Fudbalski klub Rijeka: Simbol otpora, ponosa i jedne nezaboravne noći u istoriji hrvatskog i jugoslovenskog fudbala

Između stena Kantride i talasa Kvarnerskog zaliva rođena je jedna od najlepših priča jugoslovenskog i hrvatskog fudbala. To je priča o klubu koji nikad nije odustajao od svojih snova, o ljudima koji su verovali da se čuda ipak dešavaju i o gradu koji je svoju dušu uložio u ovaj klub i sport.

Koreni riječkog fudbala sežu daleko u prošlost. Još 1873. godine, povodom otvaranja železničke pruge Rijeka-Karlovac, radnici mađarskih državnih železnica i riječkog tehničkog zavoda odmerili su snage u ovoj "engleskoj igri". Među igračima se nalazio i Fiorello la Guardia, budući gradonačelnik Njujorka u tri mandata.

Kantrida - od kamenoloma do svetske scene

Priča o Kantridi čita se kao romantični roman. Sušački srednjoškolci, članovi Hrvatskog sportskog društva Viktorija, trenirajući trčanje došli su na ideju koja će promeniti lice riječkog sporta zauvek.

U najvećoj tajnosti, uz pomoć poznatog književnika Vladimira Nazora koji je bio odbornik, mladi entuzijasti su pretvorili neugledni kamenolom u sportsku oazu. Prvi jun 1912. godine ostao je upamćen kao dan kada se Kantrida svečano otvorila utakmicom između Viktorije i Prvog Hrvatskog građanskog sportskog kluba iz Zagreba.

Stadion Kantrida u Rijeci, Foto: Guliver images

Posebnost i lepotu stadiona, smeštenog između stena i mora, primetio je i CNN koji je godinama kasnije Kantridu zasluženo smestio na treće mesto liste najneobičnijih stadiona sveta. Ali za Riječane, Kantrida nikad nije bila samo građevina - ona je bila dom, svetilište, mesto gde su se rađale najlepše emocije.

Evropski snovi i prva velika ostvarenja

HNK Rijeka je svoju evropsku avanturu počela još 1962. godine nastupom u Intertoto kupu. Za klub iz tadašnje Jugoslavije, osvojiti prvo mesto u grupi i doći do četvrtfinala predstavljalo je ogroman uspeh. Ta sezona je pokazala da riječki fudbal ima šta da poruči i van domaćih okvira.

Posebno se ističe period od 1978. do 1980. godina kada je Rijeka osvoja dva Kupa Jugoslavije, Balkanski kup. To je bio tek uvod u ono što će uslediti.

Najveći trijumf u riječkoj evropskoj istoriji desio se 1979/80. kada je klub stigao do četvrtfinala Kupa pobednika kupova. Put do tog uspeha bio je spektakularan - najpre su eliminisali belgijski Germinal, zatim slovačku Lokomotivu iz Košica.

Ta pobeda donela je Rijeci najveći evropski uspeh do tada - prolećnu fazu i susret s velikim Juventusom.

Rijeka - Juventus 0:0, 1/4 finale Kupa pobednika kupova, Milan Radović pred golom Dina Zofa, foto: Facebook: Istorija ex yu fudbala

Prva utakmica na Kantridi završena je bez golova pred više od 20.000 gledalaca, dok je u revanšu u Torinu "Stara dama", predvođena legendama poput Franka Causija i Roberta Bettege, slavila sa 2:0.

Juventus - Rijeka 2:0, 19.03.1980, duel Gentilea i Hrstića, foto: Facebook: Istorija ex yu fudbala

Juventus je bio velika ekipa, puna igrača koji će sa reprezentacijom Italije 1982. godine osvojiti Svetski tron. Medjutim, Rijeka je pokazala da može da parira i najvećim velikanima.

24. oktobar 1984. - dan kada je nebo dotaklo zemlju

Ako postoji jedan datum koji svaki pravi ljubitelj fudbala na Balkanu treba da zapamti, to je 24. oktobar 1984. godine. Tog dana se dogodilo nešto što je definisalo ne samo riječki fudbal, već i pokazalo da se u ovom sportu čuda zaista dešavaju.

Na Kantridi je pred rekordnih 22.000 gledalaca Rijeka dočekala najveći fudbalski klub sveta u tom trenutku - Real Madrid. Madriđani su stigli sa svojom zvezdanom postavom: Chendo, Camacho, Vasquez, Valdano, Stielike, Butragueño, Míchel, Sanchis, Martín Vázquez... Trener je bio Amancio Amaro. On je zamenio legendarnog Alfreda di Stefana koji se smatrao tvorcem buduće "Quinta del Buitre" (Pet lešinara).  To je legendarna generacija madridskog Reala koja je harala 1980.-ih godina. Ime je dobila po najharizmatičnijem članu ove generacije, Emiliu Butragueñu koji je imao nadimak El Buitre (Lešinar).

