako uvek izmakne. Gotovo sigurno, nedostajalo je malo sportske sreće, pa da se o ovom klubu priča kao o jednom od najtrofejnijih klubova „preko bare“, ovako su ostali samo ambasadori filozofije gubitnika. 

A sve je ličilo da bi moglo biti drugačije. Prvo finale MLS-a Nju Ingland izborio je 2002. godine, nadvisili su Čikago i Kolumbus i zakazali veliko finale sa LA Galaksijem. Bilo je to prvo finale za oba tima, nervoza je bila velika, jer u meču za trofej nema prostora za greške, ispisivanje istorije je na dohvat ruke. Finale je otišlo u produžetke, a nešto prisebniji bili su fudbaleri iz Los Anđelesa, Karlos Ruiz je u 113. minutu pogodio i doneo prvi trofej na zapadnu obalu. Revsi su prvi put kući otišli praznih ruku. Narednih godina postepeno su gradili tim, a 2005. godine imali su prave bisere u ekipi. Tejlor Tvelman, Klint Dempsi i Šarli Džozef, bili su zvezde tima koji je važio za prvog favorita. Istočna konferencija je bila pregažena, sve je ličilo na pravi momenat da se u Boston donese prvi trofej nacionalnog šampiona, samo što je rival ponovo bio LA Galaksi. I ponovo ih je ekipa iz „Grada Anđela“ preslišala. Ponovo se otišlo u produžetke i ponovo je koban bio jedan pogodak, ovoga puta Giljermo Ramirez, čovek koji čitave sezone nije postigao pogodak. 

Dva finala, dva poraza, no to nije bio kraj sveta, ono najgore tek je dolazilo. Naredna sezona donela je Revsima i treće, odnosno drugo uzastopno finale. Treća sreća, rekli bi naši ljudi, ali ne u slučaju Nju Inglanda. Protivnik je ovoga puta bio Hjuston Dinamo i pogađate, opet se otišlo u produžetke. Tvelman je u 113. minutu doneo prednost i ličilo je da je maler konačno razbijen, ali avaj. Samo minut kasnije, Brajan Čing je doneo izjednačenje, a potom i penale u kojima je više sreće imala ekipa iz Teksasa. Skor Nju Inglanda je bio 0/3 u finalima. Sada je već svima bilo jasno da jednostavno zvezde im nisu naklonjene. 

Kao da im poniženja u finalu nije bilo dovoljno, pa su već naredne 2007. godine ponovo izborili finale, treće uzastopno, ali i drugo uzastopno protiv Hjustona. Prosto sve je bilo spremno za veliku osvetu i konačno osvajanje trofeja. Ponovo je Tvelman doveo ekipu Revsa u vođstvo, ali ovoga puta nije se išlo u produžetke ili penale. Džozef Nvenja i Dvejn De Rozario doneli su preokret i četvrti poraz u finalima za Nju Ingland. 

Tim se nakon te sezone raspao, trebalo im je nekoliko godina da ponovo zaigraju u finalu, ali već je svima bilo jasno, Nju Ingland ne ume da pobedi u finalu. Peto finale bilo je rezervisano za duel sa starim znalcima, LA Galaksijem, 2014. godine, ali ni ovoga puta nije bilo sreće. Gijasi Zardes je na startu drugog poluvremena doneo prednost ekipi iz LA, u 79. minutu Kristofer Tirni je vratio nadu Revsima da možda mogu da osvoje trofej, ali ovoga puta nade im je zakopao legendarni Robi Kin koji je pogodio u 111. minutu i doneo novi trofej u „Grad anđela“. 

Nakon toga Revsi se nikada nisu oporavili, odnosno nikada više nisu stigli do finala.

Kada se sve sabere, teško da postoji maleroznija ekipa od Nju Inglanda, jer vrlo su retki primeri da ekipa uspe da izgubi svako finale, a Revsi su to uspeli čak pet puta, od čega tri puta uzastopno. Kada se na sve to doda da su tri puta izgubili u produžecima, jednom na penalima, a samo jednom u regularnom toku, jasno je da nema puno klubova koji se mogu pohvaliti ovako negativnim rekordom.