Atmosfera je bila naelektrisana još od dolaska madridske delegacije. Rijeka je tada bila "fudbalski patuljak" u Evropi - klub je tek obeležio jednu deceniju kontinuiranog boravka u elitnom rangu, a četvrto mesto na tabeli na kraju sezone 1983/84. predstavljalo je njihov najveći uspeh. Samo učešće u Kupu UEFA bilo je senzacija.

Trener Josip Skoblar je poslao u vatru svoj najbolji sastav: Mauro Ravnić na golu, odbrambena linija Nebojša Malbaša, Boris Tičić, Srećko Juričić i Miloš Hrstić, u sredini Borče Sredojević i Nenad Gračan, dok su u napadu bili Adriano Fegić, Dragan Stevanović, Danko Matrljan i Damir Desnica.

Rijeka - Real Madrid 3:1, 24.10.1984, vodeći gol Adrijana Fegica. Foto: Facebook/Istorija ex yu fudbala

Prvi gol stigao je u 30. minutu kada je slovenski majstor Adriano Fegić, kojeg je legendarni novinar Tomislav Židak prozvao "Cruyffom iz Ajdovščine", sa distance od 15 metara poslao loptu u madridsku mrežu. Bio je to udarac desnom nogom koji je golman Chendo mogao samo da pogleda - precizno u gornji levi ugao njegovog gola.

Matrljanovo remek-delo, deset minuta kasnije, možda je najlepši gol u istoriji Kantride. Srećko Juričić je sa sredine terena uputio visoku loptu prema gostujućem kaznenom prostoru. Danko Matrljan se oslobodio pritiska nemačkog stopera Urliha Stielikea u virtuoznom duelu, primio loptu grudima, a zatim je udarcem desnicom iz okreta poslao loptu u gornji levi ugao španskog golmana. Gol koji će se pamtiti večno!

Matrljan proslavlja gol, Foto: HNK Rijeka/Vigo Mavrović

58. minut - Fegić ponovo. Kada je Real pokušao da se vrati u utakmicu, Adriano Fegić je pokazao zašto ga je tražilo "pola Evrope". Posle lepog napada riječkih igrača, Fegić je jakim udarcem sa ivice kaznenog prostora doveo Kantridu do eksplozije. 3:0 za Rijeku!

Počasni pogodak Real je uspeo da postigne tek u 82. minutu, ali to je bilo premalo i prekasno. Kantrida je slavila kao da je osvojila Svetsko prvenstvo.

Glavni junak te večeri bio je Adriano Fegić. Za svoje golove protiv Real Madrida dobio je od novinara četiri devetke, a njegov klub je pokazao da se rizik i hrabrost isplate.

Revanš - jedna od najvećih krađa u istoriji fudbala

Dve nedelje nakon čuda na Kantridi, 7. novembra 1984, Rijeka je stigla na Santiago Bernabéu. Problemi su počeli već pre utakmice - riječki autobus je namerno usmeren najprometnijim ulicama, prepunim ljudi. Igrači su zbog gužve na stadion stigli samo nekoliko minuta pre utakmice, bez dovoljno vremena za zagrevanje i pripremu.

Pred 80.000 gledalaca, riječki igrači nisu se povukli pred renomeom slavnog kluba, ali jednostavno tog dana fudbal nije mogao da pobedi protiv unapred isplaniranog scenarija, cilj opravdava sredstvo.

Glavni "junak" bio je belgijski sudija Schoeters, koji je utakmicu počeo da pretvara u lakrdiju već u prvim minutima. Rijeka je igrala u istom sastavu kao u prvoj utakmici: Ravnić, Milenković, Hrstić, Juričić, Tičić, Sredojević, Stevanović, Gračan, Matrljan, Fegić i Desnica.

Navijači Rijeke napravili formaciju ekipe protiv Real Madrida, foto: Facebook/KN Armada Rijeka

34. minut - Nikica Milenković je isključen zbog dva žuta kartona. "Dobio sam žuti karton zbog starta nad Camachom, a drugi žuti, koji je bio razlog za crveni, sigurno nije bio opravdan. Bio je to normalan fudbalski duel", priseća se Milenković.

Uprkos brojčanoj inferiornosti, Rijeka je uspela da zadrži rezultat 0:0 do kraja prvog poluvremena. Riječki igrači su pokazali izuzetnu disciplinu i borbenost, čuvajući svoju mrežu kao lavovi.

Drugo poluvreme je eskalacija nepravde. Prekretnica je bio 67. minut kada je Schoeters dosudio nepostojeći jedanaesterac za Real. "Bio je to čist teatralan pad u kaznenom prostoru, bez ikakavog kontakta", svedočili su riječki igrači. Juanito je realizovao za 1:0.

74. minut - Desnica mora van zbog "prigovora". U jednom od najsramnijih trenutaka evropskog fudbala, sudija je isključio Damira Desnicu zbog - prigovora! Činjenica da je Desnica bio gluvonem činila je ovu odluku još apsurdnijom. Desnica je samo malo pomerio loptu pri izvođenju slobodnog udarca, a to je bio razlog za isključenje.

Trenutak kada je Desnica isključen, Foto: Marca

Sa dva igrača manje, Rijeka više nije mogla da pruži otpor. Míchel je postigao drugi gol za Real.

U 88. minutu je isključen i Boris Tičić, tako da je Rijeka završila utakmicu sa osam igrača na terenu.

89. minut - Jorge Valdano je postavio konačni rezultat na 3:0.

Rijeka je i sa osam igrača, pri rezultatu 2:0 za Real, imala stopostotnu šansu. Pokazala je da i u neravnopravnoj borbi sa unapred dogovorenim ishodom, može da bude tvrd orah.

Posledice i reakcije

UEFA je nakon ovakve farse doživotno isključila Schoetersa iz fudbala, što govori dovoljno o tome kakva je bila arbitraža. Eurosport je kasnije uvrstio ovu utakmicu među deset najvećih krađa u istoriji evropskog fudbala.

Sudija Roger Schoeters, Foto: www.gva.be

Kuloari govore da je Real Madrid poslao svog izaslanika u Rijeku između dvaju mečeva sa bogatom ponudom za "časno" ispadanje. Na Kantridi nisu ni hteli da čuju za to, poručivši da na Santiago Bernabéu dolaze po prolaz. Madriđani su pokazali svoju moć na drugi način.

Real Madrid je te sezone osvojio Kup UEFA, pobedivši u finalu mađarski Videoton, koji je u polufinalnoj drami izbacio sarajevski Željezničar. Nadam se da je  zvezdama Reala ostao je gorak ukus u ustima I nakon osvojene titule. Znali su kako je ta titula osvojena.

Real Madrid slavi titulu, Foto: UEFA

Prva utakmica ostaje dokaz da je Rijeka bila kvalitetnija ekipa od Real Madrida te večeri. Taktička disciplina Josipa Skoblara, individualna klasa Adriana Fegića i Danka Matrljana, te kolektivna borbenost čitave ekipe stvorili su savršenu kombinaciju za čudo.

Revanš je bio antifudbal u najgorem obliku - utakmica gde je jači van terena pokušao da ispravi ono što mu nije polazilo za rukom na travnjaku. Rijeka je i sa osam igrača na terenu pokušavala da igra fudbal, dok je Real čekao da sudija završi svoj posao.

Te dve utakmice pokazale su dva lica fudbala - ono najlepše i ono najružnije. Kantrida je bila pozornica čuda, Bernabéu pozornica surove moći. Ali isto tako, pokazale su da se istinski fudbal ne može kupiti ni ukrasti - on živi u srcima onih koji veruju da se čuda ipak dešavaju.

Nasledje koje živi

Ono što čini Rijeku posebnom jeste upravo taj duh borbe i nepredvidljivost. Bez obzira na to što često igra protiv finansijski moćnijih rivala, riječki tim uvek je znao kako da izvuče maksimum iz svojih mogućnosti.

Od nekadašnjeg kamenoloma koji je postao stadion, preko borbi sa velikanima evropskog fudbala, do osvajanja titule prvaka - Rijeka je postala sinonim za borbu, strast i neodustajanje.

Stadion Kantrida ostaje srce ovog kluba. Smešten između stijena i mora, ovaj jedinstveni amfiteatar bio je svedok tri nacionalna prvenstva - jugoslovenskog, italijanskog i hrvatskog. Tu su igrale reprezentacije, menjale su se države i gostujuće ekipe, ali ljubav prema fudbalu ostala je nepromenjena.

Slavlje titule u Rijeci, Foto: Guliver images/xxDamirxSkomrljx

Atmosfera na Kantridi uvek je bila magična. Navijači su bili presudan faktor, njihov žar i podrška pretvarali su svaki meč u borbu do poslednjeg daha. U vazduhu se osećalo da je Rijeka više od kluba. Ona je bila nosilac snova, identiteta i sportskog ponosa celog Kvarnera. Navijači su disali sa svojim timom, delili tugu i radost, a navijačka grupa Armada, postala je sinonim za strast, ponos i posvećenost.

Kantrida je odgojila generacije fudbalera i navijača. Ona nije samo građevina - ona je živi svedok prošlosti i simbol identiteta čitavog grada. Tu su se rađale najlepše emocije, tu su se pisale najlepše stranice riječkog sporta.

Armada Rijeka, Foto: Ivor Mažar

Ta priča se nastavlja, a svaki novi izlazak na evropsku scenu predstavlja priliku da se riječko ime još više učvrsti među velikanima evropskog fudbala. Jer ako nas je nešto naučila riječka istorija, to je da se nikad ne sme odustati od snova.

Od prvog naslova do poslednjeg trofeja, put je bio dugačak i krivudav, ali upravo to čini svaki uspeh još vrednijim. Rijeka - grad, klub i ljudi - ostaju večno vezani za ovu priču o hrabrosti, strasti i večnoj ljubavi prema najlepšoj igri na svetu.